Корисник:Елена Премате/песак1
Оливија Русовац (умрла Вршац 06.05.2021.) била је истакнута ангажована српска новинарка, једнаод оснивача НУНС-а и листа Република. Као новинарка информативне редакције Првог програма Радио Београда извештавала је из Скупштине Србије и Скупштине Југославије. Бавила се преводилаштвом и учествовала је у антиратаним акцијама за време ратова деведесетих година. Гласно је говорила у име слободе медија у време власти Слободана Милошевића и оштро је критиковала новоизабране демократске власти након 5. октобра као и владу Александра Вучића.
Биографија
[уреди | уреди извор]Оливија је дипломирала на Филилошком факултету у Београду. Била је дугогодишња новинарка информативне редакције Радио Београда. Извештавала је из Скупштине Југославије и Скупштине Србије. Била је један од оснивача гласила Република где је сарађивала као новинарка и аналитичарка 27 година.
Откази на РТС-у
[уреди | уреди извор]У време владе Анте Марковића, Оливија је била једна од иницијатора платформе за укидање партијске организације на Радио Београду. Овај потез донео је новинарима слободу критичке мисли али већ након 8 Седнице се наслућивала идентитетска етнонационалистичка политичка агенда Слободана Милошевића. Са његовим доласком на власт, медији почињу да потпадају под притисак власти над уређивачким политикама. (http://arhiva.mc.rs/olivija-rusovac-demokratija-bez-novinara.2545.html )
У одбрану новинарске професије основан је Независни сендикар РТБ-а 27 марта 1991 године коме се Оливија прикључила. Притисак на новинаре који су остали доследни професионалном извештавању се појачава. У прилог томе говори и „листа за одстрел“ коју је Војислав Шешељ јавно изнео 9. априла 1992. године у телевизијском преносу. На листи се нашла и Оливија Русовац. Коначно, доласком Милорада Вучелића на место генералног директора 1993 године, на плаћено одсуство упућено је 1054 радника Независног синдиката и његових симпатизера. Уследила је 31 судска тужба запослених против одлука о отказу и Први општинки судје у својој пресуди из 1994. године у потпуности усвоји 21 тужбу.
13. јануара 1994. године генерални директор РТС-а јепокренуо дисциплински поступак због учињене тешке повреде радне обавезе против Оливије Русовац на основу нјене повремене сарадње са грануском Алтернативном информативном мрежом без сагласности генералног директора. Истог дана је донето и решење по коме се Оливија удаљава са радног места доконачне одлуке о њеној дисциплинској одговорности. Први општински суд је поништио ово решење.
Оливијину каријеру на јавном сервису је,по њеном сведочењу, окончао Брана Црнчевић када је чуо да ради емисију у студију, рекавши да она више не сме да буде ту.
Антиратни ангажман
[уреди | уреди извор]Оливија се супротстављала ратнохушкашкој политици деведесетих година и активно је учествовала на трибинама у Центру за културну деконтаминацију и на скуповима Жена у црном. Веровала је у неопходност помирења бивших југословенских република ибила је једна од првих новинара који су отишли у Хрватску и Босну и Херцеговину након рата.
Критике режима
[уреди | уреди извор]Оливија је вршила анализу независних медија током првих демократских избора након 5. октобра. Та анализа јасно показује недостатке комуникационог фокуса коалиције Заједно као и нејединство у наступању и држању контроле над предизборним наративом у медијима који су били веома наклоњени демократским променама.
Оливија је своју критику упућивала и новоизабраним демократским властима. Преиспитивала је интертност нове власти под вођством Председника Бориса Тадића по питању масовних приватизација из претходног режима и истицала последице сарадње са тајкунима и њихове заштите по продубљивање сиромаштва и класних разлика.
Њена критика прати и тадашњег премијера Александра Вучића и министре. Аналитички је посматрала одлуке, догађаје и јавни наратив овог сазива Владе Србије, којег није сматрала за демократски, и упућивала на опасности по социјално-ескономски статус грађана.