Пређи на садржај

Корисник:Катарина 12345/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Попонац

Понац је висегодисња зељаста биљка.Корен је дубок,и то јој омогуцава да презиви сусни период.Стабло је пузеће, дужине око два метра. Цвета од јуна, па до почетка септембра. Веома је распрострањена.

Наноси штете у стрмним житима, ратарским културама наручито окопавинама (кукуруз, соја, сунцокрет)у повртарској производњи (парадајиз, паприка шаргарепа, пасуљ...). Преносник је бијних болести и инсеката.



Својим присуством заузима простор гајеној биљци и њен је конкурент за хранљиве материје и воду. Због свега овога овај коров утиче на смањење приноса и квалитета рода.Најчешће расте на ораницама, запуштеним површинама. Претежно на лакшим, плодним, умерено сувим земљиштима.Размнозава се семеном.Латински назив је:Цонволвулус арвенсис.

Корен и његов изглед


Коренов систем је вретенаст, спратолико распоређен,  и продире чак и до шест метара дубине што омогућава биљци опстанак у сушном периоду. Први спрат је распоређен у површинском слоју земљишта и на њему се налази велики део адвентивних пупољака из којих избијају надземни изданци. Из осталих спратова не избијају изданци. Стабло је пузеће, дуго око два метра, танко и голо, обавија се. Пошто се обавија око стабла усева у коме се налази изазива полегање усева и отежану бербу. листови су срцаст, стреласти или копљасти.

Изглед биљке

Цветови су појединачни или по два до три заједно. Крупни су левкастог су облика, бели или ружичасти, без мириса.  Плод је чаура.Размножава се семеном или вегетативно, пупољцима образованим на кореновим избојцима чије резнице имају велику моћ регенерације. Производи 500—600, максимално до 9.800 семена по биљци, маса 1.000 семена износи 5-6 г. Клија и ниче од марта до јесени, оптимално на температури 18-20 °Ц. Семе одржава клијавост у земљишту до пет година. Цвета и плодоноси од јуна до септембра.

У раду се анализира утицај основне обраде земљишта, плодореда и густине усева на заступљеност ове врсте у усеву кукуруза. У оквиру интегралног система контроле корова, који подразумева одређени систем гајења усева, могу се постићи задовољавајући резултати у побољшању стања усева и контроли ове вишегодишње врсте.


Двоструки начин размножавања попонца сврстава ову врсту у веома штетне и отпорне корове.

У раду се анализира утицај основне обраде земљишта, плодореда и густине усева на заступљеност ове врсте у усеву кукуруза. У оквиру интегралног система контроле корова, који подразумева одређени систем гајења усева, могу се постићи задовољавајући резултати у побољшању стања усева и контроли ове вишегодишње врсте.

Где наноси стете


ШТЕТЕ: Наноси штете у стрмним жититима, ратарским културама нароцито окопавинама (кукуруз, соја, сунцокрет...), легуминозама (луцерка, детелина...), повртарској производњи (парадајиз, паприка шаргарепа, пасуљ...). Преносник је бијних болести и инсеката.

Својим присуством заузима простор гајеној биљци и њен је конкурент за хранљиве материје и воду. Због свега овога овај коров утиче на смањење приноса и квалитета рода.

Хемијске мере: Овај коров је осетљив на следеће препарате који садрже активне материје:

Глифосат - за биљке старије од четири године, не у малинама, купинама и јагодама ( Глифол, Бинго...), Дикват-дибромид - може и младје од четири године (Дидикват, Дессицасх 20% СЛ), Глифосинат-амонијум -може и младје од четири године (Баста 15, Ругби 15 СЛ),  Флуроксипир - опрезно јер је хормонски хербицид и делује и испрарењима, не у малинама, купинама и јагодама (Бонаца, Лодин, Старане).

Рози попонац


Рози попонац, или пинк попонац, како га прозваше у последње време, са светлорозим цветовима ређе се може видети на нашим просторима.

Латински назив: Цонволвулус цантабрица.

Њивски попонац је још познат као слатковина, слак, повивка.

Механицке мере:Подразумевају све агротехничке мере усмерене ка смањењу закоровљености.


Хемијско сузбијање и препоручљиви хербициди:

Користе се хербициди на бази: 2,4 D у које спадају Лентемул-D, Естерон, Матон, Хербитон; Мекопрпоп+ 2,4 D у које спадају Моносан комби супер, Коровицид комби, МЦПА и Дикамба у стрним житима. У пшеници се још могу користити Банвел M, Банвел П, Банвел ДП а у кукурузу добре резултате дају хербициди Басагран и Ладдок. У озимим и јарим житима као и у воћњацима и виноградима може се користити Флуороксипир када је попонац у фази цветања са тим што треба пазити да хербицид не дође у додир са зеленим деловима биљке. У воћњацима, виноградима, црном луку и каранфилу може се применити Оксадиазон. Овај хербицид се примењује после садње и пре ницања лука или после расађивања каранфила. У борби против попонца могу се још поред наведених користити препарати на бази: Глифосата, Флуороксипир, окслифлуор-фен, јодбентол где спада хербицид Ацтрил или комбинације Дикамба+Римсулфурон где спада хербицид Тарот плус-WГ; Мецопроп+бромоксинил+дикамба или МЦПА+ 2,4 D , Хлорприралид.

Станисте биљке


Распрострањена на целом свету. Припада космополитском флорном елементу.

Коровско-рудерална врста ,врло распрострањена биљка. Чест коров стрних жита, окопавина, воћњака и винограда, усева крмних биљака. Масовно се налази на парлозима, међама, травњацима, рудералним и другим стаништима.

Садржај[уреди | уреди извор]