Пређи на садржај

Корисник:Лука Миљковић/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Девизни ризик[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Девизни ризик

Девизни ризик, познат и као ризик девизног курса или валутни ризики(енглески Фореигн Еxцханге Риск, ФX Риск, Цурренцy Риск), може настати приликом трансакције са иностраном компанијом када је једна валута јача од друге. Без обзира да ли је реч о малом или великом послу. Све док домаћа компанија сарађује са неком иностраном компанијом, у мањој или већој мери се излаже девизном ризику. Постоји неколико фактора који узрокују ризик:

  1. робне цене
  2. каматне стопе
  3. инфлација
  4. девизни курсеви

Три главна типа девизног ризика[уреди | уреди извор]

Према Схапиро-у, 2014, постоје три типа девизног ризика:

  1. Трансакциони ризик
  2. Транслациони ризик
  3. Економски ризик

Трансакциони ризик(енг. Трансацтион риск) представља ризик новчаног тока, односно очекиване губитке који настају приликом пословања у различитој валути, као што је раније споменуто.

Транслациони ризик(енг. Транслатион риск) није ризик који је проузрокован различитим језицима, већ билансом стања, средставима, капиталом и обавезама. Транслациона изложеност ризику назива се још и рачуноводствена изложеност ризику.

Економски ризик је ризик са којим предузеће мора да се суочи. То могу бити различите политике, различите регулативе између земаља или тренутна економска ситуација у свету(нпр. Брегзит).

--- Неки људи би помислили да ће девизни ризик проузроковати само проблем или губитак; међутим, неки заправо могу профитирати.---

Како спречити[уреди | уреди извор]

Скоро је немогуће елиминисати ризик; међутим, компанија може минимизирати ризик када послује са иностраном компанијом користећи две опције:

  1. Пре-Хеџинг
  2. Динамички хеџинг

Динамички хеџинг ће спречити ризик девизног курса и омогућиће компанији аутоматско управљање.
Такође, могуће је израчунати потенцијални губитак или коликом ризику је компанија изложена гледајући рачуне. Довољно погледати у евиденцију и узети попис одатле. Пре свега, потребно је обратити пажњу на сваку потрошњу новца за инострану активност. То може бити било који издатак који, као што је исплата особе која ради у иностранству или било која инвестиција у светским обвезницама, фондовима или акцијама.

Ризик ликвидности[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Ризик ликвидности
Видети још: Ликвидност

Ово је ризик где се гивен сецуритy? или средства не могу довољно брзо разменити на тржишту како би се избегли губици (или створио потребан профит). Постоје два типа ризика ликвидности:

  • Ликвидност средстава – Средство се не може продати услед недостатка ликвидности на тржишту – суштински, то је потскуп тржишног ризика. Може се обрачунати као:
  * proširenje bid-offer spread?
  * stvaranja eksplicitnih likvidnih rezerva/zaliha
  * produženje perioda posedovanja sredstava zarad izračunavanja vrednosti izložene riziku(eng. VaR – Value at Risk)
  • Ликвидност финансирања – ризик где обавезе:
  * ne mogu biti isplaćene pre nego što pristignu
  * mogu samo biti isplaćene po neekonomičnim cenama
  * mogu biti specifično imenovane ili sistematične

Тржишни ризик[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Тржишни ризик

Четири стандардна фактора тржишног ризика су ризик акцијског капитала, ризик каматне стопе, валутни ризик и робин ризик.

Ризик цене акцијског капитала(енг. еqуитy риск) је ризик да ће доћи до промене цене акција(које нису везане за одређену компанију или државу) или до неке изненадне промене. Приликом дугорочног инвестирања, акцијски капитал доноси повраћај који премашује стопу повраћаја без ризика. Разлика између повраћаја и стопе без ризика је позната као премија акцијског капитала. Инвестирање у акцијски капитал подразумева да већи ризик доноси већи повраћај. Хипотетички, инвеститор ће бити награђен за већу склоност ка ризику и тако ће имати већи подстицај да инвестира у ризичније акције. Значајан удео ризичнијих/профитабилнијих инвестиција долази са тржишта у развоју која су препознатљива као променљива.

Ризик каматне стопе(енг. интерест рате риск) је ризик да ће доћи до промене камате или до неке изненадне промене. Промене на тржишту каматних стопа и њених утицаја на могућности банака доводе до ризика каматне стопе. Ризик каматне стопе може деловати на финансијску позицију банке и довести до непожељних финансијских резултата. Могућност промене каматне стопе у било ком тренутку може имати и позитивне и негативне ефекте на банке и кориснике. Уколико банка изда хипотеку на 30 година на камату од 4% и камата порасте на 6%, банке су на губитку а клијенти су на добитку. Ово је опортунитетни трошак за банку и разлог зашто банке могу бити под финансијским утицајем(притиском).

Валутни ризик(енг. цурренцy риск) је ризик да ће доћи до промене девизног курса одређене валуте или до неке изненадне промене, што има утицаја, на пример, на вредност средстава у тој валути. Флуктуација валуте на тржишту може драстично утицати на интернационалну вредност компаније зато што цена утиче на домаће и стране производе као и зато што је вредност стране валуте изражена преко средства и обавеза. Када се повећа или смањи вредност валуте предузеће може имати ризик зависно од тога где и у којој валути послује. Флуктације на девизном тржишту могу имати ефекта и на извоз и на увоз интернационалне компаније. На пример, уколико евро ослаби у односу на долар, амерички извозници су на губитку, док су увозници на добитку. То је због тога што је потребно мање долара како би се купио један евро, па САД жели да купи производе, док ЕУ жели да их прода; тренутно је скупо за ЕУ да увозе из САД. Робни ризик(енг. Цоммодитy риск) је ризик да ће доћи до промене цене робе(нпр. кукуруза, бакра, сирове нафте) или до неке изненадне промене. Постоји пуно варијација у величини ризика код произвођача и потришача у циљу заштите.

Оперативни ризик[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Оперативни ризик

Оперативни ризик представља ризик са којим компанија или појединац мора да се суочи због сопствених делатности и донетих одлука везаних за инвестиције.

Остали ризици[уреди | уреди извор]