Корисник:Маја Младеновић (поп.музика)/песак4
Текстописац популарне песме је особа која се професионално бави писањем текстова за поп песме.
Стварање популарних песама подразумева рад на писању музике и текста. Ова задужења могу бити расподељена на различите особе – аутора музике (композитора) и аутора текста (текстописца), али може их обављати једна иста особа и у том случају се могу користити термини „комплетан ауторˮ или кантаутор (енг. сонгwритер). Корак даље у односу на “комплетног аутора” представља аутор који је уједно и извођач сопствених песама. у том смислу у употреби је термин на енглеском језику: сингер-сонгwритер. Овај термин се користи за “уметнике који и пишу и изводе сопствени материјал, и који су способни да наступају соло, уобичајено на гитари или клавиру."[1] Међутим, „притисак музичке индустрије на произвођење популарних хитова значи да писање песама често јесте активност за коју су захтеви распоређени међу бројним учесницимаˮ.[2]
Посебну категорију представља рад текстописаца на препевима који су нарочито били популарни у периоду раних шездесетих година 20 века. Популарне песме у раним шездесетим изведене из “италијанске канцоне и/или америчког џеза или раног рока, али такође, у кратком периоду и мексичке музике, које су изводили изванредни извођачи и прве звезде забавне музике (као што су: Ђорђе Марјановић, Лола Новаковић, Нада Кнежевић, Бети Ђорђевић, Радојка Шверко, Мајда Сепе, Вице Вуков, Мики Јевремовић, Лео Маартин, Крунислав-Кићо Слабинац, Ладо Лесковар, Бисера Велетанлић, Далибор Брун, Душко Локин, Исмера Крвавац, Ксенија Еркер, касније Оливер Драгојевић и многи други), слали су поруку благостања и просперитета земље, као и високог стандарда у креативним процесима које су неговали југословенски аутори песама (као што су: Бојан Адамич, Дарко Краљић, Ђело Јусић, Стипица Калођера, Мојмир Сепе и многи други).ˮ[3]
Ђорђе Маријановић се управо прославио песмама као што су Да чекић имам ја из 1964. године (препев песме Иф I хад а хаммер /Тхе хаммер сонг/ Тринија Лопеза, 1963) или песме Натали из 1965. године (препев истоимене песме Жилбера Бекоа, 1964)...
Међу најпознатије текстописце у овдашњем контексту убрајају се Душко Трифуновић и Марина Туцаковић која је писала текстове за бројне извођаче и бендове, међу којима су Борис Новковић, Марина Перазић, Пилоти, Масимо Савић, Смак, Јадранка Стојаковић, Викторија, Ана Станић, трећи албум Yу групе, део текстова за деби албум групе Булевар, текст за песму „Питају ме, питају, око мојеˮ Оливера Мандића текстове за песме са сингла „Сеxy дамаˮ Слађане Милошевић.[4] За другу соло плочу Жељка Бебека „Мене тјера неки врагˮ су текстове писале Марина Туцаковић и Алка Вујица, док су такође за Бебекову плочу „Нико више не сањаˮ уз њих текстове писали још и Арсен Дедић и Бора Ђорђевић, такође за деби ЛП „Генерација петˮ део текстова су писали Марина Туцаковић и Бора Ђорђевић.[4]
Међу текстописцима за различите извођаче често се појављују и имена Боре Ђорђевића, Корнелија Ковача, Ђорђа Балашевића, Арсена Дедића, Момчила Бајагића... Чак се и глумац Љубиша Бачић појављује као текстописац за песму „А ја без тебеˮ (објављену на Викторијином албуму „Ја верујемˮ, 1991) коју је написао почетком 70-их и посветио Милени Дравић.[4]
Један од истакнутих стваралаца популарне музике Момчило Бајагић Бајага се у бројним ситуацијама такође нашао и у улози текстописца. Писао је текстове за Чолићев CD „Оканоˮ (2000), затим текстове за групу Булевар, Слађани Милошевић за песме „Каироˮ, „Кловн и смртˮ и „Неко је туˮ, а на плочи „Песме са аутопутаˮ (1983) Биљане Петровић текстове за „Чекајући таxиˮ, „Песма са аутопутаˮ и „Немој да мислиш да је ова песма за тебеˮ. Писао је текстове и за певачицу Лену Ковачевић, а са Вукашином Марковићем (Ирие ФМ) је снимио песму „Улице Београдаˮ за коју је урадио текст.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Схукер, Роy (2005). Популар мусиц: тхе кеy цонцептс (2нд ед изд.). Лондон ; Неw Yорк: Роутледге. ИСБН 978-0-415-28425-7. ОЦЛЦ оцм57068532.
- ^ Сонгwритер (на језику: енглески), 2024-09-06, Приступљено 2024-09-15
- ^ Микић, Весна (2020). Лица Српске музике:Популарна музика. Београд: Центар за истраживање популарне музике. стр. 100. ИСБН 978-86-80540-02-3.
- ^ а б в г Јањатовић, Петар (2024). Еx YУ роцк енциклопедија: 1960-2023. Београд: Макарт. ИСБН 978-86-87115-49-1.