Корисник:Маркоис1722/песак
Александар Бастони Кавалијере OМРИ (рођен 13. априла 1999) је италијански професионални фудбалер који игра као централни бек за клуб Серије А, Интер Милан, и за италијански национални тим. Сматра се једним од најбољих централних бекова на свету, познат је по својим добро темпираним стартовима и способности игре са лоптом.[1][2]
Рана каријера[уреди | уреди извор]
Бастони је рођен у Касалмађореу, Ломбардија, и започео је своју каријеру у локалном омладинском тиму Ривароло Мантовано, где је његов отац био тренер.[3] Са 7 година, придружио се омладинском тиму клуба Серије А, Аталанта.[4]
Клупска каријера[уреди | уреди извор]
Аталанта[уреди | уреди извор]
Бастони је напредовао кроз различите старосне групе у Бергаму, укључујући скоро 30 наступа за тим испод 17 година, пре него што је коначно прешао у тим Примавера, где се успоставио као редован стартер у центру одбране. Први пут је био на клупи првог тима 30. октобра 2016. године, за утакмицу против Ђенове, а свој дебитантски наступ имао је месец дана касније у утакмици Копа Италије против Пескаре, играјући цео меч у победи од 3-0.[5] У Серији А, Бастони је остао као неискоришћена замена шест утакмица након меча против Ђенове, све до свог дебија у победи од 1-0 против Сампдорије 22. јануара 2017. године, где је играо свих 90 минута.
Интер Милан[уреди | уреди извор]
31. августа 2017. године, Интер Милан је објавио да је потписао уговор са Бастонијем за 31 милион евра,[6] а истог дана је договорен његов двогодишњи позајмица у Аталанти.[7] Интер је званично вратио дефанзивца Алесандра Бастонија са позајмице у Аталанти и продужио његов уговор до 2023. године, 14. јула 2018. године.[8]
Позајмица у Парму[уреди | уреди извор]
7. августа 2018. године, Бастони се придружио Парми на позајмици до 30. јуна 2019.[9] године. Дебитовао је 7. октобра 2018. године, у лигашкој утакмици у којој је његов тим победио Ђенову са 3–1 у гостима.
Међународна каријера[уреди | уреди извор]
Бастони је наступао за Италију на свим нивоима од У15 до У19. Свој први међународни гол постигао је у победи од 4–0 против Норвешке, играјући за тим до 16 година. Први пут је позван у тим до 18 година од стране тренера Паола Николата у августу 2016.[10] године, и постао је капитен у својој другој утакмици; нерешеној 2–2 са Холандијом. Позван је у италијански тим до 19 година од стране тренера Паола Николата 9. августа 2017. године у узрасту од 18 година.
Дебитовао је за тим Италије до 21 године 11. октобра 2018. године, у пријатељској утакмици коју су изгубили 1–0 против Белгије. Одмах је постао стартер и учествовао је на Европском првенству за младе 2019. на домаћем терену.[11]
Бастони је први пут позван у сениорски тим Италије од стране селектора Роберта Манћинија, за утакмице УЕФА Лиге нација против Босне и Херцеговине и Холандије у септембру 2020. године. Дебитовао је за сениорску репрезентацију Италије 11. новембра, стартујући у пријатељској победи од 4–0 против Естоније у Фиренци.[12][13][14]
У јуну 2021. године, Бастони је уврштен у тим Италије за Европско првенство 2020[15]. Први и једини наступ на турниру имао је у последњој утакмици групне фазе, стартујући у победи од 1–0 против Велса у Риму 20. јуна; резултат који им је омогућио да заврше на првом месту у групи.[16] 11. јула, Бастони је освојио Европско првенство са Италијом након победе од 3–2 у пенал серији против Енглеске на стадиону Вембли у финалу, након нерешеног резултата 1–1 у продужетку.[17]
14. јуна 2022. године, у четвртој утакмици групне фазе УЕФА Лиге нација, Бастони је постигао свој први међународни гол у поразу од 5–2 против Немачке.[18]
Стил игре[уреди | уреди извор]
Левоноги дефанзивац, Бастони је каријеру започео као бек, али је такође способан да игра као централни бек, улога у којој је све више коришћен како је његова каријера напредовала. Највише је познат по својој способности додавања и контроли лопте, док му висина и способност да искористи простор омогућавају да буде ефикасан у ваздуху, што га чини претњом по гол из индиректних прекида.[19][20][21] Сматра се перспективним младим играчем у медијима, а 2020. године је уврштен на листу "Педесет за будућност: UEFA.com играчи на које треба обратити пажњу."[22][23]
Лични живот[уреди | уреди извор]
Бастонијев отац, Никола, такође је био фудбалер, који је играо као леви бек за Кремонезе.[24] 21. јануара 2022. године његова дугогодишња партнерка је родила ћерку која је названа Азура.[25]
Статистика каријере[уреди | уреди извор]
Клуб[уреди | уреди извор]
- Стање на дан 4. мај 2024.[26]
Клуб | Сезона | Лига | Копа Италија | Европа | Остало | Укупно | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Дивизија | Наступи | Голови | Наступи | Голови | Наступи | Голови | Наступи | Голови | Наступи | Голови | ||
Аталанта | 2016–17 | Сепија А | 3 | 0 | 1 | 0 | – | – | 4 | 0 | ||
Аталанта (позајмица) | 2017–18 | Сепија А | 4 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | – | 5 | 0 | |
Total | 7 | 0 | 2 | 0 | 0 | 0 | – | 9 | 0 | |||
Парма | 2018–19 | Сепија А | 24 | 1 | 0 | 0 | – | – | 24 | 1 | ||
Интер Милан | 2019–20 | Сепија А | 25 | 2 | 3 | 0 | 5 | 0 | – | 33 | 2 | |
2020–21 | 33 | 0 | 2 | 0 | 6 | 0 | – | 41 | 0 | |||
2021–22 | 31 | 1 | 4 | 0 | 8 | 0 | 1 | 0 | 44 | 1 | ||
2022–23 | 29 | 0 | 4 | 0 | 12 | 0 | 1 | 0 | 46 | 0 | ||
2023–24 | 27 | 1 | 1 | 0 | 7 | 0 | 1 | 0 | 36 | 1 | ||
Укупно | 145 | 4 | 14 | 0 | 38 | 0 | 3 | 0 | 200 | 4 | ||
Каријера укупно | 176 | 5 | 16 | 0 | 38 | 0 | 3 | 0 | 233 | 5 |
Међународно[уреди | уреди извор]
Стање на дан 24. март 2024[26]
Репрезентација | Година | Наступи | Голови |
---|---|---|---|
Италија | 2020 | 3 | 0 |
2021 | 6 | 0 | |
2022 | 8 | 1 | |
2023 | 4 | 0 | |
2024 | 1 | 0 | |
Укупно | 22 | 1 |
Италија је прва у списку, колона за резултат показује резултат после сваког гола Бастонија.[26]
Бр. | Датум | Место одржавања | Cap | Противник | Резултат | Резултат | Такмичење |
---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | 14 Јун 2022 | Борусија-парк, Менхенгладбах, Немачка | 15 | Немачка | 2–5 | 2–5 | 2022–23 УЕФА Лига Нација A |
Почасти[уреди | уреди извор]
Интер Милан
- Серија А: 2020–21,[27] 2023–24 [28]
- Копа Италија: 2021–22, 2022–23 [29]
- Суперкуп Италије: 2021, 2022,[30] 2023
- Финалист Лиге шампиона УЕФА: 2022–23 [31]
- Финалист Лиге Европе УЕФА: 2019–20
Италија
- УЕФА Европско првенство: 2020[32]
- УЕФА Лига нација треће место: 2020–21[33]
Индивидуалне награде
- Серија А Тим године: 2020–21,[34] 2022–23 [35]
- УЕФА Лига шампиона Тим сезоне: 2022–23 [36]
- Играч месеца Серија А: март 2024[37]
Ордени
- 5.Ред / Витез: Кавалијер Ордина Мерито (енг. Cavaliere Ordine al Merito) дела Републике Италије: 2021[38]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „The 25 best centre backs in world football - ranked”. 90min.com (на језику: енглески). 2020-03-09. Приступљено 2024-05-20.
- ^ Collins, Luke; Bishop, Callum; Ritchie, Calum (2023-03-30). „The 10 best centre-backs in world football right now have been ranked”. GiveMeSport (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20.
- ^ „ALESSANDRO BASTONI, PREGIATA OREFICERIA ATALANTA”. Alfredo Pedullà (на језику: италијански). 2017-01-23. Приступљено 2024-05-20.
- ^ „Atalanta vs. Sampdoria - 22 January 2017 - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2024-05-20.
- ^ „Atalanta vs. Pescara - 30 November 2016 - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2024-05-20.
- ^ „Transfer news: Inter paid €31m for Bastoni|English News | Calciomercato.com”. www.calciomercato.com. Приступљено 2024-05-20.
- ^ „Alessandro Bastoni all'Inter, ma fino al 30 giugno 2019 all'Atalanta”. web.archive.org. 2017-08-31. Приступљено 2024-05-20.
- ^ „Alessandro Bastoni renews with Inter until 2023 | NEWS”. web.archive.org. 2019-03-31. Приступљено 2024-05-20.
- ^ „UFFICIALE: Parma, tris d'acquisti dall'Inter: Biabiany, Dimarco e Bastoni”. archivio.tuttomercatoweb.com (на језику: италијански). Приступљено 2024-05-20.
- ^ https://www.figc.it/en/204/2533512/2016/08/News.shtml
- ^ https://www.figc.it/it/nazionali/news/nazionale-under-21-parte-avventura-europea-di-biagio-ufficializza-la-lista-dei-23-azzurrini/
- ^ FIGC (2020-11-11). „A Grifo brace and goals from Bernardeschi and Orsolini secure a comfortable win against Estonia”. Federazione Italiana Giuoco Calcio (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20.
- ^ „Italy 4-0 Estonia (Nov 11, 2020) Game Analysis”. ESPN (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20.
- ^ https://www.figc.it/it/nazionali/news/nazionale-under-21-parte-avventura-europea-di-biagio-ufficializza-la-lista-dei-23-azzurrini/
- ^ https://www.reuters.com/lifestyle/sports/mancini-names-uncapped-striker-raspadori-final-italy-euro-2020-squad-2021-06-01/
- ^ „Wales into last 16 despite Italy defeat”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20.
- ^ https://www.bbc.com/sport/football/51198762
- ^ „Germania-Italia: altro pasticcio di Donnarumma, il gol non salva Bastoni. Le pagelle azzurre”. tuttosport.com (на језику: италијански). 2024-05-20. Приступљено 2024-05-20.
- ^ „L'erede della scuola difensiva italiana: intervista a Bastoni”. L'Ultimo Uomo (на језику: италијански). 2017-10-20. Приступљено 2024-05-20.
- ^ „TS - Bastoni unico mancino tra i centrali: resta e va a scuola dai "professori"”. FC Inter News (на језику: италијански). Приступљено 2024-05-20.
- ^ „D'Aversa elogia Bastoni: "Giocatore importante, è molto bravo nel gioco aereo"”. FC Inter News (на језику: италијански). Приступљено 2024-05-20.
- ^ UEFA.com (2020-02-14). „Fifty for the future: UEFA.com's ones to watch | UEFA Champions League”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20.
- ^ www.eurosport.it https://www.eurosport.it/geoblocking.shtml. Приступљено 2024-05-20. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - ^ www.eurosport.it https://www.gazzetta.it/calcio/nuove-forze-calcio/24-01-2017/atalanta-storia-bastoni-melegoni-debuttanti-gasperini-180542965155.shtml. Приступљено 2024-05-20. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - ^ https://www.sportface.it/calcio/serie-a/fiocco-rosa-in-casa-inter-e-nata-la-figlia-di-alessandro-bastoni/1627043
- ^ а б в „Italy - A. Bastoni - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2024-05-20.
- ^ „Inter end Juventus' stranglehold on Serie A title”. ESPN.com (на језику: енглески). 2021-05-02. Приступљено 2024-05-20.
- ^ „Inter Milan get second star, seal 20th scudetto by winning Derby della Madonnina”. NBC Sports (на језику: енглески). 2024-04-22. Приступљено 2024-05-20.
- ^ www.eurosport.com https://www.eurosport.com/geoblocking.shtml. Приступљено 2024-05-20. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - ^ www.eurosport.com https://www.eurosport.com/geoblocking.shtml. Приступљено 2024-05-20. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - ^ „Man City claim Treble with Champions League win”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20.
- ^ https://www.bbc.com/sport/football/51198762
- ^ UEFA.com (2021-10-10). „Italy 2-1 Belgium: Azzurri secure third place at Nations League finals | UEFA Nations League”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20.
- ^ says, Arjun (2022-03-21). „Lukaku, Ronaldo and Conte win Serie A awards for 2020-21 - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20.
- ^ Sport, Sky (2023-12-05). „Gran Galà del Calcio: tutti i vincitori della serata LIVE”. sport.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2024-05-20.
- ^ UEFA.com (2023-07-01). „2022/23 UEFA Champions League Team of the Season | UEFA Champions League”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20.
- ^ „ALESSANDRO BASTONI “EA SPORTS FC PLAYER OF THE MONTH” FOR MARCH”. www.legaseriea.it (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20.
- ^ „Mattarella ha conferito onorificenze motu proprio ai giocatori e allo staff della Nazionale vincitrice del campionato europeo”. web.archive.org. 2021-07-16. Приступљено 2024-05-20.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Профил на веб-сајту Интер Милана
- Александар Бастони на Сокервеј
- Александар Бастони на Софаскору