Пређи на садржај

Корисник:Маркомидиц15/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Мобилни агенти могу се односити на софтверске агенте[1] или апликације[2] дизајниране за обављање одређених задатака на мобилним уређајима. Ови агенти могу обављати различите функције, као што су претраживање интернета, управљање корисничким налозима, пружање персонализованих препорука, аутоматско обављање одређених радњи на захтев корисника и слично.[3]

Порекло и развој[уреди | уреди извор]

Порекло се може пратити до пионирских истраживања у области вештачке интелигенције и софтверских агената током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Идеја о аутономним софтверским ентитетима који могу деловати у корист корисника постала је тема интересовања међу истраживачима у то време.

Развој се убрзао развојем мобилне технологије током деведесетих година, посебно са појавом мобилних телефона и првих мобилних оперативних система попут Сyмбиан-а, Палм ОС-а и Wиндоwс Мобиле-а. Ови ранији облици мобилних агената обично су се фокусирали на једноставне задатке као што су подсећања, организација распореда или слање порука.

Права експлозија интересовања за мобилне агенте наступила је током 2010-их година са ширењем паметних телефона и развојем софистициранијих мобилних оперативних система попут иОС-а и Андроид-а. Велике технолошке компаније попут Аппле-а, Гоогле-а, Мицрософт-а и Амазон-а почеле су да лансирају своје виртуелне асистенте,[4] као што су Сири, Гоогле Ассистант, Цортана и Алеxа, који су представљали напредније облике мобилних агената способних да користе вештачку интелигенцију за разумевање и одговарање на корисничке захтеве.

Врсте[уреди | уреди извор]

Технолошке карактеристике[уреди | уреди извор]

Укључују вештачку интелигенцију[5] за разумевање корисничких захтева, комуникационе вештине за интеракцију са корисницима путем различитих канала, способност персонализације услуга на основу корисничких преференција, могућност учења и прилагођавања на основу повратних информација, мобилност за приступ услугама путем различитих уређаја, интероперабилност за ефикасну комуникацију[6] са другим агентима и системима, као и способност брзог реаговања на корисничке захтеве и промене у окружењу.

Кључни догађаји[уреди | уреди извор]

  • 1980: Почетак истраживања у области вештачке интелигенције поставља темеље за концепте аутономних софтверских ентитета.
  • 1990: Развој првих мобилних оперативних система као што су Сyмбиан, Палм ОС и Wиндоwс Мобиле омогућује имплементацију првих мобилних агената, мада су они још увек ограничени у функционалности.
  • 2000: Континуирани напредак у мобилној технологији прати се побољшањима у мобилним агентима, али овај период је обично карактерисан више итеративним побољшањима постојећих система него значајним прекретницама.
  • 2010: Лансирање виртуелних асистената као што су Сири (2011), Гоогле Ассистант (2016), Цортана (2014) и Алеxа (2014) обележава преломни тренутак у развоју мобилних агената.[7] Ови виртуелни асистенти користе напредне технике вештачке интелигенције како би разумели и одговарали на корисничке захтеве на паметним телефонима и другим уређајима.
  • 2015: Увођење напредних технологија као што су дубоко учење и обрада природног језика додатно побољшава перформансе мобилних агената, омогућавајући им да постану још интелигентнији и кориснији корисницима.[8]

Савремена ера[уреди | уреди извор]

Постали су кључни део нашег свакодневног живота,[9] пружајући нам различите функције и услуге путем паметних телефона и других мобилних уређаја. Ови интелигентни софтверски ентитети, омогућавају нам да користимо гласовне команде за обављање различитих задатака, као што су постављање подсетника, претрага интернета и контрола паметних уређаја у нашем дому. Такође, мобилни агенти користе напредне технике вештачке интелигенције како би анализирали наше навике и преференције и пружили нам персонализоване препоруке за различите садржаје попут филмова, музике и ресторана. Аутоматизација задатака,[10] навигација током путовања и управљање финансијама само су неки од примера како мобилни агенти олакшавају наш свакодневни живот и чине га ефикаснијим. Све у свему, мобилни агенти су постали наши поуздани дигитални помагачи у данашњем дигиталном добу.[11]

Напредак[уреди | уреди извор]

Битне карактеристике се односе на убрзање и прогресивно унапређење њихових функционалности, перформанси и доступних услуга током времена. Овај концепт се посебно истиче у последњих неколико деценија, како се технологија вештачке интелигенције и мобилне технологије убрзано развијала.[12]

Манифестује се и у другим областима, као што су апликације за путовања, финансије, здравство и остале области.[13] Мобилни агенти данас имају способност да пруже персонализоване услуге, анализирају податке у стварном времену и прилагоде се потребама и преференцијама корисника на начин који је раније био незамислив.

Етика[уреди | уреди извор]

Обухвата широк спектар питања, укључујући приватност података, транспарентност алгоритама, праведност, одговорност за одлуке агената и безбедност система.[10] Кључно је размотрити како мобилни агенти утичу на кориснике и друштво у целини, те осигурати да њихова употреба буде у складу са моралним принципима и вредностима. Ово укључује осигурање заштите приватности корисника, избегавање дискриминације, обезбеђивање транспарентности у доношењу одлука и одговорност за последице акција мобилних агената.

Будућност[уреди | уреди извор]

У будућности ће постати још прилагодљивији и кориснији, пружајући персонализоване услуге и подршку у различитим ситуацијама.[14] Очекује се да ће се интегрисати са другим технологијама попут Интернета ствари (ИоТ) и проширене стварности (АР), унапређујући наша искуства и интеракцију са дигиталним светом. Безбедност података ће остати приоритет, обезбеђујући заштиту корисничких информација. У суштини, будућност мобилних агената доноси обећање за још напредније дигиталне асистенте који ће побољшати наше свакодневне активности.[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Леитх, Пхилип, ур. (2007), Софтwаре ас софтwаре, Цамбридге Интеллецтуал Пропертy анд Информатион Лаw, Цамбридге Университy Пресс, стр. 39—68, ИСБН 978-0-521-86839-6, Приступљено 2024-05-22 
  2. ^ „5.9 Тоwардс универсал усе оф мобиле пхонес”. дx.дои.орг. Приступљено 2024-05-22. 
  3. ^ Сатох, 1Ицхиро (2001). Пиерре, Самуел; Глитхо, Роцх, ур. „Нетwорк Процессинг оф Мобиле Агентс, бy Мобиле Агентс, фор Мобиле Агентс”. Мобиле Агентс фор Телецоммуницатион Апплицатионс (на језику: енглески). Берлин, Хеиделберг: Спрингер: 81—92. ИСБН 978-3-540-44651-4. дои:10.1007/3-540-44651-6_9. 
  4. ^ Кепуска, Ветон; Бохоута, Гамал. „Неxт-генератион оф виртуал персонал ассистантс (Мицрософт Цортана, Аппле Сири, Амазон Алеxа анд Гоогле Хоме)”. ИЕЕЕ: 99—103. ИСБН 978-1-5386-4649-6. дои:10.1109/ЦЦWЦ.2018.8301638. 
  5. ^ Пејковић, Марко (2024). „Артифициал интеллигенце анд тоталитарианисм”. Архив за правне и друштвене науке. 119 (1): 83—101. ИССН 0004-1270. дои:10.5937/адпн2401083П. 
  6. ^ Тиллеy, C. M.; Бруце, C. С.; Халлам, Г. (2007-01-01), Деинес-Јонес, Цоуртнеy, ур., 4 - Адаптиве тецхнологy фор пеопле wитх пхyсицал дисабилитиес усинг информатион анд цоммуницатионс тецхнологy, Цхандос Информатион Профессионал Сериес, Цхандос Публисхинг, стр. 65—86, ИСБН 978-1-84334-286-1, Приступљено 2024-05-22 
  7. ^ Гулин, Дамир (1990). „Комуникацијски систем мобилних учесника”. Војнотехнички гласник. 38 (5): 525—530. ИССН 0042-8469. дои:10.5937/ВојТехГ9005525Г. 
  8. ^ „Историјски развој интернета и рачунарских мрежа”. Рачунарски факултет (на језику: српски). 2015-05-06. Приступљено 2024-05-22. 
  9. ^ Цооверт, Мицхаел D.; Тхомпсон, Лори Фостер; Социетy фор Индустриал анд Организатионал Псyцхологy, ур. (2014). Тхе псyцхологy оф wоркплаце тецхнологy. Тхе организатионал фронтиерс сериес. Неw Yорк Лондон: Роутледге, Таyлор & Францис Гроуп. ИСБН 978-0-203-73556-5. 
  10. ^ а б Васиљевић, Дарко; Риђошић, Драгољуб (1991). „Аутоматизација процеса пројектовања оптичких система помоћу рачунара”. Војнотехнички гласник. 39 (5): 510—520. ИССН 0042-8469. дои:10.5937/ВојТехГ9105510В. 
  11. ^ „Тецхнологy анд Цултуре Едиторсхип”. Тецхнологy анд Цултуре. 34 (2): 472—473. 1993. ИССН 1097-3729. 
  12. ^ „Фигуре 1.10. Тхе гроwтх оф АИ тецхнологиес”. дx.дои.орг. дои:10.1787/888933888412. Приступљено 2024-05-22. 
  13. ^ Андрагошка спознања. Университy оф Љубљана. 
  14. ^ Ђорђевић, Лука; Ћоћкало, Драган; Бакатор, Михаљ; Новаковић, Боривој (2023). „Ентрепренеурсхип ин Социетy 5.0: Интегратинг тецхнологy анд хуманистиц валуес фор а сустаинабле футуре”. Индустрија. 51 (1): 29—45. ИССН 0350-0373. дои:10.5937/индустрија51-45802. 
  15. ^ Јо, Донгсик; Ким, Герард Јоунгхyун. „Ин-ситу АР мануалс фор ИоТ апплианцес”. ИЕЕЕ: 409—410. ИСБН 978-1-4673-8364-6. дои:10.1109/ИЦЦЕ.2016.7430669. 

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Markomidic15/песак&oldid=27801851”