Корисник:Милеса антониц

Коњички спорт Спортска дисциплина,разне активности човека и такмичарског коња.
Данашни коњички спрт,као олимпијска дисциплина подразумева више дисциплина:дресурно јахање,гран при скокови као и свестрани испит јахања (крос-контри,дресурно јахање и скокви) што је тежак низ тестова како за коње тако и за јахача. Оснвне карактеристике нису само:складност,одважност, одржљивост, хармонија,брзина I ритам, већ I храброст (овај спорт може бити I веома опасан). Препоне од шест стопа, зидови и ограде, троструке шипке,затим јарак са водом, само су неки од опасности које вребају.
Коњички спорт се презентује на Београдском хиподрому,где је на програму осам галопских и касачких надметања: Трка „Атлантик“(1.600м), „шампионат касача“(I), трка „наталија“ (2.600 м), трка „вајлд валц“ (1.600 м), „шампион касача“ (II), трка „карађорђево“ (1.800 м), трка „дорвал“ (2.200 м), и препонска утакмица...

Историјат

Подаци који сведоче о додиру човека и коња воде нас у III миленијум пре нове ере,а око 1700.године пре нове ере коњске запреге су биле познате у свим земљама Блиског и Средњег истока.
У Европи се припитомљени коњи појављују у бронзано доба,најпре у средњој Македонији,па затим шире.Најстарији такви документи који су забележили прве коњске трке налазе се у Хомеровој Илијади.Познати грчки песник описује такве занимљиве трке,као и престижне награде победницима.
Први припитомљени коњи прво су се користили за вучу,па тек касније и за јахање.
код старих народа Асираца,Вавилонаца,Римљана и Грка, одржавале су се редовне трке бојних двоколица и такве трке су биле веома популарне.Двоколице су биле упргнуте и конструисане за двопрег и четворопрег.Трке коња са двоколицама уврстене сун а Олимписким играма и увествовале 680.године пре нове ере, а 648.године пре нове ере одржане су и прве трке јахачких коња. У византији су трке борних двоколица увек попримале такве размере популарности,да су чак такве трке биле и политички обојене. У време трке су на борним двоколицама биле истакнуте заставе зелене и плаве, које су означавале припадност тзв. хиподромским странкама,да би веома брзо постајале и оруђе у рукама одређених војних,политицких и верских структура у борби за власт.Са употребом седла и узенгија јахање добија све веци значај, нарчито у употреби великих античких армија,где коњица преузима главну маневарску улогу освајачких и одбранбених ратова.

Прва европска школа јахања основана је тек почетком XVI века у Италији(Напуљ),да бих нешто касније сличне школе биле основане и у Версају, Мадиду I Бечу. Све ове сколе су се углавном бавиле дресуром коња, а тек у XVII веку су почеле са радом школе јахања са систематском обуком јахача (Француска). Ипак се из писаних трагова може видети да су коњске трке старије од тих школа, јер се сматра да су прве коњске трке одржане у Енглеској 1174.године, а у Француској 1370. да би стигле и у Немачку, ал тек 1448.године.

Коњички спорт на простору Србије и Југославије

I народи Југословенских простра, пре најезде Турака бавили су се узгојом и дресуром коња: стара Рашка,Србија,Зета, а у каснијем периоду на просторима Краљевине Србије оснива се 1892.године закон о помагању стрељачких,гимнастичких и јахачких дружина, јер је прво коло јахача основано нешто раније (1888) у Шпанији. У Краљевини Југославије су почели да се оснивају друштва за коњичке спортиве: у Београду 1933, у Новом Саду 1934,Сомбру 1935.године.
После другог светског рата, оснива се ,1949.године, у Београду савез за коњички спорт Југославије у који су били укључени многи клубови, организације,друштва и коњичке секције.

Дисциплине

Такмичарске дисциплине су: појединачни „гран при“ скокови,тимски“гран при“скокови(куп нације),појединачно „гран при“ дресурно јахање,тимско „гран при“ дресура јахања,појединачки свестрани испит јахања и тимски свестрани испит јахања. На такмичење се могу пријавити коњи бил које расе,ал минимално шест година старости.

Дресурно јахање

Дресурно јахање је један од најлепших естетских призора на такмичењима. Тренирајуци своје коње користећи енглеско седло за лов и двсруке узде ,јахачи воде своје коње кроз компликоване маневарске вежбе у којима се тестира контрола,покрет са замахом (акција),седење и лаки покрети. Јахачи (по 3 из сваке државе) оцењују се на лествици од 0-10 у различитим категоријама. Коњи мрају бити високи минимално 1,4м.
Коњи у дресурном програму не смеју носити заштиту на екстремитетима.

Дресурно јахање

Дресурно јахање укључује: радње у ходу (у свим брзинама – радни ход – ојачени ход – кратак ход), радње у касу (у свим темпима: радни – ојачан – кратак), радње у галопу (у свим темпима: радни – ојачан – кратак) и радње у брзом ходу.
Простор у коме се изводи дресурни програм назива се мањеж са димензијама 60x20 м.
Препоне се деле на:стрме – вертикалне,ширинске (оxери – дублбори – триплбори – бар де 'спа), водене ровове, турабе – балустраде – филорете, сандуке – зидове. Постављају се двојне или тројне комбинације разноврсних профила на међусобном одстојању од 7-11м. Затим постоје и : усправне препоне (скокови преко једне вертикалне равни), раширене препоне (двоструке или нап. троструке равни у једнм скоку),стуб и ограда, камени стуб,врата,двоструке шипке,грбаве пепоне,дупли стубови,јарак са водом,обаране препоне,пад итд. Усправне и разних врста обелезене су на скакалисту са тачкама.
Коњ и јахач морају пратити овај редослед преко баријера.

Опрема за дресурно јахање

Опрема коју увек мора да поседује свако грло је: седло, узде, потиљни каис прекочелни каиш два пара образних каиша, подбрадни каиш,два пара дизгина,жвале и то: једна жвала и једна ђем. Одело за дресурно јахање састоји се од: црних чизама, специјалних белих јахаћих панталона,фрака,полуцилиндра,машне,белих рукавица и мамуза.

Хиподром

Хиподром је спортски објекат намењен за коњске и трке са запрегама.
Први хиподроми су изграђени у грчким градовима,и они су могли да приме на десетине хиљада гледалаца, а један од најпознатијих хиподрома био је у Константинопољу(Цариграду) из 330.године пре нове ере.
Данас је велики део тог хиподрома сачуван,те се на основу остатака може видети да је он примао и преко 80.000гледалаца.

Хиподром на коме се одржавају такмичења у коњичком спорту је данас савремено уређен са површином 20-200ха, и уређени су за галопске трке,касачке трке, као и за једне и за друге у оквиру једног истог хиподрома. Главни делови хиподрома су: једна или више тркачких стаза и радних (тренинг) стаза, судиске трибине, падок,мерионица, кладионица, трибине за публику,седларница, клупске просторије,коњушнице, поткивачнице, ресторани и друго. Један од првих хиподрома у Србији изградјен је XIX веку, а велики Београдски хиподром изградјен је 1914.године.

Хиподром у Београду
Хиподром у Истанбулу(Константинопољу) данас

Ергеле

Установе које су у функцији унапређења коњарства називају се ергеле. У њима се узгаја једна раса коња или више раса, које, по својим особинама,одговарају потребама и условима неког подручја.

На ергелама се испитују особине приплодних грла и селекцијом отклањају сви уочени недостаци. Поред производње најбоље пастуве пепинирају за парене са приплодним кобилама, свака ергела производи и приплодне пастуве за парене са кобилама одређеног подручја.
За коњички спорт елгеле имају посебан значај је испитују брзину и издржљивост коња путем галопских и касачких трка. Осим тога,оне снабдевају спортске организације квалитетним коњима и омогућују им постизање најбоољих резултата.

Расе коња

Постоје разноврсне расе коња. Коњ припада групи сисара,роду копитара. Живећи дуго у истим условима, коњ као животиња, стекао је заједничке особине које га учвршћују у одређену расу. Касније по промењеним условима живота,ове особине се мењају,па тако и расе еволуирају – губећи једне особине и стичући друге.

На фотографијама је приказ одредјених раса коња, који се користе у спортске трке.

Липицанер-Коњ зелене боје, са старошћу постаје бео.
Арапски- врста коња живог темперамента,који су истрајни и брзи. Успешно је укрштан са енглеским грлима.
Англоарап-укрштени сеглески и арапски коњ.
Вранац-коњ црне боје.

Литература

Велики илустровани лексикон свих спортова. Др Миливоје Дошеновић. 2014.

Споменице и захвалнице

**100 измена**
50%