Пређи на садржај

Корисник:НајобичнијиКорисник/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Нормално магнетно записивање (Перпендицулар Магнетиц Рецординг, ПМР) је технологија за складиштење података на тврде дискове. Први пут је доказана предност њене употребе 1976. године од стране Схун-ицхи Иwасакија, тада професора на Тохоку универзитету у јапану, а први пут је комерцијално примењена 2005. године. Прва демонстрација која је задовољавала индустријске стандарде и показала предности ПМР технологије над дужинским магнетним записивањем (Лонгитудал Магнетиц Рецординг, ЛМР) на нано величинама је одржана 1990. године у ИБМ-овом Алмаден истраживачком центру у сарадњи са истраживачима ДССЦ-а, Националне фондације за науку (НСФ) инжињерског истраживачког центра (ЕРЦ) при Карнеги Мелон Универзитету (ЦМУ).

Предности[уреди | уреди извор]

Нормално магнетно записивање може да постигне три пута већу густину записа од традиционалног дужинског записивања. Нормално магнетно записивање је прва искористила Тошиба у 3,5-инчним флопи дисковима 1989. године како би обезбедила 2,88МБ капацитета (означаваних са ЕД - еxтендед денситy), који нису успели на тржишту. Од 2005. технологија је постала распрострањена при производњи тврдих дискова. Технологија тврдих дискова са дужинским записивањем има процењен максимум од 100 до 200 гигабита по квадратном инчу због суперпарамагнетичког ефекта, мада се ова процена константно мења. Предвиђа се да ће нормално магнетно записивање омогућити густине записа до 1Тб/ин². Од августа 2010. дискови са густинама записа од 667Гб/ин² су били комерцијално доступни, а било је и демонстрација од 800-900Гб/ин².

Технологија[уреди | уреди извор]

Главна препрека у дизајнирању медијума за магнетно складиштење података је одржавање намагнетисања услед температурних промена изазваних суперпарамагнетичком границом. Ако је термичка енергија исувише велика може обрнути намагнетисање у једној регији медијума, уништавајући ускладиштене податке.Енергија потребна да би се преокренуло намагнетисање магнетне регије је пропорционално величини магнетне регије и магнетне коервитивности материјала. Што је већи магнетни регион и што је виша магнетна коерцитивност материјала, медијум је стабилнији.Због тога постоји минимална величина магнетне области која се може трајно намагнетисати за дату температуру и коерцитивност. Уколико је магнетна област мања веома је вероватно да ће се спонтано размагнетисати услед локалних термичких промена. Нормално магнетно записивање користи материјале веће коерцитивности зато што магнетно поље главе за упис ефикасније пенетрира медијум у нормали (нормално на медијум).