Пређи на садржај

Корисник:Немањамијатовиц/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Хамзат Чимаев
КхамзатЦхимаев(фигхтер)
Лични подаци
Пуно имеХамзат Хизарович Чимаев [1]
НадимакБорз (превод са чеченског: вук)[2] Хамзат Гириканов [3]
Датум рођења1. мај 1994 (29 година)
Место рођењаГвардејскоје, Чеченска република Ичкерија (тада де факто независна; данашња Чеченија, Русија)[4] [5]
ДржављанствоШведско
Висина1.88 м
Маса81 кг
Спортске информације
Спортрвање, мешовите борилачке вештине
КлубАллстар Траининг Центар [6]
Награде и медаље

6 златних медаља

Званични веб-сајт
https://khamzatchimaev.com/

Хамзат Чимаев[уреди | уреди извор]

Хамзат Хизарович Чимаев[7] [8][9](чеченски: Хизаран Хамзат;[10] руски: Хамзат Хизарович Чимаев;[11] рођен 1. маја 1994.) је шведски[12][13] професионални борац мешовитих борилачких вештина и рвања слободним стилом који се такмичи у велтер категорији у Ултимате Фигхтинг Цхампионсхип (УФЦ).[14] Раније се такмичио у Браве Цомбат Федератион.[15] У рвању, Чимаев је троструки шведски национални првак.[16] Рангиран је као четврти у УФЦ wелтерwеигхт ранкингс 9. маја 2023. године.[17]

Младост и образовање[уреди | уреди извор]

Чимаев је рођен у селу Гвардејскоје[18][19] у данашњој Чеченији, Русија; у то време, ова област је чињенично припадала Чеченској републици Ичкерији.[20][21] Први сусрет са рвањем је имао са пет година.[22] Наводи се да је освојио бронзану медаљу на Руском националном првенству у јуниорској категорији.[23][24] Када је напунио 18 година (2013. године), Чимаев је емигрирао у Шведску са својом мајком како би се придружио свом старијем брату који је живео у Шведској.[25]

Рвачка каријера[уреди | уреди извор]

Након што се преселио у Шведску, Чимаев је тренирао рвање у неколико клубова. Један од њих био је БК Атхéн.[26] Сматран једним од најбољих рвача слободним стилом у земљи,[27] Чимаев је освојио златну медаљу на Шведском националном првенству у слободном стилу 2016. и 2017. године у категорији до 86 килограма, док је 2018. године то учинио у категорији до 92 килограма. Чимаев је имао низ доминантних наступа на тим такмичењима, постављајући укупни рекорд 12-0, укључујући три обарања, седам техничких падова и укупно постигнутих 105 поена, док је само два предао током сва три меча.[28] [29][26]Чимаев је учествовао и на неколико такмичења у џудоу, као и на четири такмичења у самбоу.[23]

Такмичио се и против колеге из УФЦ-а Јацка Херманссона у рвању слободним стилом 19. новембра 2021. године на шведском Буллдог Фигхт Нигхт 9, освојивши победу на бодове.[30]

ММА каријера[уреди | уреди извор]

Чимаев је ММА почео тренирати са 23 године. Тренирао је у Аллстар Траининг Центру у Стокхолму, заједно са борцима Алеxандер Густафссон, који је три пута освојио УФЦ-ову титулу у полутешкој категорији, Илир Латифи, Реза Мадади и другима.[31] Густафссон, један од његових главних спаринг партнера је изјавио шведским новинарима на конференцији за штампу у јуну 2019. године да је Чимаев један од најбољих бораца с којим је икада тренирао.[32]

Рана каријера[уреди | уреди извор]

У интервјуу за ЕСПН, Чимаев је рекао да је инспирацију за тренирање ММА добио током ноћне смене на послу, узевши 15-минутну паузу како би погледао главни догађај УФЦ 194: Алдо вс. МцГрегор. Хамзат је изјавио:"Гледао сам његов [МекГрегоров] меч и како се бори против Алда. Седео сам на послу ноћу и узео паузу од 15 минута да гледам меч. Увек сам гледао на то како ти момци зарађују толико новца, милионе и тако то. Зашто то не бих могао и ја сад, ја сам борац, ја сам ратник и имам нешто посебно у себи. Морао сам наћи неки начин да то извуучем и покажем људима."[33]

Између септембра 2017. и априла 2018. године, Чимаев је имао три аматерске ММА борбе. Прва борба била је против будућег светског првака ИММАФ Кхалед Лааллам, којег је победио техничким захватом у другој рунди.[34] Добио је и своје наредне две аматерске борбе, једну техничким захватом и другу техничким нокаутом, завршивши аматерску каријеру резултатом 3-0.[35]

Чимаев је постао професионални борац 26. маја 2018. године на Интернатионал Ринг Фигхт Арена 14, борећи се против Гард Олве Саген.[36] Ту борбу, добио је техничким нокаутом у другој рунди.[37] Чимаевова наредна борба одржана је 18. августа 2018. године против Оле Магнор на Фигхт Цлуб Русх 3.[38] Победио је техничким захватом (енгл. реар накед цхоке) крајем прве рунде.[39]

Браве Цомбат Федератион[уреди | уреди извор]

Након прве две професионалне борбе у Шведској, Чимаев је потписао уговор са Средњеисточном организацијом Браве Цомбат Федератион.[40] Требао је дебитовати у тој организацији против Бењамина Бенетта 16. новембра 2018. на Браве ЦФ 18 догађају.[40] Међутим, Бенетт је одустао од борбе, а заменио га је непоражени потенцијални борац Марко Кисич.[41] Хамзат је победио у тој борби техничким нокаутом у првој рунди, након што је свог противника оборио левом руком.[42]

Чимаев је убрзо имао нову борбу, ускочивши као замена за повређеног Леона Алиуа и прихватио изазов Сиднија Вилира 22. децембра 2018. године на Браве ЦФ 20.[43] Борбу је добио техничким нокаутом након 35 секунди прве рунде.[44]

После победе над Сиднијем Вилиром, Хамзат се борио против Икрама Алискерова 19. априла 2019. на Браве ЦФ 23.[45] Ово је била његова прва борба у велтер категорији. Победио је нокаутом након што је противника погодио аперкатом (енгл. упперцут) у првој рунди.[46] [47]Ова имресивна изведба му је донела награду за нокаут вечери у оквиру Браве организације.[48]

Четврта Чимаевљева борба у оквиру Браве организације била је против Мзwандилеа Хлонгwе[49] 4. октобра 2019. на Браве ЦФ 27 догађају.[50] Победио је у тој борби техничким захватом (енгл. субмиссион) у другој рунди.

Очекивало се да ће Хамзат изазвати Јарраха Ал-Селаwе-а за титулу првака у велтер категорији Браве организације (БЦФ) 18. априла 2020. године на догађају Браве ЦФ 37, који би био први догађај те организације у Чимаевљевом родном граду Стокхолму, Шведска.[51] [52] Међутим, због пандемије ковида 19 догађај је био одложен, а њихов меч је дефинитивно отказан када је Чимаев потписао уговор са УФЦ-ом.[53][54]

Ултимате Фигхтинг Цхампионсхип[уреди | уреди извор]

Чимаев је направио свој деби у УФЦ-у у мечу средње категорије против Јохна Пхиллипса, замењујући Душка Тодоровића, 16. јула 2020. године на УФЦ он ЕСПН: Каттар вс. Иге догађају.[55] Борбу је добио техничким захватом у другој рунди.[56] Ова победа му је донела награду за изведбу вечери (енгл. Перформанце оф тхе Нигхт).[57]

Десет дана након борбе против Пхиллипса, Чимаев се суочио са новајлијом Рхyсом МцКеејем у велтер категорији 25. јула 2020. године на УФЦ он ЕСПН: Wхиттакер вс. Тилл догађају.[58] Победио је у тој борби техничким нокаутом у првој рунди.[59] [60] Победа му је донела другу награду по реду за изведбу вечери (енгл. Перформанце оф тхе Нигхт).[61] Такође, ова победа је обележила нови УФЦ рекорд за најбрже узастопне победе у модерној УФЦ историји (10 дана), иако је службени УФЦ рекорд још увек у власништву Роyцеа Грациеа, који је остварио четири узастопне победе у једној ноћи на УФЦ 2 догађају.[62][63]

Саопштено је да ће 6. септембра 2020. године Чимаев поново наступити, пошто је заказан меч против Гералда Меерсцхаерта за 19. септембар 2020. на УФЦ Фигхт Нигхт 178.[64] Победио је Меерсцхаерта нокаутом у првој рунди након 17 секунди.[65] Ова победа му је донела трећу узастопну нагараду за изведбу вечери (енгл. Перформанце оф тхе Нигхт).[66] [67]Такође, оборио је нови рекорд, јер је остварио најбржи низ од три победе у модерној историји УФЦ-а (66 дана).[68][69]

Чимаев је требало да одради борбу са Леоном Едwардсом на УФЦ Фигхт Нигхт 183, 19. децембра 2020.[70] године. Хамзат је уписан на УФЦ листу велтер категорије и заузео је 15. место.[71] 29. новембра саопштено је да је Чимаев позитиван на ЦОВИД-19, због чега је борба била доведена у питање.[72] [73]Његов супарник Едwардс, 1. децембра био је позитиван на ЦОВИД-19, након чега је борба била одложена.[74] 22. децембра објављено је да је борба поново заказана за 20. јануар 2021. на УФЦ Фигхт Нигхт 185.[75] [76] Међутим, Чимаев је 29. децембра отказао меч, због опоравка од инфекције изазване вирусом ЦОВИД-19.[77] [78] Резултат тога било је да је борба привремено отказана.[79] Меч је поново заказан за 13. март на УФЦ Фигхт Нигхт 187.[80] Председник УФЦ-а Дејна Вајт, 11. фебруара, објавио је да је борба поново отказана због тога што Чимаев има последице од ЦОВИД-19.[81]

Хамзат је 1. марта 2021. године на свом Инстаграм профилу објавио да се повлачи из спорта због компликација на плућима које су изазване инфекцијом вируса ЦОВИД-19.[82] Дејна Вајт је касније изјавио да се Чимаев није пензионисао и да је само био емотиван након што је доживео ефекте преднизона на плућима током тренинга.[83]

Чимаев се вратио и суочио са Ли Јинглиангом 30. октобра 2021. на УФЦ 267.[84] Добио је меч техничком предајом (енгл. тецхницал субмиссион), гушећи противника до губитка свести крагном (енгл. реар-накед цхоке) у првој рунди.[85] Ова победа му је донела ћетврту узастопну награду за најбољу изведбу вечери (енгл. Перформанце оф тхе Нигхт).[86]

Његова следећа борба била је са Гилбертом Бурнсом на УФЦ 273, 9. априла 2022.[87] Чимаев је победио у борби једногласном одлуком судија, што му је прва победа судијском одлуком у каријери.[88] Овај деби освојио је награду за борбу вечери (енгл. Фигхт оф тхе Нигхт). Такође, ова борба Хамзату је донела прво место за награду Црyпто.цом Фан Бонус оф тхе Нигхт.[89]

Чимаев је требао да се састане у борби са Нејтом Дијазом 10. септембра 2022. године на главном догађају УФЦ 279.[90] На вагању, Чимаев је имао тежину од 80.9 кг, што је 3 килограма преко дозвољене границе за борбе у велтер категорији које нису за титулу.[91] Као резултат тога, Чимаев је био удаљен из борбе са Дијазом и уместо са њим, суочио се са Кевином Холландом у категорији до 81 килограм. Холланд је већ имао заказан меч против Даниела Родригуеза у овој категорији.[92] Хамзат је добио ову борбу захавтом (енгл. D'Арце Цхоке) у првој рунди.[93]

Тренинг[уреди | уреди извор]

Чимаев је тренирао у Аллстар Траининг Центру у Стокхолму, Шведска од своје 23. године. У Стокхолм се преселио како би започео своју ММА каријеру 2017. године, након што је претходно живео у другом шведском граду Калмару, где је тренирао у локалном рвачком клубу.[94] Чимаев наставља да тренира са заједно са тренутним и бившим УФЦ борцима као што су Алеxандер Густафссон, Илир Латифи и Реза Мадади, при чему је задњи борац његов главни тренер.[95][96]

У 2022. години, Чимаев и један од изазивача за УФЦ титулу, Дарен Тилл, ступили су у контакт како би тренирали заједно. Тилл је стигао у Стокхолм у фебруару и од тад су заједно тренирали у Аллстар Траининг Центру и снимали садржај за YоуТубе и Блоцкассет.[97]

У једном интервјуу, Чимаев је открио да има припреме и до пет пута дневно када су у питању врхунске борбе, док три пута дневно тренира када нема надолазећих борби.[98]

Борбени стил[уреди | уреди извор]

Чимаев често користи своје слободно стилско рвање у борби како би оборио противника на земљу.[99] Када се налази на противнику, примењује различите технике како би стекао контролу и извео снажне ударце с тла или тражио завршетке преко гушења, истовремено вршећи притисак својом тежином на противника.[100] [101][102][103] Његов "грапплинг" се често упоређује са стилом Хабиба Нурмагомедова, због сличности техника попут "хандцуфф" захвата и хватања ногу.[104] Што се тиче удараца, Чимаев је у прве две УФЦ борбе остварио 192-2 поготка користећи ову стратегију.[105] Чимаев је такође доказао ефикасност овог стила и на регионалном нивоу, постигавши брзу победу над бившим двоструким шампионом ГХСА, Сиднеј Вилером, након обарања противника ван терена уз помоћ "оутсиде трип" технике.[106]

Поред својих "грапплинг" способности, Чимаев такође користи ударце у својим борбама.[107] Иако је његово ударање још увек релативно непознато и неистражено, он поседује снажну нокаут снагу из ортодоксног положаја, користећи основе бокс технике и комбинацију удараца ногом. Такође користи своје рвачке вештине да постави ударце, симулирајући различите покушаје обарања или обрнуто.[108] Употребом удараца, Чимаев је успео на нокаутира ветерана УФЦ-а Гералда Меерсцхаерта у 17 секунди само једним ударцем.[109] Овим ударцима обарао је противнике и на регионалном нивоу, укључујући и бившег шампиона света у борилачком самбо-у Икрама Алискерова.[110]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Хамзат има старијег брата по имену Артур, који се такмичи у рвању слободним стилом.[111] Чимаев представља Шведску на ММА такмичењима, а преселио се у Калмар када је имао 19 година.[112] На усни носи приметан ожиљак који је добио са две године када је пао низ бетонске степенице, што га је онемогућило да правилно дише кроз једну ноздрву.[113]

Пре него што је почео професионално да се такмичи, Чимаев је радио у фабрици перади у Калмару, где је обављао послове обезбеђења.[114]

Чимаев је у децембру 2020. године био заражен ЦОВИД-19 вирусом и имао је дуготрајне последице које су захтевале вишеструке хоспитализације, што је довело до отказивања заказане борбе против Леона Едwардса.[115][116]

Хамзат је веома близак са чеченским лидером Рамзаном Кадировим.[117] Кадиров је поклонио Чимаеву аутомобил марке Мерцедес-Бенз, који је неколико месеци касније уништио у саобраћајној несрећи.[118] Такође се наводи да је Кадиров убедио Чимаева да не одустане од професионалне каријере у марту 2021. и да се врати у Чеченију, што је довело до спекулација у медијима о томе да ли је Чимаев био присиљен на то.[119][120] Чимаев је присуствовао на једном уживо емитованом видео снимку у којем је Кадиров претио да ће убити малолетника који је критиковао његову репресивну власт.[121][122] Хамзат је имао спаринге са Кадировим и појављивао се у више фотосесија са њим.[123][124] У марту 2022. године, чеченски дисиденти су критиковали Чимаева због његове даљне повезаности са чеченским лидером због његове репресивне владавине Чеченском Републиком.[125] Такође, 2022. године, Чимаев је почео тренирати двојицу Кадировових синова, Зелимкхана (Алија) и Адама. Био је у Алијевом ћошку на његовом професионалном ММА дебију на АЦА 150 у децембру, пратио га је на УФЦ 280 у Абу Дабију и одвео га на тренинг у Тигер Муаy Тхаи на Тајланду.[126]

Чимаев се оженио 21. маја 2022. године у Чеченији, а на венчању је био присутан чеченски лидер Рамзан Кадиров.[127][128]

Веома је близак са својим колегама борцима мешовитих борилачких вештина Даррен Тиллом и Јацк Херманссоном.[129]

Првенства и достигнућа[уреди | уреди извор]

Мешовите борилачке вештине

Рвање слободним стилом

  • Шведска рвачка федерација
    • 2018 Шампион шведског првенства, 92 кг[142]
    • 2016 Шампион шведског првенства, 86 кг[143]
    • 2016 Шампион Солакуп шампионата, 86 кг[144]
    • 2015 Шампион Хамерслагет шампионата, 86 кг[145]
    • 2015 Шампион шведског првенства, 86 кг[146]
    • 2015 Шампион Лила Меларкупен шампионата, 86 кг[147]

ММА рекорд[уреди | уреди извор]

Професионални рекорд
12 борби 12 победа 0 пораза
Нокаутом 6 0
Тапаутом 5 0
Судијском одлуком 1 0
Пад аматерског рекорда
Рез. Рекорд Противник Метод Догађај Датум Рунда Време Локација
Победа 3-0 Аднан Мусић ТКО (ударци) Нордиц Wарриор 3 14 Април 2018 1 0:57 Нићепинг, Шведска
Победа 2-0 Данијел Грбић Субмиссион (гиљотина) Касхио Баттле 14 18 Новембар 2017 2 2:20 Хелсинборг, Шведска
Победа 1-0 Кхалед Лааллам Субмиссион (D'Арце гушење) Фигхт Цлуб Русх 1 10 Септембар 2017 2 2:06 Вестерос, Шведска

Такође видети[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ https://m.sport-express.ru/martial/mma/news/chimaev-rasskazal-chto-bolshuyu-chast-zhizni-u-nego-byla-drugaya-familiya-1742904/amp/
  2. ^ Јаимоукха, Амјад (2005). Тхе Цхецхенс. п. 153
  3. ^ https://www.mmaviking.com/gard-olve-sagen-versus-khamzat-girikhanov-irfa-14/ 4 Мај 2018. https://web.archive.org/web/20201001211028/https://www.mmaviking.com/gard-olve-sagen-versus-khamzat-girikhanov-irfa-14/
  4. ^ https://matchtv.ru/boxing/matchtvnews_NI1247347_Khamzatu_dali_vizu_na_dva_goda__jemu_dolzhno_khvatit_Chimajev_stal_zvezdoj_UFC__my_pogovorili_s_jego_bratom
  5. ^ https://matchtv.ru/boxing/matchtvnews_NI1299052_Khochu_dom_v_Chechne_i_dla_mamy__v_Shvecii_Otkrytije_goda_v_UFC_Khamzat_Chimajev_rasskazal_pro_rybalku_i_rabotu_ohrannikom
  6. ^ https://www.espn.com/mma/story/_/id/32486189/khamzat-chimaev-returning-ufc-267-circus-picking-right-back-up
  7. ^ „«Хамзату дали визу на два года — ему должно хватить». Чимаев стал звездой UFC — мы поговорили с его братом”. matchtv (на језику: руски). 2020-10-01. Приступљено 2023-05-21. 
  8. ^ Kristoffersson, Simon (2022-04-09). „UFC-stjärnan Khamzat Chimaev fick asyl i Sverige - festar med diktatorn”. Samnytt (на језику: шведски). Приступљено 2023-05-21. 
  9. ^ „Borz Fighting AB | Info & Löner | Bolagsfakta”. www.bolagsfakta.se (на језику: шведски). Приступљено 2023-05-21. 
  10. ^ Jaimoukha, Amjad (2004-11-10). The Chechens. Routledge. ISBN 978-0-203-35643-2. 
  11. ^ „Хамзат Чимаев – Стивену Томпсону: «Ты будешь драться со мной или нет?»”. Sports.ru. 2020-10-07. Приступљено 2023-05-21. 
  12. ^ O'connor, Philip (2022-09-10). „Ferguson steps in to face Diaz in UFC main event as Chimaev misses weight”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  13. ^ Nahta, Sudeep (2020-11-25). „How Did the "Borz" Become the Most Popular Fighter in the UFC - The Journey of Khamzat Chimaev”. Sportsmanor (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  14. ^ „Khamzat Chimaev | UFC”. www.ufc.com (на језику: енглески). 2020-07-09. Приступљено 2023-05-21. 
  15. ^ www.bravecf.com https://www.bravecf.com/khamzat/. Приступљено 2023-05-21.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  16. ^ BJJEE (2020-10-01). „Khamzat Chimaev Dominating Wrestling Scene BEFORE UFC stardom”. Bjj Eastern Europe (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  17. ^ „UFC Rankings, Division Rankings, P4P rankings, UFC Champions | UFC.com”. www.ufc.com. Приступљено 2023-05-21. 
  18. ^ „«Хамзату дали визу на два года — ему должно хватить». Чимаев стал звездой UFC — мы поговорили с его братом”. matchtv (на језику: руски). 2020-10-01. Приступљено 2023-05-21. 
  19. ^ „«Хочу дом в Чечне и для мамы – в Швеции». Открытие года в UFC Хамзат Чимаев рассказал про рыбалку и работу охранником”. matchtv (на језику: руски). 2021-01-15. Приступљено 2023-05-21. 
  20. ^ Sakwa, Richard (2005). Chechnya: From Past to Future. Anthem Press. ISBN 9781843313618. 
  21. ^ Meyers, Jeffrey R. (2017). The criminal-terror nexus in Chechnya: a historical, social, and religious analysis. Lanham Boulder New York London: Lexington Books. ISBN 978-1-4985-3931-9. 
  22. ^ Jaimoukha, Amjad (2004-11-10). The Chechens. Routledge. ISBN 978-0-203-35643-2. 
  23. ^ а б Izgi, Michel (2019-03-18). „MMA-Panelen med Sirwan Kakai och Khamzat Chimaev”. MMA & UFC NYHETER - SVERIGE (на језику: шведски). Приступљено 2023-05-21. 
  24. ^ Kölle, Simon (2020-07-16). „Khamzat Chimaev – En stjärna är född”. Fighter Magazine (на језику: шведски). Приступљено 2023-05-21. 
  25. ^ Khamzat Chimaev: "Smash Somebody, Take Money..." (на језику: српски), Приступљено 2023-05-21 
  26. ^ а б „Fristils SM 2018 Örnsköldsvik, 02.-2018-06-03”. www.liga-db.de. Приступљено 2023-05-21. 
  27. ^ „LÄSARTEXT: SM-brons i fristilsbrottning för Isak Florentin”. Gefle Dagblad (на језику: шведски). 2016-07-14. Приступљено 2023-05-21. 
  28. ^ „Fristils SM 2015 Sundsvall, 03.-2015-07-04”. www.liga-db.de. Приступљено 2023-05-21. 
  29. ^ „Fristils SM 2016 Norrköping, 09.-2016-07-10”. www.liga-db.de. Приступљено 2023-05-21. 
  30. ^ Holland, Jesse (2021-11-19). „Chaos! Lunatic fan rushes Khamzat Chimaev after Jack Hermansson wrestling match (Video)”. MMAmania.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  31. ^ Jaimoukha, Amjad (2004-11-10). The Chechens. Routledge. ISBN 978-0-203-35643-2. 
  32. ^ Martinez, Sebastian (2019-09-06). „Undefeated Swedish prospect Khamzat Chimaev signs exclusive deal with BRAVE”. MMAnytt.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  33. ^ Richard, Dominic (2021-10-30). „Watch: Khamzat Chimaev explains how Conor McGregor's fight against Jose Aldo inspired him to pursue a career in MMA”. www.sportskeeda.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  34. ^ „'Fight Club Rush'”. 
  35. ^ https://www.domaincle.com/sports/fight-archives-khamzat-chimaev-fights-like-a-pro-in-amateur-bout-mma-history-2/.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  36. ^ O'Leary, Ryan (2018-05-04). „Gard Olve Sagen Versus Khamzat Girikhanov at IRFA 14”. Nordic MMA Everyday at MMA Viking (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  37. ^ Schälander, Daniel (2018-05-27). „Photos: Khamzat Stops Sagen in IRFA 14 Headliner”. Nordic MMA Everyday at MMA Viking (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  38. ^ Nordahl, Ralph (2018-07-26). „Fight Club Rush 3: Matchkort”. MMA & UFC NYHETER - SVERIGE (на језику: шведски). Приступљено 2023-05-21. 
  39. ^ Staff, MMA Viking (2018-08-21). „Fight Photos : Khamzat Chimaevat Versus Ole Magnor at FCR 3”. Nordic MMA Everyday at MMA Viking (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  40. ^ а б Staff, MMA Viking (2018-10-16). „Allstars' Khamzat Faces IMMAF Gold Medalist at at Brave Combat Federation”. Nordic MMA Everyday at MMA Viking (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  41. ^ „Пријављивање на Фејсбук”. Facebook (на језику: српски). Приступљено 2023-05-21. 
  42. ^ O'Leary, Ryan (2018-11-16). „Fight Photos : Khamzat Chimaev Dominant Win at Brave 18”. Nordic MMA Everyday at MMA Viking (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  43. ^ FightBookMMA (2018-12-15). „Khamzat Chimaev replaces Leon Aliu, takes on Sidney Wheeler at Brave 20”. FightBook MMA (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  44. ^ Staff, MMA Viking (2018-12-23). „Khamzat Chimaev quickly knocks out Sidney Wheeler at Brave 20”. Nordic MMA Everyday at MMA Viking (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  45. ^ Winquist, Vicktor (2019-02-15). „Brave 23: Allstars Khamzat Chimaev möter obesegrade ryssen Ikram Aliskerov”. MMA & UFC NYHETER - SVERIGE (на језику: шведски). Приступљено 2023-05-21. 
  46. ^ Barra, Caoilte de (2019-04-19). „Khamzat Chimaev with Devastating KO at Brave 23”. Nordic MMA Everyday at MMA Viking (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  47. ^ Staff, MMA Viking (2019-04-24). „Cageside Photos : Chimaev's Brutal KO at Brave 23”. Nordic MMA Everyday at MMA Viking (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  48. ^ www.bravecf.com https://www.bravecf.com/event-brave-cf-23. Приступљено 2023-05-21.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  49. ^ lockerroom.in@gmail.com. „Khamzat Chimaev: Here is the Story of his Quick Rise in BRAVE CF”. lockerroom.in (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  50. ^ „Undefeated prospects Khamzat Chimaev, Mzwandile Hlongwa to fight at Brave CF 27 in Abu Dhabi”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2019-09-11. Приступљено 2023-05-21. 
  51. ^ „Chimaev to Challenge Al-Selawe in ‘Biggest Fight of the Year in Sweden’”. Fight Game Asia (на језику: енглески). 2020-01-31. Приступљено 2023-05-21. 
  52. ^ www.bravecf.com https://www.bravecf.com/news-brave-cf-37-chimaev-heats-up-title-fight-compares-al-selawe-to-a-chicken-in-instagram-post. Приступљено 2023-05-21.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  53. ^ www.bravecf.com https://www.bravecf.com/news-brave-cf-president-mohammed-shahid-statement. Приступљено 2023-05-21.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  54. ^ editor, Michael FiedelMichael Fiedel is The Body Lock's deputy; FloCombat, a staff writer for; Linkedin, a Russell-Rice scholarship recipient at Vanderbilt University Twitter (2020-07-27). „BRAVE champion Jarrah Al-Silawi wants canceled Khamzat Chimaev fight back in UFC”. thebodylockmma.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  55. ^ „Khamzat Chimaev tapped as replacement to fight John Phillips at UFC on ESPN 13”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-07-08. Приступљено 2023-05-21. 
  56. ^ Bitter, Shawn (2020-07-15). „UFC Fight Island 1 Results: Khamzat Chimaev Steamrolls John Phillips”. Cageside Press (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  57. ^ а б „UFC on ESPN 13 bonuses: Weight miss costs Abdul Razak Alhassan $50K for 'Fight of the Night'”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-07-16. Приступљено 2023-05-21. 
  58. ^ „Khamzat Chimaev gets quick turnaround, faces debuting Rhys McKee at UFC on ESPN 14”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-07-19. Приступљено 2023-05-21. 
  59. ^ „UFC on ESPN 14 results: Khamzat Chimaev makes history with second UFC win in 10 days”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-07-26. Приступљено 2023-05-21. 
  60. ^ „UFC Fight Island results -- Fabricio Werdum, Khamzat Chimaev make statements”. ESPN (на језику: енглески). 2020-07-26. Приступљено 2023-05-21. 
  61. ^ а б „UFC on ESPN 14 bonuses: Khamzat Chimaev's second in 10 days among six on the night”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-07-26. Приступљено 2023-05-21. 
  62. ^ „FIGHTMAG | fight news, events, live results, photos, videos”. FIGHTMAG (на језику: енглески). 2023-05-21. Приступљено 2023-05-21. 
  63. ^ Gorman, Jeff D. „UFC 2: Solving the Royce Gracie Riddle”. Bleacher Report (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  64. ^ Martin, Damon (2020-09-06). „Khamzat Chimaev vs. Gerald Meerschaert in the works for UFC event on Sept. 19”. MMA Fighting (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  65. ^ Vreeland, Daniel (2020-09-19). „UFC Vegas 11 Results: Khamzat Chimaev Starches Gerald Meerschaert Immediately”. Cageside Press (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  66. ^ а б Ravens, Andrew (2020-09-19). „UFC on ESPN+ 36 Bonuses: Four Fighters Get Performance Checks”. MMA News | UFC News, Results & Interviews (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  67. ^ „UFC on ESPN+ 36 bonuses: Khamzat Chimaev earns 'Performance of the Night' for 17 seconds' work”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-09-20. Приступљено 2023-05-21. 
  68. ^ „UFC Fight Night analysis: Chimaev keeps rolling; Cowboy hangs tough”. ESPN.com (на језику: енглески). 2020-09-20. Приступљено 2023-05-21. 
  69. ^ thesportsrush.com https://thesportsrush.com/ufc-news-khamzat-chimaev-registers-the-quickest-win-hattrick-in-the-history-of-ufc-watch-his-incredible-ko-victory-against-gerald-meerschaert/. Приступљено 2023-05-21.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  70. ^ „UFC books Leon Edwards vs. Khamzat Chimaev, expected to headline Dec. 19”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-10-23. Приступљено 2023-05-21. 
  71. ^ „Should Khamzat Chimaev be a ranked UFC Welterweight? | MMAWeekly.com” (на језику: енглески). 2020-11-26. Приступљено 2023-05-21. 
  72. ^ „Khamzat Chimaev Tests Positive for COVID-19”. MMA Sucka (на језику: енглески). 2020-11-29. Приступљено 2023-05-21. 
  73. ^ Harkness, Ryan (2020-11-29). „Report: Khamzat Chimaev has COVID-19, December 19 fight in jeopardy”. MMAmania.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  74. ^ „Sources: Edwards-Chimaev off after positive test”. ESPN.com (на језику: енглески). 2020-12-01. Приступљено 2023-05-21. 
  75. ^ Sherdog.com. „Dana White Officially Announces ‘Fight Island’ Tripleheader, Including Edwards vs. Chimaev”. Sherdog (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  76. ^ https://www.facebook.com/rishabh.singh96387 (2020-12-22). „Кхамзат Цхимаев вс Леон Едwардс Гетс а Неw Дате”. ЕссентиаллyСпортс. Приступљено 2023-05-21. 
  77. ^ „Кхамзат Цхимаев рулед оут оф УФЦ 'Фигхт Исланд' хеадлинер wитх Леон Едwардс”. ММА Јункие (на језику: енглески). 2020-12-29. Приступљено 2023-05-21. 
  78. ^ „ЦОВИД-19 цомплицатионс лед то Кхамзат Цхимаев'с wитхдраwал фром Леон Едwардс боут”. ММА Јункие (на језику: енглески). 2020-12-30. Приступљено 2023-05-21. 
  79. ^ Хецк, Мике (2020-12-30). „Мицхаел Цхиеса вс. Неил Магнy ноw хеадлинес УФЦ Фигхт Исланд 8”. ММА Фигхтинг (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  80. ^ Мартин, Дамон (2021-01-13). „Леон Едwардс вс. Кхамзат Цхимаев ребоокед то хеадлине УФЦ евент он Марцх 13”. ММА Фигхтинг (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  81. ^ „Цхимаев стилл реелинг фром вирус; Едwардс боут офф”. ЕСПН.цом (на језику: енглески). 2021-02-11. Приступљено 2023-05-21. 
  82. ^ „Пријављивање • Инстаграм”. www.инстаграм.цом. Приступљено 2023-05-21. 
  83. ^ „Дана Wхите: Кхамзат Цхимаев емотионал бут нот ретиринг, еxпецтед то ретурн ин Јуне”. ММА Јункие (на језику: енглески). 2021-03-02. Приступљено 2023-05-21. 
  84. ^ ДНА, ММА; Дорфф, Марцел (2021-07-09). „Ли Јинглианг вс. Кхамзат Цхимаев тоегевоегд аан УФЦ 267 ин Абу Дхаби”. ММА ДНА (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  85. ^ Андерсон, Јаy (2021-10-30). „УФЦ 267 Ресултс: Кхамзат Цхимаев Странглес Ли Јинглианг ин Триумпхант Ретурн”. Цагесиде Пресс (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  86. ^ а б „УФЦ 267 бонусес: Гловер Теиxеира'с Циндерелла сторy wортх ан еxтра $50,000”. ММА Јункие (на језику: енглески). 2021-10-30. Приступљено 2023-05-21. 
  87. ^ www.еуроспорт.цом https://www.eurosport.com/geoblocking.shtml. Приступљено 2023-05-21.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  88. ^ Anderson, Jay (2022-04-10). „UFC 273: Khamzat Chimaev Battles Past Gilbert Burns in Fight of the Year Candidate”. Cageside Press (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  89. ^ а б в Newswire, MMA Fighting (2022-04-10). „UFC 273 post-fight bonuses: Khamzat Chimaev vs. Gilbert Burns wins ‘Fight of the Night’”. MMA Fighting (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  90. ^ „Khamzat Chimaev vs. Nate Diaz official as main event for UFC 279 | MMAWeekly.com” (на језику: енглески). 2022-07-19. Приступљено 2023-05-21. 
  91. ^ „Video: Khamzat Chimaev misses weight badly, UFC 279 fight with Nate Diaz now in doubt”. Bloody Elbow (на језику: енглески). 2022-09-09. Приступљено 2023-05-21. 
  92. ^ „UFC 279 matchup shuffle: Nate Diaz headlines vs. Tony Ferguson, Khamzat Chimaev faces Kevin Holland in co-main”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2022-09-09. Приступљено 2023-05-21. 
  93. ^ Law, Eddie (2022-09-10). „UFC 279: Khamzat Chimaev Blitzes Holland To First Round Submission Win”. Cageside Press (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  94. ^ Wickström, Carl; Björe, Rasmus (2020-07-17). „Niko tränade med UFC-talang: "Han kan ta en titel"”. Sveriges Radio (на језику: шведски). Приступљено 2023-05-21. 
  95. ^ „Allstars Training Center | Gym Page”. Tapology (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  96. ^ Bitter, Shawn (2020-07-14). „Welcome to the UFC: Khamzat Chimaev”. Cageside Press (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  97. ^ Mitra, Anurag (2022-02-21). „"I'm here to get beat up" - Darren Till on training with Khamzat Chimaev and Alexander Gustafsson in Sweden”. www.sportskeeda.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  98. ^ Anirudh (2022-02-21). „"Trains like a motherf***er" - Michael Bisping says he is hearing "truly terrifying" things about Khamzat Chimaev from Darren Till”. www.sportskeeda.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  99. ^ „“I Take From Jon Jones”- Khamzat Chimaev Reveals His MMA Admiration and Discusses His Early Life”. EssentiallySports. 2020-07-29. Приступљено 2023-05-21. 
  100. ^ „Khamzat Chimaev - Who is next for the UFC’s hottest prospect”. MMA Sucka (на језику: енглески). 2020-09-21. Приступљено 2023-05-21. 
  101. ^ „UFC: Dana says Khamzat will be ‘massive superstar’ with Edwards win”. South China Morning Post (на језику: енглески). 2020-10-24. Приступљено 2023-05-21. 
  102. ^ „Should Khamzat Chimaev be a ranked UFC Welterweight? | MMAWeekly.com” (на језику: енглески). 2020-11-26. Приступљено 2023-05-21. 
  103. ^ „One of the UFC's scariest new athletes finished his opponent in 17 seconds with a merciless one-punch knockout”. web.archive.org. 2022-03-18. Приступљено 2023-05-21. 
  104. ^ „One of the UFC's scariest new athletes finished his opponent in 17 seconds with a merciless one-punch knockout”. web.archive.org. 2022-03-18. Приступљено 2023-05-21. 
  105. ^ „"He Just Goes After You Like a Dog" - Daniel Cormier Comments on Khamzat Chimaev”. EssentiallySports. 2020-07-28. Приступљено 2023-05-21. 
  106. ^ admin (2019-05-02). „Prospect Report: Khamzat Chimaev”. MMA Scout (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  107. ^ Datta, Soumik (2020-09-20). „Former light heavyweight champion praises Khamzat Chimaev for spectacular victory at UFC Vegas 11”. www.sportskeeda.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  108. ^ admin (2019-05-02). „Prospect Report: Khamzat Chimaev”. MMA Scout (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  109. ^ Richardson, Andrew (2020-09-19). „Chimaev Scores 17-Second Knockout!”. MMAmania.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  110. ^ „Khamzat Chimaev's Breakout Campaign | UFC”. www.ufc.com (на језику: енглески). 2020-09-18. Приступљено 2023-05-21. 
  111. ^ „Borz Fighting AB | Info & Löner | Bolagsfakta”. www.bolagsfakta.se (на језику: шведски). Приступљено 2023-05-21. 
  112. ^ „Khamzat Chimaev Told Why He Represents Sweden In The UFC”. sportsandworld.com (на језику: енглески). 2020-09-23. Приступљено 2023-05-21. 
  113. ^ „Just How Good Is Chimaev, the Chechen Wolf?”. AndStill.com (на језику: енглески). 2020-09-22. Приступљено 2023-05-21. 
  114. ^ „Khamzat Chimaev | UFC”. www.ufc.com (на језику: енглески). 2020-07-09. Приступљено 2023-05-21. 
  115. ^ „‘He thought he was going to die’: Inside Khamzat Chimaev’s post-COVID struggle”. Yahoo Sports (на језику: енглески). 2021-02-13. Приступљено 2023-05-21. 
  116. ^ „COVID-19 complications led to Khamzat Chimaev's withdrawal from Leon Edwards bout”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-12-30. Приступљено 2023-05-21. 
  117. ^ „Chechen dissidents take aim at UFC’s Khamzat Chimaev for ties to Kadyrov”. Bloody Elbow (на језику: енглески). 2022-03-23. Приступљено 2023-05-21. 
  118. ^ „Report: Khamzat Chimaev crashes Mercedes gifted by Chechen dictator Ramzan Kadyrov”. Bloody Elbow (на језику: енглески). 2021-04-27. Приступљено 2023-05-21. 
  119. ^ „The Chechen Wolf: How Ramzan Kadyrov plans to utilize UFC breakout star Khamzat Chimaev”. Bloody Elbow (на језику: енглески). 2020-08-13. Приступљено 2023-05-21. 
  120. ^ „Chechen leader Ramzan Kadyrov says he steered UFC's Khamzat Chimaev away from retirement”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2021-03-02. Приступљено 2023-05-21. 
  121. ^ „Chechen dissidents take aim at UFC’s Khamzat Chimaev for ties to Kadyrov”. Bloody Elbow (на језику: енглески). 2022-03-23. Приступљено 2023-05-21. 
  122. ^ 'I Will Destroy You': Chechen Leader Threatens Kid On Instagram (на језику: енглески), 2021-05-20, Приступљено 2023-05-21 
  123. ^ „Chechen dissidents take aim at UFC’s Khamzat Chimaev for ties to Kadyrov”. Bloody Elbow (на језику: енглески). 2022-03-23. Приступљено 2023-05-21. 
  124. ^ Dawson, Alan. „UFC super prospect Khamzat Chimaev seen on video sparring Chechen warlord Ramzan Kadyrov”. Insider (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  125. ^ „Chechen dissidents take aim at UFC’s Khamzat Chimaev for ties to Kadyrov”. Bloody Elbow (на језику: енглески). 2022-03-23. Приступљено 2023-05-21. 
  126. ^ Bharadwaj, Neeraj (2023-02-03). „Khamzat Chimaev and Ramzan Kadyrov’s Sons: Who Are Ali and Dustum Kadyrov?”. Sportsmanor (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  127. ^ Harkness, Ryan (2022-05-22). „Video: Khamzat Chimaev gets married in Chechnya, Ramzan Kadyrov attends”. MMAmania.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  128. ^ Kettle, Harry (2022-05-23). „UFC star Khamzat Chimaev gets married in Chechnya (Video)”. | BJPenn.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  129. ^ „‘Getting in some rounds with the Wolf’ - Darren Till opponent Jack Hermansson trains with his ‘Smesh Bro’ Khamzat Chimaev ahead of UFC London”. talkSPORT (на језику: енглески). 2022-06-23. Приступљено 2023-05-21. 
  130. ^ „UFC on ESPN 14 post-event facts: Khamzat Chimaev's record might be untouchable”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-07-26. Приступљено 2023-05-21. 
  131. ^ „Video: Khamzat Chimaev KOs Gerald Meerschaert in just 17 seconds at UFC on ESPN+ 36”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-09-20. Приступљено 2023-05-21. 
  132. ^ Tafari, Ashah (2020-09-20). „Khamzat vinner igen – KNOCKAR amerikanen på 17 SEKUNDER!”. MMAnytt.se (на језику: шведски). Приступљено 2023-05-21. 
  133. ^ „Fan Choice | UFC”. www.ufc.com (на језику: енглески). 2019-12-12. Приступљено 2023-05-21. 
  134. ^ FightBookMMA (2019-05-02). „Chimaev celebrates KO of the night at BRAVE 23 and asks for title shot”. FightBook MMA (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  135. ^ „MMAViking.com's Yearly Nordic Awards”. Nordic MMA Everyday at MMA Viking (на језику: енглески). 2023-01-24. Приступљено 2023-05-21. 
  136. ^ Staff, MMA Viking (2021-01-01). „2020 Fighter of the Year : Khamzat Chimaev”. Nordic MMA Everyday at MMA Viking (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  137. ^ „MMA Junkie's 'Knockout of the Month' for September: Gone in 17 seconds”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2020-09-30. Приступљено 2023-05-21. 
  138. ^ „MMA Junkie's 2020 'Newcomer of the Year': Khamzat Chimaev becomes smash hit”. MMA Junkie (на језику: енглески). 2021-01-04. Приступљено 2023-05-21. 
  139. ^ Heck, Mike (2020-12-27). „MMA Fighting’s 2020 Breakout Fighter of the Year: Khamzat Chimaev”. MMA Fighting (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-21. 
  140. ^ „Combat Press 2020 MMA Awards: Breakthrough Fighter of the Year – Khamzat Chimaev”. Combat Press (на језику: енглески). 2023-05-19. Приступљено 2023-05-21. 
  141. ^ „https://twitter.com/btsportufc/status/1343316835639431168”. Twitter (на језику: српски). Приступљено 2023-05-21.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  142. ^ „Fristils SM 2018 Örnsköldsvik, 02.-2018-06-03”. www.liga-db.de. Приступљено 2023-05-21. 
  143. ^ „Fristils SM 2016 Norrköping, 09.-2016-07-10”. www.liga-db.de. Приступљено 2023-05-21. 
  144. ^ „Solacup Fristil 2016 Karlstad, 2016-05-07”. www.liga-db.de. Приступљено 2023-05-21. 
  145. ^ „Hammarslaget 2015 Hallstahammar, 2015-09-26”. www.liga-db.de. Приступљено 2023-05-21. 
  146. ^ „Fristils SM 2015 Sundsvall, 03.-2015-07-04”. www.liga-db.de. Приступљено 2023-05-21. 
  147. ^ „Lilla Mälarcupen Fristil 2015 Västerås, 2015-02-28”. www.liga-db.de. Приступљено 2023-05-21. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Nemanjamijatovic/песак&oldid=25748460”