Корисник:Николаис2618/песак
| 88 минута | |
|---|---|
| Жанр | трилер |
| Режија | Џон Авнет |
| Сценарио | Гери Скот Томсон |
| Продуцент | Џон Авнет |
| Главне улоге | Ал Паћино Џон Форстер |
| Музика | Едвард Шермур |
| Година | 2005. |
| Трајање | 88 минута |
| Земља | Канада |
| Језик | енглески |
| Буџет | 30 милиона УСД |
| Зарада | 32,59 милиона УСД |
88 минута (енгл. 88 минутес) је амерички филм, по жанру трилер. Режиран од стране Џон Авнета. Главне улоге у филму тумаче Ал Паћино, Алисија Вит, Лили Собијески, Вилијам Форсајт, Дебора Кара Ангер, Ејми Бренеман, Нил Макдона и Бен Мекензи. Снимање филма организовано је у Ванкуверу у периоду од 8. октобра 2005. године до средине децембра исте године. Приказивање филма почело је 2007. године, у разним европским државама.
Радња филма смештена је у 2005. годину. Главну улогу филма тумачи Ал Паћино, глумац се појављује у лику доктора Џека Грама, универзитетског професора који осим као професор ради као и форензичарски психијатар за ФБИ. Његов живот постаје опаснији када прима претњу смрћу путем телефонског позива, у којој се наводи да му је од живота остало још само 88 минута. Убрзо се сазнаје да иза наручивања његовог убиства стоји серијски убица Џон Форстер (Нил Макдона), кога је лажним сведочењем иза решетака ставио управо Џек Грам.
Филм је примио просечан одзив публике са просечном оценом 5.9/10 на званичном ИМдб порталу, а од стране критичара је добио негативан одзив.
Радња филма
[уреди | уреди извор]1997. године форензички психијатар др. Џек Грам (Ал Паћино[1]) налази се као главни сведок на суђењу серијском убици Џон Форстеру (Нил Макдона). Сведочење др. Џека Грама, као и његово стручно психијатријско мишљење пресудило је судбину Џон Форстеру, изрекавши му смртну казну за покушај убиства Џејни Кејтс (Тами Хуи) и убиство његове млађе сестре Џоуни Кејтс (Вики Хуанг) иако није било физичких доказа.
У годинама које су уследиле, десио се велики број индентичних убистава, за које нико није осуђен. Ова дешавања доводе ФБИ до размишљања да Џон Форстер можда не стоји иза убиства за које је осуђен. Девет година касније од пресуде, на дан изручења смртне казне по Џон Форстера, ФБИ поново доводи на саслушање Џека Грама, сада професора на унирвезитету Вашингтон, како би се уверили да и даље стоји при свом сведочењу као једини познати сведок. Међутим др. Џек Грам у тим моментима прима вест о последњем сличном убиству, у коме је страдала његова ученица Дејл Морис и коју је он последњи видео претходне ноћи на прослави поводом осуде Џона Форстера и постаје главни осумњичени за убиство. Џек Грам не дуго затим прима позив од непознатог лица, у којем непознато лице обавештава Џека Грама да му је остало 88 минута живота. У наредних 88 минута филма главни лик филма пролази кроз разне трагове и убиства покушавајући да задржи Џека Форстера иза решетака, док и он сам бежи од полиције, што му на крају и успева[2].
Улоге
[уреди | уреди извор]- Ал Паћино као др. Џек Грам
- Алисија Вит као Ким Камингс
- Нил Макдона каоЏон Форстер
- Лили Собијески[3] као Лорен Даглас
- Ејми Бренеман као Шели Барнс
- Бен Мекензи као Мајк Стемпт
- Дебора Кара Ангер као Керол Лин Џонсон
- Лија Кернс као Сара Полард
- Вилијам Форсајт као Френк Паркс
- Трилби Главер као адвокатица
- Брендан Флечер као Џони D Франко
- Вики Хуанг као Џоуни Кејтс
- Тами Хуи као Џејни Кејтс
- Мајкл Еклунд као Џеј Ти Ракер
- Кристина Копленд као Дејл Морис
- Стефн Мојер као Ла Форџ
- Викторија Тенант као Кејт
- Пол Кембл као Алберт Џексон
- Мишел Јанаи као Лиза Пирсон
Рецензија
[уреди | уреди извор]По објављивању филм 88 минута је оштро прихваћен од стане критичара. Роттен Томатоес избацио је извештај у коме је 5 од 122 критичара дало флиму 88 минута позитивне критике, са просечном оценом 2,6/10. У извештају је такође наведено "Филм 88 минута је шокантно нестручан психолошки трилер који стручно разиграва таленат". Филм је оцењен и на сајту Метацритиц са просечном оценом 17100 од стране 27 критичара.
Филм је номинован од стране Раззие Аwардс у категорији "Најгори глумац" (Ал Паћино) и "Најгора споредна глумица" (Лили Собијески).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Ал Пацино”. биограпхy.цом. Приступљено 20. 05. 2020.
- ^ „88 минута”. wикипедиа. Приступљено 20. 05. 2020.
- ^ „Лили Собијански”. wикипедиа. Приступљено 20. 05. 2020.