Корисник:Никссyy02/песак

Подне (такође средина дана) је 12 сати дању,супротно од поноћи.У многим културама на северној хемисфери, подне је имало древне географске асоцијације са правцем "југ" (као што је имала поноћ са "севером" у неким културама). Остаци од подне = јужне асоцијације сачувани су у речима за подне на француском (Миди) и италијанском (Меззогиорно), од којих се оба односе и на јужне делове тих земаља. Савремени руски, пољски, белоруски, украјински и српски иду корак даље, с речима за подне (полден, полудни, јужни, полуден, подне - дословно "полу-дан"), што такође значи "јужно", а речи за "поноћ" "(полноц, почнач, пивнич, понгоħ - дословно" полу-ноћ ", као са енглеским средњим (дле) с знацењем" пола ") такође значи" север ".

Етимологија[уреди | уреди извор]

Реч подне је изведена из латинског ,,нона хора”, деветог сата у дану, и везана је за литургијски појам ,,Нонес”. Римски и западноевропски средњовековни монашки дан почињао је у 6:00 сати (06:00) у равнодневници по модерном мерењу времена, тако да је девети сат почињао у 15:00 сати. (15:00) у равнодневници.На енглеском, значење речи се променило у подне, а време се постепено померило на 12:00 по локалном времену (тј. не узимајући у обзир савремени изум временских зона). Промена је почела у 12. веку и била је озваничена у 14. веку.^[1]

Соларно подне[уреди | уреди извор]

Соларно подне (неформално,,високо подне”)^[2] Приступљено 2016-12-19. је тренутак када Сунце долази у контакт са посматрачевим меридијаном, достижући свој највиши положај изнад хоризонта тог дана ("Сунчево транзитно време"). Ово је такође порекло термина пре подне (на енглеском а.м.) и после подне (на енглеском п.м.), као што је наведено у наставку. Сунце је директно изнад Сунчевог поднева на Екватору кад је равнодневница у Тропу Рака (географска ширина 23 ° 26′12.4” Н) за време јунског солстиција и на Тропику Јарца (23 ° 26′12.4” С) за време децембарског солстиција. На северној хемисфери, северно од Тропа Рака, Сунце се налази јужно од посматрача у соларном подневу; на јужној хемисфери, јужно од Тропа Јарца,према северу.

Протекло време од локалног соларног поднева једног дана до следећег је тачно 24 сата на само четири случаја у било којој датој години. Ово се дешава када се ефекти Земљине косине еклиптике и њене орбиталне брзине око Сунца међусобно надокнађују. Појављује се на само једној одређеној линији географске дужине сваи пут. Ова линија варира од године до године, пошто права година на Земљи није целобројан број дана. Време и локација догађаја такође варирају због Земљине орбите која је гравитацијски узнемирена од стране других планета.

Ова четири 24-часовна дана се дешавају истовремено у обе хемисфере. Тачна УТЦ времена (координирана универзална времена) за ова четири дана такође су када супротна линија географске дужине, 180 ° удаљена, доживљава тачно 24 сата од локалне поноћи до локалне поноћи следећег дана. Дакле, четири велика различита круга географске дужине дефинишу из године у годину када се одвија 24-часовни дан (подне до поднева или поноћ до поноћи).

Два најдужа временска раздобља од поднева до поднева јављају се два пута годишње, око 20 јуна (24 сата плус 13 секунди) и 21. децембра (24 сата плус 30 секунди).

Најкраћи временски период се јавља два пута годишње, око 25. марта (24 сата минус 18 секунди) и 13. септембра (24 сата минус 22 секунде).

Номенклатура[уреди | уреди извор]

У САД, подне се обично наводи на 12 сати пост меридием, а поноћ на 12 сати анте меридием.Док неки тврде да је та употреба погрешна^[3] базирано на латинском значењу(а.м.значи анте меридием,док п.м.значи пост меридием,значући ,,пре поднева’’и ,,после поднева’’),дигитални сатови нису у стању да прикажу било шта друго, и мора се донети произвољна одлука.

Ранији стандард означавања поднева као "12М" или "12м" (за "меридије"), који је наведен у Приручнику о стилу владавине америчког ГПО-а,^[4] пао је у релативну нејасноћу; садашње издање ГП-а не помиње то ^[5] ^[6]

Међутим, због недостатка међународног стандарда, употреба од 12 сати а.м. и 12 сати п.м. може бити збуњујуће. Заједничке алтернативне методе представљања ових времена су:

коришћење 24-часовног сата (00:00 и 12:00, 24:00; али никад 24:01)
коришћење "12 поподне" или "12 у поноћ" (иако "12 у поноћ" још увијек може представљати нејасноће у вези са одређеним датумом)
да се одреди поноћ између два узастопна дана или датума (као у поноћ у суботу / недељу или у поноћ 14/15.)
да се избегну та одређена времена и да се користи "11:59п.м.". или "12:01 а.м." уместо тога. (Ово је уобичајено у туристичкој индустрији како би се избегла конфузија са распоредом путника, посебно у распореду возова и авиона.