Корисник:Нина Куљиц/песак

Доксинг или таргетирање је понашање у оквиру којег једна особа (доксер) прикупља податке о другој особи и објављује их с намером да особу прикаже у негативном светлу или је понизи.

Лични подаци су права имена жртве, адреса становања, радно место, телефон,и друге личне информације. Те информације се шире јавности путем интернета — без дозволе жртве.

Историја

Термин доксирање први пут се појавио у свету интернет хакера 1990-их, где је анонимност сматрана светом. Неки сукоби између ривалних хакера понекад би довели до тога да неко одлучи да „испусти документа” о некоме другом, ко је претходно био познат само као корисничко име или псеудоним. Документа су постала „доx” и на крају постала самостални глагол (тј. без префикса „испустити”).

• Дефиниција доксирања је проширена изван заједнице хакера и сада се односи на излагање личних информација. Иако се термин и даље користи да опише откривање анонимних корисника.

Значење

Доксирање је постало средство у културним ратовима, при чему хакери доксирају особе са супротним ставовима.

Злоупотребљени подаци могу бити: Адресе становања, детаљи о радном месту, лични бројеви телефона, бројеви социјалног осигурања, информације о банковном рачуну или кредитним картицама, личне фотографије. Доксерски напади могу варирати од релативно безначајних, до знатно опаснијих као што су узнемиравања породице или послодавца особе, крађе идентитета, претњи или других облика сајбер насиља, па чак и узнемиравања у стварном свету.

Доксвер

Доксвер је криптовиролошки напад који је измислио Адам Јанг са Моти Иунгом који врши изнудјивање доксирања путем злонамерних софтвера. Доксвер је супротан рансомверу.У нападу рансомвера (првобитно названом криптовирусно изнудјивање), злонамерни софтвер шифрује податке жртве и захтева плаћање да би се обезбедио потребан кључ за дешифровање. У доксверу криптовиролошком нападу, нападач краде податке жртве и прети да ће их објавити ако се не плати накнада.

Уобичајене технике

Технике доксинга варирају, али обично укључују коришћење јавно доступних информација и метаподатака како би се идентификовали појединци. Неколико уобичајених техника доксинга:

1. Претрага по имену: Корисник може користити претраживаче као што су Гоогле, Бинг или друге платформе за претрагу како би пронашли јавно доступне информације о особи користећи само њихово име или корисничко име.
2. Социјалне мреже: Друштвене мреже често садрже обиље информација о корисницима, укључујући њихова имена, слике, места становања, радна места и друге личне детаље. Доксерси могу користити ове информације како би створили детаљан профил особе.
3. Отворене базе података: Доступне су различите базе података које садрже јавно доступне информације, као што су регистри за возаче, евиденције о некретнинама, јавни телефонски именици и друге релевантне информације.
4. Анализа слика: Доксерси могу анализирати слике које су објављене на интернету како би идентификовали детаље о околини или објектима који се могу користити за откривање локације или других информација о особи.
5. Техничке методе: Ово укључује коришћење техничких метода као што су ИП адресирање, ДНС информације, друге технике како би се идентификовали подаци о интернет корисницима.

Ове технике се често користе заједно како би се створио што детаљнији профил особе и откриле њихове личне информације. Важно је напоменути да је доксинг незаконит и крши приватност појединца.