Корисник:Томкела/песак 5
ОпенАЛ (Опен Аудио Либрарy) је вишеплатформски аудио програмски интерфејс (АПИ). Намењен је ефикасном обрадјивању тродимензионалног просторног звука кроз више канала. Његов стил АПИ-ја и конвенције намерно на ОпенГЛ подсећају. ОпенАЛ је библиотека за просторни 3Д звук, која може додати реализам игри симулирањем слабљења звука (на даљину), Доплеровог ефекта (промена фреквенције као резултат кретања) и густине материјала.
ОпенАЛ је првобитно имао циљ бити отворени стандард и опен-соурце замена за власничке софтвере (и уопште међусобно неспојиве) 3Д аудио АПИ-јеве, попут ДирецтСоунда и Цоре Аудио-а, иако се у пракси углавном имплементира на разним платформама као "омотач" око споменутих власничких АПИ-ја или као власнички и специфичан за одређене произвођаче. Иако се референтна имплементација касније претворила у власничку и неодржавану верзију, постоје отворене имплементације које су доступне као што је ОпенАЛ Софт.
Почетак
[уреди | уреди извор]ОпенАЛ је првобитно развијен 2000. године од стране компаније Локи Софтwаре за портовање Wиндоwс игара на Линуx.[1] Након пропасти Локи Софтwаре-а, пројекат је одржаван од стране опен соурце заједнице и имплементиран на НВИДИА нФорце звучним картицама. Цреативе Тецхнологy је био домаћин пројекта све до 2012. године.
Од верзије 1.1 (2009), узорак имплементације од стране Цреативе-а постао је власнички. Међутим, ОпенАЛ Софт је широко коришћена отворена алтернатива која се и даље активно одржава.
Иако у повељи ОпенАЛ-а је било планирано формирање "Арцхитецтуре Ревиеw Боард" (АРБ) организације сличне ОпенГЛ АРБ-у, она никада није формирана, а спецификација се углавном дискутује путем е-поште на јавној мејлинг листи.
Оригинална листа, ОпенАл-девел, коју је водила компанија Цреативе, била је активна од марта 2003. до отприлике августа 2012. године.[2] Рyан C. Гордон, ветеран компаније Локи - који је наставио развој Симпле ДирецтМедиа Лаyер-а, започео је нову маилинг листу и веб сајт на адреси ОпенАЛ.орг , у јануару 2014. године.[3]
Структура
[уреди | уреди извор]ОпенАЛ користи објекте извора, аудио бафере и једног слушаоца. Извор садржи податке о звуку, као што су бафер, брзина, позиција и смер. Слушалац садржи податке о слушању, укључујући брзину, позицију и смер слушаоца, као и опште појачање звука. Бафери садрже аудио податке у ПЦМ формату, укључујући 8-битне или 16-битне, моно или стерео формате. Рендер енгине врши све потребне израчуне за ефекте као што су слабљење звука са даљином, Доплеров ефекат, итд.
У правилно написаној ОпенАЛ апликацији, звуци се понашају природно како корисник пролази кроз тродимензионални простор виртуелног света. ОпенАЛ спецификација обухвата језгро АПИ-ја које садржи функционалне позиве, као и АЛЦ (Аудио Либрарy Цонтеxт) АПИ који се користи за управљање рендеринг контекстима, ресурсима и закључавањем на преносив начин. Ту је и библиотека "АЛУТ" (Аудио Либрарy Утилитy Тоолкит) која пружа корисне функције, слично као "ГЛУТ" у ОпенГЛ-у.
ОпенАЛ користи механизам проширења како би омогућио додатну функционалност у будућности. Произвођачи могу укључити своја сопствена проширења у дистрибуције ОпенАЛ-а, обично како би изложили додатне функције на својем власничком хардверу. Проширења могу бити промовисана у АРБ (Арцхитецтуре Ревиеw Боард) статус, што указује на стандардно проширење које ће се одржавати ради обрнуту компатибилност . За напредну обраду сигнала и хардверски убрзане звучне ефекте, могу се користити ЕФX (Еффецтс Еxтенсион) или проширења за просторни звук (ЕАX).
Мане
[уреди | уреди извор]Модел једног слушаоца у ОпенАЛ-у је прилагођен једном људском кориснику и није погодан за вештачку интелигенцију, симулације робота или више људских учесника, као што је то случај у колаборативним музичким извођењима.[4] У тим случајевима је потребан модел са више слушалаца. ОпенАЛ такође не узима у обзир кашњење ширења звука (брзина звука се користи само за Доплеров ефекат). Растојање до извора звука само се преводи у ефекат амплитуде (слабљење), а не и кашњење. Стога, ОпенАЛ се не може користити за израчунавање разлике долазног времена, осим ако та функционалност није посебно додата.[5]
Доступне платформе
[уреди | уреди извор]АПИ је доступан на следећим платформама и оперативним системима: Андроид (подржава ОпенСЛ ЕС), АмигаОС 3.x и 4.x, Бада, БлацкБеррy 10, БлацкБеррy ПлаyБоок, БСД, иОС (подржава Цоре Аудио), ИРИX, Линуx (подржава АЛСА, ОСС, ПортАудио и ПулсеАудио), Мац ОС 8, Мац ОС 9 и Мац ОС X (Цоре Аудио), Мицрософт Wиндоwс (подржава ДирецтСоунд, Wиндоwс Мултимедиа АПИ и Wиндоwс Мултимедиа Девице (ММДевице) АПИ), МорпхОС, ОпенБСД, Соларис, QНX и АРОС.[6]
Подржани гејминг уређаји су, на пример: ГамеЦубе, ПлаyСтатион 2, ПлаyСтатион 3, Xбоx, Xбоx 360, Wии и ПлаyСтатион Портабле.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ОпенАЛ (на језику: енглески), 2023-04-27, Приступљено 2023-05-30
- ^ „Wаyбацк Мацхине”. wеб.арцхиве.орг. Приступљено 2023-05-30.
- ^ „Тхе опенал Јануарy 2014 Арцхиве бy тхреад”. опенал.орг. Приступљено 2023-05-30.
- ^ ОпенАЛ (на језику: енглески), 2023-04-27, Приступљено 2023-05-30
- ^ „Опен Соурце ФПС Гаме Алиен Арена 2009 Релеасед - Сласхдот”. гамес.сласхдот.орг (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-30.
- ^ ОпенАЛ (на језику: енглески), 2023-04-27, Приступљено 2023-05-30