Корисник:Висњаар/песак
Тркачка стаза у Монаку[уреди | уреди извор]
Тркачка стаза у Монаку Тркачка стаза у Монаку је улична стаза дужине 3.337км која се простире улицама градова Монте Карло и Ла Кондамина и око луке Кнежевине Монако. Она се најчешће и чак званично означава као "Монте Карло" јер се већином простире унутар области Монте Карло у Монако.[1] Стаза се годишње користи током три викенда у априлу и мају за велику награду Монака у Формули један, Награду за електричне формуле и Историјску велику награду Монака.
Историјат[уреди | уреди извор]
Идеја о трци за Велику награду улицама Монака потекла је од Антонија Ноугса, председника ауто клуба Монака и блиског пријатеља владајуће династије Грималди. Прва трка одржана је 1929. године, а победио је Вилијам Гровер-Вилијамс возећи Бугати.
До данашњег дана само су три домаћа возача победила у трци. Луис Широн је освоио Велику награду 1931. године; 82 године касније, Стефано Колети је прешао циљну линију као први 2013. године. Трећи возач коме је то пошло за руком био је Стефан Ришелми 2014.
Развој стазе[уреди | уреди извор]
Стаза је већим делом остала непромењена од њеног стварања 1929. године: као градска стаза њено формирање је блиско везано за формираје путног система кнежевине. Све измене су готово у потпуности биле повезане са редефинисањем свакодневних путева града.
У првим издањима велике награде, старт и циљ су се налазили Булевару Алберта I. Током 1955. старт и циљ су померени на супротну страну која гледа ка променади. Током 1963. стартна линија је враћена на Булевар Алберта I(преко пута променаде).
Током 1973. стаза је модификована на различитим местима због изградње нових зграда. Нарочито је утицала изградња новог хотела, данашњег Фермонта, што је резултирало продужење тунеа који води ка луци.Фотографије и видео снимци из 1973.[2] приказују необчан пролаз изнад новог дугачког тунела изнад ког се граде стубови хотела.
Током 1976. кривине "Саинте Девоте" и "Еноти Ноугс" су модификоване: да би се упорио пролаз аутомобила, промењено је место ивичњацима и штитницима.
Током 1977. прва "Писцине" кривина је модификована: померање штитника на ивици стазе побољшало је видљивост за возаче и омогућило већу брзину. Друга "Писцине" кривина је 2003. године измењена на сличан начин као и прва, са померањем баријера да би се побољшала видљивост док је положај нових привремених ивичњака служио да успори пролаза аутомобила. Медјутим, најважнија новина била је проширење траке код луке. Додатни простор омогућавао је постављање нових великих трибина и проширење траке бокса.
Трака бокса је додатно измењена 2004. мењањем положаја боксева узимајући у обзир саму траку, изградњом веће и приступачније градјевине. Монако је тако постао прва стаза Формуле 1 на којој боксеви не гледају према траци већ су физички одвојени од ње траком за боксове.
Током 2011. након неколико нестрећа које су се десиле током тркачког викенда возачи у тражили измену у делу измедју изласка из тунела и "Ноувелле Цхицане", жалећи се на прекид на површини пута и погрешну позицију штитника преко пута тунела.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Постављање стазе траје шест недеља а њено склањање након трке још три недеље. Стаза је уска са пуно успона и оштрих завоја. Ове особине је чине можда најзахтевнијом стазом у тркама Формуле 1. Иако се курс мењао многом пута током њене историје, она се идаље сматра натежим тестом вожачких вештина у Формули 1.[3] Она садржи и најспорији завој у Формули 1 као и онај најбржи.
Због тесне и изувијане природе стазе, на њој су важније вештине возача од особина аутомобила. Медјутим, на њој је врло мало претицања јер је стаза превише уска и опасна што је и приказано и до Велике награде Монака из 2021. године када се десило само једно претицање у трци од 78 кругова(када је Михаел Шумахел претекао возача из свог тима Никиту Мазепина током првог круга). Пре 1987. године број аутомобила на почетку трке је био ограничен на 20 у поредјењу са 26 на другим стазама. Чувени тунелски део је тежак за возаче због брзог преласка са светлости у мрак а затим поново на светлост на једном од најбржих делова на стази.
За стазу се генерално сматра да је мање безбедна од других стаза које се користе у Формули 1. Возач и бивши победник Михаел Шумахел је пред почетак трке из 2012. године изјавио да је тај додатни ризик "оправдан само једном годишње"[4].
Критике[уреди | уреди извор]
Неколико коментатора и возача је критиковало пројекат стазе уз речи да су на њој трке досадне. Критике су усмерене на то што има премало претицања и због малих брзина које су неопходне у неким деловима као и због тога што возач који заузме прву позицију обично и победи. [5][6]Фернандо Алонсо је изјавио да је трка "најдосаднија трка икада", а Луис Хамилтон је рекао да трка из 2020. године "и није право тркање".[7]
| Цласс/цатегорy | Евент | Тиме | Дривер | Вехицле |
|---|
| Категорија | Догадјај | Време | Возач | Возило |
| Формула Оне | 2021 Монацо Гранд Приx | 1:12.909 | Леwис Хамилтон | Мерцедес-АМГ Ф1 W12 Е Перформанце |
| ГП2 | 2016 Монацо ГП2 Сериес роунд | 1:21.554 | Нобухару Матсусхита | Даллара ГП2/11 |
| ФИА Формула 2 | 2017 Монацо Формула 2 роунд | 1:21.562 | Оливер Роwланд | Даллара ГП2/11 |
| Формула Ренаулт 3.5 | 2015 Монацо Формула Ренаулт 3.5 Сериес роунд | 1:24.517 | Оливер Роwланд | Даллара Т12 |
| Формула 3 | 2023 Монацо Формула 3 роунд | 1:25.165 | Габриеле Мини | Даллара Ф3 2019 |
| Формула Регионал | 2022 Монацо ФРЕЦ роунд | 1:29.265 | Мари Боyа | Татуус Ф.3 Т-318 |
| Хисториц Формула Оне | 2022 Хисториц Гранд Приx оф Монацо | 1:30.946 | Стуарт Халл | МцЛарен М23 |
| Формула Е | 2024 Монацо еПриx | 1:31.052 | Јехан Дарувала | Масерати Типо Фолгоре Ген 3 |
| Формула Ренаулт 2.0 | 2017 Монацо Формула Ренаулт Еуроцуп роунд | 1:31.222 | Маx Дефоурнy | Татуус ФР2.0/13 |
| Порсцхе Царрера Цуп | 2021 Монацо Порсцхе Суперцуп роунд | 1:34.118 | Ларрy тен Воорде | Порсцхе 911 (992) ГТ3 Цуп |
| Хисториц Формула 2 | 2018 Хисториц Гранд Приx оф Монацо | 1:53.633 | Ницк Падморе | Лотус 16 |
| Пре-wар Гранд Приx | 2022 Хисториц Гранд Приx оф Монацо | 2:00.103 | Марк Гиллиес | ЕРА Р3А |
| Хисториц Спортс Царс | 2022 Хисториц Гранд Приx оф Монацо | 2:00.286 | Фредериц Wакеман | Цоопер Т38 (Мк2) |
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ У званичним документима трке ФИА Формуле 1, као и у званичним преносима.
- ^ Цирцуит де Монацо (на језику: енглески), 2024-05-18, Приступљено 2024-05-19
- ^ „Монацо Гранд Приx 2014: Ит’с сцарy бут цоол. Тхат’с wхy ит’с тхе бест трацк”. Тхе Телеграпх (на језику: енглески). 2014-05-23. Приступљено 2024-05-19.
- ^ „Мицхаел Сцхумацхер саyс риск оф рацинг ат Монацо ис "јустифиабле"”. ББЦ Спорт (на језику: енглески). 2012-05-18. Приступљено 2024-05-19.
- ^ Броwн, Оливер (2021-05-20). „Тхе Монацо Гранд Приx ис тхе мост боринг раце он тхе Ф1 цирцуит - онлy монеy гивес ит меанинг”. Тхе Телеграпх (на језику: енглески). ИССН 0307-1235. Приступљено 2024-05-19.
- ^ Харден, Оливер. „Wхy тхе Монацо Гранд Приx Ис Ф1'с Мост Боринг Раце”. Блеацхер Репорт (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19.
- ^ „Леwис Хамилтон'с дамнинг рант он 'боринг' Монацо ГП: 'Тханк год тхат'с овер' | Ф1 | Спорт | Еxпресс.цо.ук”. www.еxпресс.цо.ук. Приступљено 2024-05-19.