Корисник:Војвода Комански/песак

Село Комани

Село Комани се налази у Катунској нахији, у једно и највеће село Катунске нахије. Комани се сачињавају из седам мањих села: Ћафа, Балочи, Ораовица, Милати, Лужница и Црвена папрат. I село Комани се простире једним дијелом на Подгоричку општинх а другим на Даниловградску општину.

Географски полозај

Почетак села се сматра од Команског моста недалеко од Подгорице. Па преко брда Зеленике гдје се граничи са Берима и Љешанском нахијом. Затим брда Бусовника цијелом дужином све до планине Сађавац. У Команима преовладава брдски терен, ал село Ћафа и Лужница могу да се похвале са великим пространством ливада. Које је веома повољно за узгајање винонове лозе, лубенице и много јос воћа и поврћа које успијева на овом поднебљу. Велику помоћ за узгајање воћа и поврћа у сушним љетњим данима даје ријека матица. Ријека Матица је јединствена не само у регијону већ и у Европи.

Њена јединственост се крије у томе кад ријека Ситница која одводи воду из Матице у Морачу а Морача у Скадарско језеро . У љетњем периоду када ријека Ситница пресуши Матица из свог извориста иде до мјеста гдје је Ситница пресушила и враће се опет у своје извористе. Тако да ријека Матица не пресушна преко цијеле године. Има двије сталне притоке а то су Трешеница (која извире из извориста Мареза) и Црковница. Док има и еставеле (који су преко зиме активни док љети не активни) сеоски називи су за те еставеле Чиста и Погана јама. Кад се удје у та два еставела мозе се видјети велико црнило сто има тенденције и да се тамо налазе два велика поземна језера. Мада сам та област је препуна подземним водама. Ријека Матица је и веома богата флором и фауном. Флору чини веома велики број ендемичних врта, у обалу ријеке мозе се од дрвећа видјети врба и јасен. Двије врсте локвања , велики број биљки које слузе за медицинске сврхе. Фауна се мозе похвалити са великим бројем риба као сто су : поточна пастрмка, клијен ,крап, јегуља, брона, чак у Матици има и два ендема то јесте Тостол Бика (Амура). Од птица стални станари ријеке су :роде, гњурци сврленде, свраке.Преко зиме долазе на простор око ријеке и на ријеци патке и гуске из сјевернијих крајева Европе.Шума је Лишћарско листопадна у њој преовладава: храст и граб. Брод Зеленика је проређено сто се шуме тиче на брду преовладавају и височије траве и ниско растиње. Док брдо Бусовник је богато храстом и грабом цијелом својом дужином. Флора је уобичајна за такве крајеве без много ендема док фауна је богатија. Цијелом дужином брдског дијела села се могу очити животиње као сто су лисица, соко, орао , вјеверице , брдски зец, дивље свиње... На ливадском дијелу села се могу уочити ливадски зец, фазан, препелица, кртица. Преко зиме село насељава птица селица шљука, и самим тим даје могућност развоја ловног туризна.

Историјат

Историја овог села има богату ризницу. У селу преовладавају презимена: Радуловић, Јовановић, Пејовић. Село је кроз историју било на бранику старе Црне Горе граничила се са Османским царством. Село су населили прво Радуловићи који су око 14 вијека са простора Косава и Метохије на чело са Радулем населили село Обзовицу не далеко од Цетиња. Из Обзовице су прешли ја Чево и са Чева су населили простор Комаја. Радуловићи су на управу имали велики посјед и дрзали велик број грла. Граница измедју Турске империје и старе Црне Горе дијелила је ријека Матица. Радуловићи су веома добро чували ту границу и били су веома добри крајишнићи. Да су били добри крајишници говори и то да је Спушки Паша Новака Радуловића назвао војводом колико је био задивљен његовом храброшћу . Новак се без бројно много пута борио против турака и истакао се у борби против Францске војске. Он је у тој борби против Француза се истакао убивши 64 француза. Највећа похара турака на Радуловиц десила се у 19 вијеку , кад су турци позвали Сакдарског Пашу. I напали седам брата Томашевића, Томаш је био праунук сина Радулевог Вуја. Тог кобног јутра за седам брата: Мила, Јанка , Новака, Николу, Ћетка, Марка и Вука и њихову сестру Митру турци су са двије стране напали Томашеву ђецу . Мило је три пута пуску напунио три турчина на мртво убио, свак од браће док је имао моћи се бранио . Ал велика бројност турака је надвладала браћу. Турци су убили своје краишнике заплинијенили огроман број грла. I ова похара турака остала је упамћена захваљујући миторполиту Петру I Петровићу Светом Петру Цетинском. Комани су учествовали и у одбрани манастира Острог. Запамћена у народу 7 крвавих дана, у њој је наследник Томаша дао свој зивот за одбрану Острога Јован Радуловић. I црногорци у тој одбрани су успјели и тој одбрани су допринијели Комани пославши већи број људства. Током Првог свјетског рата велике губитке су претрпјели, велик број старијих мушкараца је послат у логоре по Аустирји и Мађарској. Само неколицина су успјели да презиве и препричају голготу која их је снашла до повратка кући. Други свјетски рат је донио велику подјелу међу браћом, која су се подијелила. Једни за краља и отадзбину други за револуционарни комунистички систем.