Корисник:Војвода влад/песак

Изгубљена генерација

нкднкснк

Изгубљена генерација (енгл. Лост Генератион) појам је који означава скупину америчких писаца који су након Првог светског рата, 20-их година прошлог века, отишли у Европу и окупили се посебно у Паризу, који је тада постао велико скуп писаца у ван земље због своје либералности и отворености. Међу њима су били Ернест Хемингwаy, Гертруде Стеин, Тхомас Стеарнс Елиот, Езра Поунд, Францис Сцотт Фитзгералд, Јохн Дос Пассос и други.

Састајали су се у салонима, много су пили, пушили, често имали љубавне афере, али ипак су створили једно од најплоднијих раздобља и нека од најбољих дела америчке књижевности.

Етнимологија

Први пут је овај појам употребила Гертруде Стеин, која је водила један салон у којима су се ти уметници окупљали и расправљали о својим радовима. На једном таквом састанку, рекла је: Сви сте ви изгубљена генерација. Та реченица постала је позната јер ју је Хемингwаy споменуо у уводу свог романа А сунце излази (Тхе Сун Алсо Рисес).

Идеје и обелезја

О самој сржи изгубљене генерације највише говоре неки репрезентативни романи, попут Фитзгералдовог Великог Гатсбyа (Тхе Греат Гатсбy) или Хемингwаyевих романа Коме звоно звони и А сунце излази. Ликови у њиховим романима показују виђење света самих аутора, који су се храбро супротставили материјализму и бесмислу модерног света. То је било време великих промена и знанствених открића, али и индустријализације и послератних криза, нестабилности, збуњености. Усредоточили су се на обичног, изгубљеног човека и његов однос према свету у којем се налази, понекад откривајући одговоре на та егзистенцијална питања која га муче. Често је главни јунак трагичан лик који се не може супротставити судбини, умире племенит и праведан у неправедном свету (нпр. код Хемингwаyа: Коме звоно звони).

Утицај

У својим делима, они су створили темеље једном сасвим новом облику у књижевности, модернизму, те тако утицали на многе касније писце.