Крајина
Појам „крајина” или „крајиште” је српски и општи јужнословенски назив за пограничне крајеве, односно рубне области. Јавља се већ током средњовековног периода, најчешће као назив за посебно уређене пограничне области у којима је установљен војнички режим управе, са основним задатком заштите државних граница према спољним суседима.[1][2][3]
Због несигурности у крајинама и честих сукоба њихов назив постао је синоним за четничко ратовање („закрајинити”, „Кочина Крајина”). Име се одржало до данас, иако су се у неким областима границе одавно измениле.[4]
Многе области су до данас сачувале називе који сведоче да су то некада биле пограничне територије као Имотска, Цетинска, Неготинска, Тимочка, Кучка, Босанска, Војна крајина, од чега је касније настала Република Српска Крајина и др. И сам назив „Украјина” је изведен од речи „крајина”, јер је то било рубно подручје Руског царства. У Словенији, Крањска и Корушка су добиле име од ријечи „крајина”. Аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија су на рубним подручјима Србије. Због свега наведеног не треба сматрати крајину и покрајину синонимима провинцијама или кантонима, који могу да буду и у унутрашњости држава (нпр. називање 16 немачких админинистративних целина, покрајинама).
У време турске власти на Балкану, они делови санџака (административне области) који су се граничили са другим државама су устројени као крајине, серхати, са појачаним присуством војске, а управници тих области су биле серхатске газије.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Благојевић 1987, стр. 29-42.
- ^ Благојевић 1989, стр. 27-46.
- ^ Божанић 2008, стр. 5-16.
- ^ Ћоровић, Владимир (1997). Историја српског народа. Београд.
Литература
[уреди | уреди извор]- Благојевић, Милош (1987). „Крајишта средњовековне Србије од 1371. до 1459. године”. Историјски гласник. 1—2: 29—42.
- Благојевић, Милош (1989). „Крајишта средњовековне Србије”. Војне Крајине у југословенским земљама у новом веку до Карловачког мира 1699. Београд: САНУ. стр. 27—46.
- Божанић, Снежана (2008). „Крајишта и власти у српској средњовековној држави”. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду. 33 (1): 5—16.
- Јаковљевић, Александар М. (2015). „Између османског и угарског крајишта - Османско запоседанје Подриња и угарска опсада Зворника 1464. године”. Пад Босанског краљевства 1463. године. Београд: Историјски институт. стр. 227—257.
- Мишић, Синиша (2010). „Петрушко и Липовачко крајиште од половине XIV века до 1459. године”. Расински анали. 8: 121—128.
 | Овај чланак везан за географију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |