Крајпуташи испод записа у Теочину
| Крајпуташи испод записа у Теочину | |
|---|---|
.jpg) Два крајпуташа у Теочину, на раскрсници пута Теочин - Горњи Бањани - Брајићи. | |
| Опште информације | |
| Место | Теочин |
| Општина | Општина Горњи Милановац |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Крајпуташи |
| Време настанка | 1922. |
Крајпуташи испод записа у Теочину (Oпштина Горњи Милановац) налазе се испод стабла трешње−записа, на раскрсници пута Теочин–Горњи Бањани–Брајићи. Посвећени су борцима страдалим у ослободилачким ратовима Србије − Светозару Весковићу, учеснику Српско-турског рата који је погинуо у борбама за Прокупље 1878. године и непознатом војнику − учеснику Другог балканског рата који је рањен 1913. године у борби са Бугарима.[1]
Опис споменика
[уреди | уреди извор]Крајпуташи су у облику тањих вертикалних плоча, исклесани од жућкастог пешчара. Првобитно били су приближних димензија, али су механичким ударцима преломљени у горњим половинама.[1] На преосталим деловима споменика нема орнаментике ни урезаних симбола.
.jpg)
.jpg)
Крајпуташ Светозару Весковићу
[уреди | уреди извор]Преостала висина споменика заједно са цоклом износи 70 cm. Плоча је широка 30 cm и дебела 10 cm. На предњој страни окренутој према истоку, чита се пет преосталих редова епитафа:
- ВЕСКОВИЋ
- ЖИВИ 22 ГОД
- А ПОГИНОЈЕ
- 1878 Г У ПРО
- КОПЉУ
а на полеђини:
- ДИЖЕ БРАТ
- ЉУБОМИР И
- СИНОВАЦ М
- ИЛОРАД 16 ЈУЛ
- У 1922 Г.[1]
Поређењем са подацима наведеним у Државном попису из 1862/63. године долази се до закључка да је у питању обележје подигнуто Светозару Весковићу рођеном 1856. године од оца Милана и мајке Цмиљане, који је, по попису, имао годину дана млађег брата Љубомира.[2]
Крајпуташ непознатом војнику
[уреди | уреди извор]Нижи споменик је нешто ужи, ширине 27 cm. Дебљина плоче је иста – 10 cm. Преломљен је до висине од 46 cm. Очигледно је да су споменици подигнути истовремено и да су рад истог мајстора каменоресца.
На предњој страни, од епитафа преостало је само:
- У 1922 ГОД
На полеђини се чита:
- ДРАГОГ МО
- Г 1913 Г РАЊЕ
- Н У БОРБИ С
- БУГАРИМА У
- III 9 4Б-X ПУК.[1]
До идентитета овог војника вероватно би се могло доћи претрагом докумената које поседује Војни архив Министарства одбране Републике Србије.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 318—319. ISBN 978-86-519-0181-5.
- ^ Столић, др Ана (2007). Државни попис 1862/63. године: општина Горњи Милановац (II изд.). Горњи Милановац: Музеј рудничко-таковског краја. стр. 234. ISBN 978-86-82877-03-5.
Литература
[уреди | уреди извор]- Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 318—319. ISBN 978-86-519-0181-5.
- Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 318—319. ISBN 978-86-519-0181-5.
- Ђуковић Исидор, Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године, II допуњено и измењено издање, Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године; Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац. 2005. ISBN 978-86-82877-16-5.
- Столић др Ана, Државни попис 1862/63. године: општина Горњи Милановац, II издање, Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац. 2007. ISBN 978-86-82877-03-5.
- Савовић Саша, Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја, Службени гласник Београд; Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац. 2009. ISBN 978-86-519-0181-5.. ISBN 978-86-82877-29-5.
- Филиповић Миленко С, Таково: насеља, порекло становништва, обичаји, Српски етнографски зборник САНУ, књ. 37, репринт издање, Службени гласник Београд, САНУ. . Београд. 2010. ISBN 978-86-519-0668-1.