Пређи на садржај

Крис Кајл

С Википедије, слободне енциклопедије
Крис Кајл
Крис Кајл
Лични подаци
Пуно имеКристофер Скот Кајл
НадимакЛегенда, Ђаво Рамадија, Текс
Датум рођења(1974-04-08)8. април 1974.
Место рођењаОдеса, Тексас, САД
Датум смрти2. фебруар 2013.(2013-02-02) (38 год.)
Место смртиИрат, Тексас, САД
Место укопаТексашко државно гробље
Породица
СупружникТаја Кајл
РођациВејн Кенет Кајл (отац)
Дебора Лин Кајл (мајка)
Војна каријера
СлужбаСАД
1999—2009.
РодАмеричка ратна морнарица
Учешће у ратовимарат у Ираку
Одликовања

Кристофер Скот Кајл (енгл. Christopher Scott Kyle; Одеса, 8. април 1974 — Ират, 2. фебруар 2013) био је снајпер америчке специјалне морнаричке јединице SEAL (Морнаричке фоке). Био је учесник рата у Ираку и више пута је одликован због својих борбених заслуга. Имао је више од 150 потврђених убистава. Одликован је једном Сребрном звездом и Морнаричком медаљом за постигнућа и четири пута Бронзаном медаљом као и бројним другим војничким и личним наградама.[1]

Кајл је 2009. године часно отпуштен из Морнарице САД, а своју аутобиографију, Амерички снајпер, објавио је 2012. Истоимена филмска адаптација Кајлове књиге, у режији Клинта Иствуда, објављена је две године касније. Године 2013, Кајла је убио Еди Реј Рут на стрелишту Rough Creek Lodge које се налази близу Чок Маунтина у Тексасу.[2] Бивши маринац са посттрауматским стресним поремећајем, Рут, проглашен је кривим и осуђен је на доживотни затвор без условног отпуста.[3]

Ранији живот и образовање

[уреди | уреди извор]

Кристофер Скот Кајл рођен је 8. априла 1974. године у Одеси у Тексасу. Био је старији син Деборе Лин (рођена Мерсер) и Вејна Кенета Кајла, учитеља и ђакона у недељној школи.[4] Кад је Кајл имао осам година, отац му је купио прву пушку: репетирку спрингфилд у калибру .30-06, а касније је добио и сачмарицу, којом су ловили јелене, фазане и препелице.[4] Кајл и његов брат одрастали су заједно бринући се о 150 грла стоке.[5] Кајл је похађао тексашку средњу школу у Мидлотијану,[6] а након што ју је завршио 1992. године, постао је професионални учесник родеа и радио је на ранчу, Међутим, његова професионална каријера у родеу нагло се завршила када је тешко повредио руку.[7] Две године је похађао Државни универзитет Тарлетон (1992—1994).

Војна каријера

[уреди | уреди извор]

Кајл је отишао у канцеларију за регрутовање војних снага, јер је био заинтересован да се придружи припадницима Маринског корпуса САД за специјалне операције. Регрут Америчке морнарице убедио га је да ипак покуша да се опроба у Морнаричким фокама. У почетку је Кајл био одбијен због игала у руци који су му уграђени као резултат унутрашње фиксације. На крају је добио позив за 24-недељну основну обуку у Коронаду у Калифорнији 1999. године.[7] Кајл је успешно дипломирао са класом 233 у марту 2001.

Био је део трећег тима Морнаричких фока (енгл. SEAL Team-3), ангажован као снајпер вода Чарли (касније Кадилак),[8] у оквиру Команда за специјалне операције морнарице САД. Кајл је учествовао у многим великим биткама које су се одиграле у Ирачком рату.[4] Његов први далекометни смртоносни хитац испаљен је током почетне фазе инвазије на Ирак када је упуцао жену која је носила ручну бомбу прилазећи групи маринаца. Према наређењу, Кајл је отворио ватру чиме је убио жену пре него што је могла да нападне.[9]

Снајпер

[уреди | уреди извор]

Кајл је био један од најсмртоноснијих снајпера америчке војске у Ираку, с великим бројем потврђених и непотврђених убистава.[10] Кајлови извештаји (извештаје попуњава сваки снајпер након извршеног задатка) пријављене су вишој команди.[11] Издавач HarperCcollins наводи: „Пентагон је званично потврдио више од 150 Кајлових убистава (претходни амерички рекорд је био 109). Међутим, Пентагон је одбио да потврди тачан број убистава овој књизи.”[12]

У својој аутобиографији, Кајл је написао:[11][13]

Дана 8. јула 2016. године, Америчка морнарица је исправила Кајлов сертификат о отпуштању/напуштању (из) активне војне службе (енгл. DD Form 214, Certificate of Release or Discharge from Active Duty) у вези с одређеним одликовањима који су били наведени у његовом оригиналном документу о отпусту.[14] Број одликовања у оригиналним отпусним листовима, који су му издати при напуштању службе, подудара се с бројем одликовања које је Кајл навео у својој аутобиографији: две Сребрне звезде и пет Бронзаних звезда. Морнарица је навела да је уочена грешка у отпусним листовима и потом је преиначила документ и број Кајлових одликовања од тада је следећи: једна Сребрна и четири Бронзане звезде.[14]

Оружје

[уреди | уреди извор]
Полуаутоматски снајпер 7.62 NATO Mk 11.

Будући да је био снајпер, Кајла су често питали о оружју. Током обуке, користио је четири различите пушке како би знао које је оружје најкорисније у датој ситуацији. На терену је користио следећа оружја:[12]

  • полуаутоматски снајпер Mk 11 у калибру 7.62 NATO (патрола);
  • водни снајпер (енгл. Designated Marksman Rifle, DMR) Mk 12 у калибру 5.56 NATO (градска патрола);
  • снајпер Remington 700/300, каснији тип класификован као MK13 Mod 1 у калибру .300 Winchester Magnum;
  • различите пушке у калибру .338 Lapua Magnum које се користе за далекометно гађање.

Живот у пензији

[уреди | уреди извор]
Кајл даје аутограме на промоцији своје књиге Амерички снајпер са својом супругом Тајом (јануар 2012).

Кајл је напустио Америчку морнарицу 2009. године и преселио се у Мидлотијан у Тексасу са супругом Тајом и двоје деце.[8] Био је председник предузећа Craft International која се бави тактичком обуком војника и припадника других организација за спровођење закона.[15]

Године 2012, амерички издавач HarperCollins објавио је Кајлову аутобиографију Амерички снајпер.[11] У почетку, Кајл је оклевао да напише књигу, али се напослетку ипак одлучио за то будући да су тада били објављиване и друге књиге о припадницима Морнаричких фока.[16] У својој књизи, Кајл је отворено описао своја искуства. О бици за Рамади, написао је следеће: „Сила је одлучила ток битке. Побили смо лоше момке и довели вође за мировни сто. Тако свет функционише.” Касније је Кајл изјавио да не жали одлуку да постане снајпер, рекавши: „Морао сам то учинити како бих заштитио маринце.”[17]

Амерички снајпер је 37 недеља био на списку бестселера часописа Њујорк тајмс.[18] Након објављивања књиге, медији су оспоравали одређене Кајлове анегдоте,[тражи се извор] али је у суштини његова прича била широко прихваћена. „Приче о његовом јунаштву на бојном пољу већ су биле познате у свим видовима оружаних снага”, написао је Мајкл Џ. Муни, аутор биографије о Кајлу.[19]

Кајл је ступио у контакт са фондацијом FITCO Cares, непрофитном организацијом која је основала Heroes Project како би обезбедила бесплатну кућну опрему за вежбање, индивидуалне програме, личну обуку и обуку за живот ветеранима са инвалидитетом у потреби или онима који пате од ПТСП-а.[20] 13. августа 2012, Кајл се појавио у ријалитију Stars Earn Stripes, у којој се појављују познате личности које се упарују са специјалцима или стручњацима за спровођење закона који их уче и обучавају о оружју и борби. Тада се Кајл удружио са глумцем Дином Кејном.[21]

Смрт

[уреди | уреди извор]
Кајлов надгробни споменик на државном гробљу у Тексасу (август 2018).

Дана 2. фебруара 2013. године, Кајла и његовог пријатеља, Чада Литлфилда (35), убио је Еди Реј Рут на стрелишту у округу Ират у Тексасу.[22] Када су убијени, Кајл и Литлфилд су били наоружани пиштољима 1911 калибра .45, али ниједан од пиштоља није био без футроле или је метал био испаљен из њих, а сигурносни затварачи су још увек били на месту. Кајл је убијен пиштољем калибра .45, док је Литлфилд погођен пиштољем SIG Sauer калибра 9 mm. Оба пиштоља припадала су Кајлу.[23]

Рут је био двадесетпетогодишњи ветеран Маринског корпуса САД из Ланкастера у Тексасу. Кајл и Литлфилд су наводно одвели Рута на полигон у покушају да му помогну с посттрауматским стресним поремећајем (ПТСП) од ког је боловао. Рут је такође најмање две године био редовни посетилац менталних болница а дијагностикована му је и шизофренија.[23] Његова породица је такође рекла да је боловао од ПТСП-а.[16] На путу до стрељане, Кајл је послао Литлфилду поруку: „Овај тип је луд.” Литлфилд је одговорио: „Чувај ми леђа”.[24] Четири месеца касније, док је био у затворској ћелији, Рут је рекао бившем заменику шерифа округа Ерат, Џину Којлу: „Док сам се возио у на задњем седишту камиона, нико није хтео да разговара са мном. Само су ме водили на полигон па сам их упуцао. Осећам се лоше због тога, али нису хтели да разговарају са мном. Сигуран сам да су ми опростили.”[23]

Након убистава, Рут је отишао у сестрину кућу у Мидлотијану и рекао јој шта је урадио. Његова сестра, Лаура Блевинс, назвала је 911 и рекла је хитној служби: „Изашли су у стрељану... Потпуно је луд. Он је... психотичан.”[23][25] Локална полиција је привела осумњиченог након кратке јурњаве ауто-путем, која се завршила када је Рут, који је побегао са места догађаја у Кајловом камиону Форд Ф-350, ударио у полицијску крстарицу у Ланкастеру.[25]

Рут је касније истог дана оптужен по две тачке за убиство и одведен је у затвор округа Ерат.[26] Његово суђење је требало да почне 5. маја 2014. године, али је одложено како би се оставило више времена за испитивање ДНК.[27] Суђење је почело 11. фебруара 2015.[28] Рут је 24. фебруара 2015. проглашен кривим за убиство Кајла и Литлфилда. Порота је пресуду вратила након мање од три сата разматрања. Пошто су тужиоци унапред одлучили да не траже смртну казну, судија Џејсон Кашон одмах је осудио Рута на доживотну казну затвора, без могућности условног отпуста.[29] Рут је затворен у Одељену за кривично право у близини Палестина.[30]

Кајлу је 11. фебруара служен парастос на стадиону Каубојса у Арлингтону, а сахрањен је 12. фебруара 2013. године на државном гробљу у Остину. Стотине људи је стајало поред ауто-пута Интерстејт 35 како би видели поворку и одали последњу почаст Крису Кајлу.[31][32]

Награде и одликовања

[уреди | уреди извор]

Морнарица је 14. јуна 2016. ревидирала листу награда Криса Кајла.[33][34]

Сребрна звезда

[уреди | уреди извор]
Сребрна медаља.
Сребрна медаља.


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Navy lowers medal count for SEAL Chris Kyle”. USA Today. 2016-07-08. Архивирано из оригинала 08. 07. 2016. г. Приступљено 2021-08-18. 
  2. ^ „The fatal intersection of Navy SEAL Chris Kyle and the Marine veteran who killed him”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2021-08-19. 
  3. ^ „Suspect Found Guilty in Shooting Death of American Sniper's Chris Kyle”. Us Weekly (на језику: енглески). 2015-02-25. Приступљено 2021-08-19. 
  4. ^ а б в „Meet the big shot”. New York Post (на језику: енглески). 2012-01-01. Приступљено 2021-08-18. 
  5. ^ „Professional Bull Riders - Chris Kyle had a love for the cowboy lifestyle”. 2014-01-31. Архивирано из оригинала 31. 01. 2014. г. Приступљено 2021-08-18. 
  6. ^ Mooney, Michael J. (2013-04-23). The Life and Legend of Chris Kyle: American Sniper, Navy SEAL (на језику: енглески). Little, Brown. ISBN 978-0-316-27823-2. 
  7. ^ а б Military.com (2021-07-08). „Special Operations Forces Profile: Chris Kyle”. Military.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-18. 
  8. ^ а б Kyle, Chris (2012). American sniper : the autobiography of the most lethal sniper in U.S. military history. Scott McEwen, Jim DeFelice (1st изд.). New York: W. Morrow. ISBN 978-0-06-208235-0. OCLC 733224029. 
  9. ^ „'The Devil of Rahmadi' named America's deadliest sniper - Telegraph”. 2012-01-04. Архивирано из оригинала 04. 01. 2012. г. Приступљено 2021-08-18. 
  10. ^ „Confirmed kills: A solemn secret for military snipers is becoming a pop-culture hit - U.S. News”. 2013-09-02. Архивирано из оригинала 02. 09. 2013. г. Приступљено 2021-08-18. 
  11. ^ а б в Kyle, Chris (2012). American sniper : the autobiography of the most lethal sniper in U.S. military history. Scott McEwen, Jim DeFelice (1st изд.). New York: W. Morrow. ISBN 978-0-06-208235-0. OCLC 733224029. 
  12. ^ а б „American Sniper: The Autobiography of the Most Lethal Sniper in U.S. Military History by Chris Kyle, Jim DeFelice, Scott McEwen”. 2012-01-11. Архивирано из оригинала 11. 01. 2012. г. Приступљено 2021-08-18. 
  13. ^ „Chris Kyle: Al-Shaitan of Iraq”. The History Reader (на језику: енглески). 2012-03-14. Приступљено 2021-08-18. 
  14. ^ а б Crawford, Jamie. "Navy: 'American Sniper' medal count corrected". CNN.
  15. ^ „About Craft International”. 2016-04-20. Архивирано из оригинала 20. 04. 2016. г. Приступљено 2021-08-18. 
  16. ^ а б Fernandez, Manny; Schwirtz, Michael (2013-02-03). „Untouchable in Iraq, Ex-Sniper Dies in a Shooting Back Home”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-08-18. 
  17. ^ Metzger, Greg Botelho, Joe Johns and Ted (2013-02-04). „Police: Man accused of killing ex-SEAL said he had PTSD, was hurting”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-18. 
  18. ^ Service, Sarah Pulliam Bailey | Religion News (2015-01-14). „Here's the faith in the 'American Sniper' you won't see in the film”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2021-08-18. 
  19. ^ „The Controversial True Story Behind 'American Sniper'”. Men's Journal (на језику: енглески). 2014-12-22. Приступљено 2021-08-18. 
  20. ^ www.fitcocares.org http://www.fitcocares.org/. Приступљено 2021-08-18.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  21. ^ „Browse "Popular" - NBC.com”. NBC (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-18. 
  22. ^ „Decorated Navy SEAL Killed in Double Shooting at Gun Range - Fox4News.com | Dallas-Fort Worth News, Weather, Sports”. 2015-04-02. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 2021-08-18. 
  23. ^ а б в г „The fatal intersection of Navy SEAL Chris Kyle and the Marine veteran who killed him”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2021-08-18. 
  24. ^ Chis Kyle's Widow Breaks Down on the Stand and the Chilling Text Message (на језику: српски), Приступљено 2021-08-19 
  25. ^ а б Beil, Laura (November 5, 2013). The Enemy Within: The Inside Story of Eddie Routh, the Man Accused of Killing Legendary "American Sniper" Chris Kyle. Rodale.
  26. ^ TODAY, Larry Copeland, USA. „Ex-SEAL Chris Kyle remembered after shooting death”. USA TODAY (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-19. 
  27. ^ „Chris Kyle Murder Trial Delayed”. NBC 5 Dallas-Fort Worth (на језику: енглески). 2. 5. 2014. Приступљено 2021-08-19. 
  28. ^ Jervis, Rick. „At 'American Sniper' murder trial, a psychosis defense”. USA TODAY (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-19. 
  29. ^ „Jury Returns Guilty Verdict in 'American Sniper' Trial”. NBC 5 Dallas-Fort Worth (на језику: енглески). 24. 2. 2015. Приступљено 2021-08-19. 
  30. ^ „TDCJ Offender Details”. 2015-12-27. Архивирано из оригинала 27. 12. 2015. г. Приступљено 2021-08-19. 
  31. ^ „Residents Line I-35 To Pay Respects To Slain Navy SEAL”. 2014-12-24. Архивирано из оригинала 24. 12. 2014. г. Приступљено 2021-08-19. 
  32. ^ „Details announced for Navy SEAL Chris Kyle's memorial service at Cowboys Stadium | Dallas Morning News”. 2014-12-25. Архивирано из оригинала 25. 12. 2014. г. Приступљено 2021-08-19. 
  33. ^ „'American Sniper' Kyle received 2 fewer medals than claimed, U.S. Navy says”. UPI (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-19. 
  34. ^ (PDF). 2016-08-03 https://web.archive.org/web/20160803153611/http://ec.militarytimes.com/static/pdfs/Kyle_dd-214_new.pdf. Архивирано из оригинала 03. 08. 2016. г. Приступљено 2021-08-19.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Крис Кајл на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Крис_Кајл&oldid=28640652”