Пређи на садржај

Лана Басташић

С Википедије, слободне енциклопедије
Лана Басташић
Лана Басташић, 2023. године
Лични подаци
Датум рођења(1986-08-27)27. август 1986.(38 год.)
Место рођењаЗагреб, СР Хрватска, СФР Југославија
Књижевни рад
Утицаји одЏејмс Џојс, Вирџинија Вулф, Елена Феранте, Луис Керол
Најважнија делаУхвати зеца
Званични веб-сајт

Лана Басташић (Загреб, 27. август 1986) српска је књижевница.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Лана Басташић је рођена у Загребу 1986. Одрасла је у Бањалуци, где је завршила Филолошки факултет. Мастер из културолошких студија је одбранила на Факултету политичких наука у Београду. Након тога је отишла у Праг, где је стекла међународни сертификат за предавача на енглеском језику, а потом у Барселону где и данас живи.[1] У Барселони уређује књижевни часопис Carn de cap („Месо главе”) и води школу креативног писања Escola Bloom на шпанском, каталонском и енглеском језику.[2]

Ауторка је романа, три збирке прича, збирке поезије и књиге за децу.

Њен роман првенац Ухвати зеца био је у најужем избору за 65. НИН-ову награду за најбољи роман из 2018. године.

Добитница је награде Европске уније за књижевност за 2020. годину за роман Ухвати зеца, објављеног у издању Buybook-а.

Поједини критичари називају је „српском Еленом Феранте”.[3]

Стваралаштво

[уреди | уреди извор]

Збирке прича

[уреди | уреди извор]
  • „Трајни пигменти” (2010)
  • „Ватромети” (2011)
  • „Млијечни зуби” (2020)
  • „Наивни триптих о Босни и умирању” (2013)

Књиге за децу

[уреди | уреди извор]
  • „Настја црта сунце и друге приче” (2015)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Mijalković, Aleksandra. „Neću da ćutim, nisam sin i nije dobro”. politika.rs. Приступљено 10. 6. 2019. 
  2. ^ Durkalić, Masha. „Lana Bastašić: Cijelog života ću pisati o Balkanu”. slobodnaevropa.org. Приступљено 10. 6. 2019. 
  3. ^ „LANA BASTAŠIĆ: Morala sam da se izmjestim iz Banjaluke da bih mogla o njoj da pišem” (на језику: бошњачки). Приступљено 2020-08-17. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]