Лана Басташић
Лана Басташић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 27. август 1986. |
Место рођења | Загреб, СР Хрватска, СФР Југославија |
Књижевни рад | |
Утицаји од | Џејмс Џојс, Вирџинија Вулф, Елена Феранте, Луис Керол |
Најважнија дела | „Ухвати зеца” |
Званични веб-сајт |
Лана Басташић (Загреб, 27. август 1986) српска је књижевница.
Биографија
[уреди | уреди извор]Лана Басташић је рођена у Загребу 1986. Одрасла је у Бањалуци, где је завршила Филолошки факултет. Мастер из културолошких студија је одбранила на Факултету политичких наука у Београду. Након тога је отишла у Праг, где је стекла међународни сертификат за предавача на енглеском језику, а потом у Барселону где и данас живи.[1] У Барселони уређује књижевни часопис Carn de cap („Месо главе”) и води школу креативног писања Escola Bloom на шпанском, каталонском и енглеском језику.[2]
Ауторка је романа, три збирке прича, збирке поезије и књиге за децу.
Њен роман првенац Ухвати зеца био је у најужем избору за 65. НИН-ову награду за најбољи роман из 2018. године.
Добитница је награде Европске уније за књижевност за 2020. годину за роман Ухвати зеца, објављеног у издању Buybook-а.
Поједини критичари називају је „српском Еленом Феранте”.[3]
Стваралаштво
[уреди | уреди извор]Романи
[уреди | уреди извор]- Ухвати зеца (2018)
Збирке прича
[уреди | уреди извор]- „Трајни пигменти” (2010)
- „Ватромети” (2011)
- „Млијечни зуби” (2020)
Поезија
[уреди | уреди извор]- „Наивни триптих о Босни и умирању” (2013)
Књиге за децу
[уреди | уреди извор]- „Настја црта сунце и друге приче” (2015)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Mijalković, Aleksandra. „Neću da ćutim, nisam sin i nije dobro”. politika.rs. Приступљено 10. 6. 2019.
- ^ Durkalić, Masha. „Lana Bastašić: Cijelog života ću pisati o Balkanu”. slobodnaevropa.org. Приступљено 10. 6. 2019.
- ^ „LANA BASTAŠIĆ: Morala sam da se izmjestim iz Banjaluke da bih mogla o njoj da pišem” (на језику: бошњачки). Приступљено 2020-08-17.