Пређи на садржај

Лепо ковиље

С Википедије, слободне енциклопедије

Лепо ковиље
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномно име
Stipa pulcherrima
C. Koch
Синоними
  • Stipa pennata subsp. pulcherrima (K. Koch) Freitag

Лепо ковиље (лат. Stipa pulcherrima) је ретка врста трава (Poaceae) ливада и пашњака, као и проређених шума у брдско-планинским областима. Настањује Европу, Малу Азију, Руску степу до Западног Сибира, Крим и Кавказ.[1][2]

Опис биљке

[уреди | уреди извор]
Хабитус биљке

Велика вишегодишња, 40–100 cm висока, лабаво бусенаста биљка. Стабљика гола, само је испод цвасти кратко длакава. Листови ± полегајући, при основи стабљике су дуги, поједини достижу и до 1 m дужине. Ови су равни и при основи рапави, широки су 0,5-1 mm. Горњи листови су до 3 mm широки, уско линеарни, равни или полусавијени, голи, глатки или понекад рапави. Лисни рукавац је дужи од интернодија, го, гладак, у младости по ободу трепљасто длакав. Лигула доњих листова је дуга 1 mm а у горњих 2-3 mm, ободом је фино трепљаста, понекад гола. Плеве дуго зашиљене, скоро једнаке, дуге ± 70 mm. Плевице дуге 18-27 mm, доња је дуга 20-25 mm, у доњем делу густо а у горњем поређано длакава. Осје 25-50 cm дуго, два пута коленасто повијено, у доњем делу уврћено и голо, у горњем перасто длакаво. Длаке оси су 7 mm дуге. Цваст је лабава метлица.

Лепо ковиље цвета у јуну-јулу месецу.

Станиште

[уреди | уреди извор]

Лепо ковиље расте на сувим и каменитим стаништима, претежно на кречњаку или земљишту богатом кречом (умерено је калцифитна биљка).

Детаљ цвасти. Шарене плеве при основи осја

У Србији је нађено на следећим локалитетима: Ртањ, Сува планина, Озрен, Сврљишке планине, Фрушка гора, Вршачки брег; а у окружењу: Хрватска,[3] Мађарске претпланине, Ердељ, средња и јужна Бугарска,[4] Албанија.[3]

Биљка је флорни елемент евроазијско-медитеранског карактера.

Привредни значај

[уреди | уреди извор]

Као крмна биљка има мали значај. Тамо где је налази, стока је једе само у рано пролеће.

Лепо ковиље је некада имало значаја као декоративна врста у букетима, али је данас због реткости строго заштићена и не сме да се бере.[5]

Врсте рода Stipa – ковиље

· S. aristella · S. balcanica · S. borysthenica · S. bromoides · S. capillata · S. dasyphylla · S. eriocaulis · S. lessingiana · S. pennata · S. pulcherrima · S. tirsa ·

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Младен Јосифовић, Милоје Сарић, eds. (1970—1992): Флора СР Србије, I-X, Српска Академија наука и уметности, Београд.
  2. ^ И. А. Губанов, К. В. Киселева, В. С. Новиков, В. Н. Тихомиров (2002): Иллюстрированный определитель растений Средней России. T. 1, Москва: КМК
  3. ^ а б Stipa pulcherrima – The Euro+Med PlantBase
  4. ^ Boris Assyov ed. (2006): Conspectus of the Bulgarian Vascular Flora - distribution maps and floristic elements. Bulgarian Biodiversity Foundation, Sofia; pp. 376.
  5. ^ Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: Prilog I Strogo zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2018). Službeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]