Пређи на садржај

Луси Ворсли

С Википедије, слободне енциклопедије
Луси Ворсли
Луси Ворсли 2012. године
Датум рођења(1973-12-18)18. децембар 1973.
Место рођењаРединг, Беркшир, Уједињено Краљевство
Занимањеисторичар, аутор, кустос, телевизијски водитељ
СупругМарк Хајнс (од 2011)
Веб-сајтLucyWorsley.com

Луси Ворсли (енгл. Lucy Worsley; 18. децембар 1973), официр Реда Британског царства, је енглески историчар, аутор, кустос и телевизијски водитељ.

Главни је кустос комплекса Краљевских дворова заједно са Трејси Борман. Најпознатија је по историјским емисијама на телевизији ББЦ, као што су: „Елеганција и декаденција: доба регенства“ (2011), „Блуднице, домаћице и јунакиње: историја 17. века за девојчице“ (2012), „Први Џорџеви: немачки краљеви који су формирали Британију“ (2014), „Веома британска романса“ (2015), „Луси Ворсли: Моцартова лондонска Одисеја“ (2016) и „Шест жена са Луси Ворсли“ (2016).

Детињство и образовање

[уреди | уреди извор]

Луси Ворсли рођена је у Редингу, Беркшир. Њен отац је предавао геологију на  Универзитету у Редингу, а мајка је била саветник за образовну политику и праксу. Пре одласка на факултет, похађала је женску школу Аби у Редингу, затим школу Св. Бартоломеја у Њубурију и школу у Западном Бриџфорду, Нотингем. На Њу Колеџу у Оксфорду је дипломирала из области античке и модерне историје 1995. године.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Кустос и академик

[уреди | уреди извор]

Др Ворсли почела је своју каријеру као кустос куће у Милтон Манору, близу Абингдона, у лето 1995. године. Од 1996. до 2002. била је инспектор историјских грађевина за удружење Енглеско наслеђе у региону Источног Мидленда. Током тог времена, истраживала је живот Вилијама Кавендиша, првог војводе од Њукасла, и написала је водич кроз његову кућу, Болсовер замак, за Енглеско наслеђе. Године 2001. докторирала је на Универзитету у Сасексу са дисертацијом на тему Архитектонска патронажа Вилијама Кавендиша, првог војводе Њукасла, 1593-1676. Дисертацију је касније развила у књигу Каваљер: Прича о галантности, страсти и великим кућама[1]. Током 2002. и 2003. била је главни менаџер пројекта и истраживања за музеје у Глазгову, а затим је постала главни кустос комплекса Краљевских дворова (Историјских краљевских палата), независног, добротворног удружења које је задужено за одржавање Лондонске куле (Тауер), Хемптон Корт палате, државних станова Кенсингтон палате, Банкетске куће у  Вајтхолу и палате Кју у Ботаничкој башти истог имена. Надгледала је реконструкцију станова и вртова Кенсингтон палате у вредности од 12 милиона фунти. Године 2005. је изабрана за вишег истраживача Института за историјска истраживања Универзитета у Лондону. Такође, именована је и за ванредног професора Кенсингтон универзитета.

Телевизија

[уреди | уреди извор]

Емисија у четири дела „Кад би зидови могли да говоре“ почела је са емитовањем 2011. године и бавила се историјом британских домова – од сеоских колиба до палата. Исте године, емитована је и троделна емисија „Елеганција и декаденција: доба регенства“.

Следеће године, 2012, била је, заједно са експертом за антиквитете и колекционаром, Марком Хилом, водитељ троделне тв-емисије „Откривање антиквитета“, а у исто време су емитоване и „Блуднице, домаћице и јунакиње“, троделна емисија о женама после Грађанског рата и обнављања монархије од стране Чарлса II. Касније исте године је презентовала документарац о „Храни у Енглеској“ Дороти Хартли, као део низа емисија „Храна и пиће“ на каналу ББЦ Четири.

Њена ББЦ серија „Веома британско убиство“ бавила се „морбидном националном опседнутошћу“ убиствима. Серија се бавила разним случајевима из 19. века, почев од убистава на ауто-путу Ретклиф из 1811, преко убиства у Ред Барну 1826. до „Бермондси хорора“, случаја Фредрика и Марије Манинг из 1849. године.

Године 2014. појавила се троделна серија „Први Џорџеви: немачки краљеви који су формирали Британију“, која се бавила доприносима краљева Џорџа I и Џорџа II из Хановера. Серија објашњава како је дошло до избора Немца, Џорџа I, за британског монарха, како га је наследио, њему нимало сличан, син, Џорџ II, и зашто би Британија, без њих двојице, данас била потпуно другачија. Емисија наглашава позитивне, али и негативне стране њихове владавине.

Троделна емисија „Веома британска романса“, рађена за ББЦ Четири, базирана је на романтичним романима и покушава да открије силе које формирају британску идеју о „живели су срећно до краја живота“ и како социјалне, политичке и културне идеје утичу на човекова осећања.

Троделни документарац „Империја царева: Русија Романових са Луси Ворсли“ емитован је у јануару 2016, а у јуну исте године емитована је и емисија „Луси Ворсли: Моцартова лондонска Одисеја“. Септембра те године снимана је емисија „Веома британска историја“ за ББЦ Четири, а у децембру је емитована драматизована исповест у три дела за ББЦ под називом „Шест жена са Луси Ворсли“.

Следеће, 2017, Ворслијева је представила емисију под називом „Највеће лажи британске историје са Луси Ворсли“ у којој раскринкава историјска виђења о Рату двеју ружа (1455—1487), Славној револуцији (1688) и британској окупацији Индије (1858—1947). Слично овоме, 2019. је објавила и „Највеће лажи америчке историје“, са освртом на оснивање Сједињених Америчких Држава, Америчку револуцију, Амерички грађански рат и доба Хладног рата.

Романи и монографије

[уреди | уреди извор]

ББЦ Књиге су 2014. објавиле књигу Луси Ворсли „Веома британско убиство“, по угледу на истоимену емисију. Први дечији роман под именом „Елајза Роуз“, о младој племкињи на двору Тјудора, објавила је у априлу 2016. Наредне године, Ворслијева је објавила аутобиографију британске списатељице Џејн Остин, под називом „Џејн Остин код куће: аутобиографија“. Такође, Ворслијева је написала и роман за адолесценте о Лејди Мери, описујући детаље њеног живота.

Награде и одликовања

[уреди | уреди извор]

Фебруара 2015. номинована је за најбољег водитеља, а њена емисија, „Први Џорцеви“, за најбољи историјски програм на годишњој додели награда Краљевског телевизијског друштва.

Јула 2015. именована је за почасног доктора писама (Doctor Litterarum) Универзитета у Сасексу.

На Рођенданској додели одликовања 2018. одликована је орденом Реда Британског царства са чином официра (ОВЕ) због заслуга за историју и британско наслеђе. Инвеституру је обавио Принц од Велса, у Бакингемској палати, 16. новембра 2018. године.

Породични живот

[уреди | уреди извор]

Ворслијева живи у Саутварку, крај реке Темзе, у јужном Лондону, са супругом, архитектом Марком Хајнсом, за ког се удала новембра 2011. Што се тиче деце, Ворслијева је изјавила да је „образовањем изашла из нормалне репродуктивне функције“. Касније је за ту изјаву рекла да је „погрешно схваћена и да је звучала много мрачније него што је она замислила“. Као водитељ је позната по ротацизму, мањој говорној мани, тзв. „котрљајућем р“. Када је са ББЦ Два прешла на ББЦ Четири због серијала под називом „Способни да владају: како су краљевске болести промениле историју“, радила је са логопедом на исправљању говорне мане, али безуспешно. Током адолесценције је представљала Беркшир на кросу, а и данас воли да узме учешће у том спорту у слободно време.

Списак емисија и дела

[уреди | уреди извор]

Телевизија

[уреди | уреди извор]
Година Назив Канал Белешке
2009 Унутар тела Хенрија VIII History Channel
2010 Краљ Алфред Велики? BBC South 17. мај 2010.
2010 Клетва дијаманта Нада Channel 4 24. мај 2010.
2011 Кад је Бог говорио енглески BBC Four 21. фебруар 2011.

Гостујући интервју у својству главног кустоса двора Хамптон

2011 Да зидови могу да говоре: Историја домова BBC Four Четвороделна серија (април 2011)
2011 Елеганција и декаденција: доба регенства BBC Four Троделна серија (август-септембар 2011)
2012 Наша храна BBC Two Четвороделна серија (април 2012)

Водитељ Жил Корен, ко-презентер са Џејмсом Вонгом, Алекс Лангландс и Алис Фаулер.[2]

2012 Откривање антиквитета BBC Two Мај 2012.
2012 Унутар света Хенрија VIII History Channel
2012 Блуднице, домаћице и јунакиње: историја 17. века за девојчице BBC Four Троделна серија (мај 2012)
2012 Храна у Енглеској: Изгубљени свет Дороти Хартли BBC Four 6. новембар 2012.
2013 Тајно знање, епизода 3 BBC Four Замак Болсовер; 27. март 2013.
2013 Способни да владају: како су краљевске болести промениле историју BBC Two Делови 1[3], 2 и 3[4].
2013 Приче из краљевских одаја BBC Four 5. август 2013.
2013 Веома британско убиство BBC Four 23. септембар 2013.

Троделна емисија

2014 Први Џорџеви: немачки краљеви који су формирали Британију BBC Four 1. мај 2014.

Троделна емисија

2014 Главни кувар BBC One 8. мај 2014.

Гостујући судија

2014 Приче из краљевских ормара BBC Four 7. јул 2014.
2014 Плес образ уз образ: интимна историја плеса BBC Four 17. новембар 2014.

Ко-водитељ са Леном Гудманом

2015 Британске Тјудорске драгоцености: ноћ у дворцу Хемптон BBC Two 7. фебруар 2015.

Ко-водитељ са Дејвидом Старкијем

2015 Пекарке и смутљивице: 100 година Женског Института са Луси Ворсли BBC Two 20. јул 2015.
2015 Веома британска романса BBC Four 8. октобар 2015.
2015 Игром кроз Блиц: прича о Великом бенду Блекпула BBC Two 25. јул 2015.

Ко-водитељ са Леном Гудманом и Џулс Холанд.25 July 2015. [5]

2015 Кад је Луси упознала Роја: сер Рој Стронг у 80 BBC Four 23. авгудст 2015.[6]
2015 Лусине узде моћи: уметност плеса с коњима BBC Four 15. септембар 2015.[7]
2015 Велики историјски квиз: Тјудори BBC Two 24. децембар 2015.[8]

Капитен тима

2016 Империја царева: Русија Риманових са Луси Ворсли BBC Four 6, 13. и 20. јануар 2016.
2016 Прави Версај BBC Two 30. мај 2016.[9]

Ко-водитељ са Хелен Кастор

2016 Луси Ворсли: Моцартова лондонска Одисеја BBC Four 21. јун 2016.[10]
2016 Шест жена са Луси Ворсли BBC One Децембар 2016.

Троделна емисија

2017 Нјавеће лажи британске историје са Луси Ворсли BBC Four Троделна емисија (јануар-фебруар 2017) [11]
2017 Џејн Остин: иза затворених врата BBC Two 27. мај 2017.
2017 Ноћ у опери са Луси Ворсли BBC Two Дводелна серија; 14. октобар 2017, 21. октобар 2017.
2017 Луси Ворсли: борба Елизабете I за божију музику BBC Four 17. октобар 2017.
2018 Ватромет за Тјудорску краљицу за Луси Ворсли BBC Four 7. март 2018.
2018 Суфражеткиње са Лусу Ворсли BBC One 4. јун 2018.
2018 Викторија и Алберт: краљевско венчање BBC Two 21. децембар 2018.[12]
2019 Највеће лажи америчке историје са Луси Ворсли BBC Four Троделна серија (јануар 2019)[13]

Публикације

[уреди | уреди извор]
  • —— (2018). Краљица Викторија: ћерка, жена, мајка, удовица. Hodder & Stoughton. ISBN 978-1-4736-5138-8.[14]
    • —— (2019). Краљица Викторија: Двадесет четири дана која су јој променила живот (едиција за САД). St. Martin's Press. ISBN 978-1-250-20142-3.[15]
  • —— (2018). Лејди Мери. Bloomsbury Childrens. ISBN 978-1-4088-6944-4[16]., адолесцентски роман
  • —— (2017). Џејн Остин код куће. Hodder & Stoughton. ISBN 978-1-4736-3218-9.[17]
  • —— (2017). Слушкиња краљевог двора. Candlewick Press. ISBN 978-0-7636-8806-6[18], адолесцентски роман
  • —— (2017). Моје име је Викторија. Bloomsbury Childrens. ISBN 978-1-4088-8201-6[19], фикција за децу
  • —— (2016). Елајза Роуз.Bloomsbury Childrens. ISBN 978-1-4088-6943-7[20], фикција за децу
  • —— (2014). Веома британско убиство: Прича о националној опсесији. BBC Books. ISBN 978-1-84990-651-7.[21]
    • —— (2017). Уметност енглеских убистава (поновно издање).  Pegasus.
  • —— (2012). Кад би зидови могли да говоре: Интимна историја домова. Faber & Faber. ISBN 978-0-571-25954-0.[22]
  • —— (2011). Дворани: Тајна историја Џорџијанског двора. Faber & Faber. ISBN 978-0-571-23890-3.[23]
  • —— (2009). Хенри VIII: 500 чињеница. Historic Royal Palaces. ISBN 978-1-873993-12-5[24].
  • —— (2008). Каваљер: Прича о плејбоју 17. века. Faber & Faber. ISBN 978-0-571-22704-4[1].
  • ——(2008). Краљевске палате Лондона (са предговором ЊКВ Принца од Велса).  Merrell Publishers. ISBN 978-1-85894-423-4[25].
  • ——(2005). Палата двора Хамптон: званична илустрована историја. ISBN 978-1-85894-282-7[26].
  • —— (2001). Кирби Хол, Нортамптоншир. English Heritage Guidebooks. ISBN 978-1-85074-747-5[27].
  • ——(2001). Замак Болсовер. English Heritage Guidebooks. ISBN 978-1-85074-762-8[28].
  • —— (1998). Хардвик Олд Хол. English Heritage Guidebooks. ISBN 978-1-85074-695-9[29]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Worsley, Lucy. (2007). Cavalier : a tale of chivalry, passion and great houses. London: Faber. ISBN 9780571227037. OCLC 144596238. 
  2. ^ „BBC Two - Our Food”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 13. 4. 2019. 
  3. ^ Rahim, Sameer (9. 4. 2013). „Fit to Rule: How Royal Illness Changed History, BBC Two, review” (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 13. 4. 2019. 
  4. ^ Harvey, Chris (22. 4. 2013). „Fit to Rule: How Royal Illness Changed History, BBC Two, review” (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 13. 4. 2019. 
  5. ^ „BBC Two - Dancing Through The Blitz: Blackpool's Big Band Story”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 13. 4. 2019. 
  6. ^ „BBC Four - When Lucy Met Roy: Sir Roy Strong at 80”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 13. 4. 2019. 
  7. ^ „BBC Four - Lucy Worsley's Reins of Power: The Art of Horse Dancing”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 13. 4. 2019. 
  8. ^ „BBC Two - The Great History Quiz: The Tudors”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 13. 4. 2019. 
  9. ^ „BBC Two - The Real Versailles”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 13. 4. 2019. 
  10. ^ „BBC Four - Lucy Worsley: Mozart's London Odyssey”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 13. 4. 2019. 
  11. ^ „Series 1, British History's Biggest Fibs with Lucy Worsley - BBC Four”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 13. 4. 2019. 
  12. ^ „BBC Two - Victoria & Albert: The Royal Wedding”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 13. 4. 2019. 
  13. ^ „BBC Four - American History’s Biggest Fibs with Lucy Worsley”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 13. 4. 2019. 
  14. ^ Worsley, Lucy,. Queen Victoria : daughter, wife, mother, widow. London. ISBN 978-1-4736-5138-8. OCLC 1020581786. 
  15. ^ Worsley, Lucy,. Queen Victoria : Twenty-Four Days That Changed Her Life (1. U.S. изд.). New York. ISBN 9781250201423. OCLC 1050141955. 
  16. ^ Worsley, Lucy,. Lady Mary. Berger, Joe, 1970-. London. ISBN 9781408869444. OCLC 1031405212. 
  17. ^ Worsley, Lucy,. Jane Austen at home. London. ISBN 9781473632189. OCLC 987272346. 
  18. ^ Worsley, Lucy,. Maid of the king's court (1. U.S. изд.). Somerville, Massachusetts. ISBN 978-0-7636-8806-6. OCLC 953597872. 
  19. ^ Worsley, Lucy,. My name is Victoria. Berger, Joe, 1970-. London. ISBN 9781408882016. OCLC 975363047. 
  20. ^ Worsley, Lucy,. Eliza Rose. Berger, Joe, 1970-. London. ISBN 9781408869437. OCLC 945046586. 
  21. ^ Worsley, Lucy,. A very British murder. London. ISBN 9781849906517. OCLC 872730722. 
  22. ^ Worsley, Lucy. (2011). If walls could talk : an intimate history of the home. London: Faber and Faber. ISBN 9780571259526. OCLC 712556203. 
  23. ^ Worsley, Lucy. (2010). Courtiers : the secret history of Kensington Palace. London: Faber and Faber. ISBN 9780571238897. OCLC 501273593. 
  24. ^ Henry VIII : 500 facts. Dolman, Brett., Kilby, Sarah, 1959-, Historic Royal Palaces (Great Britain). Surrey: Historic Royal Palaces. 2009. ISBN 9781873993125. OCLC 698442492. 
  25. ^ Souden, David. (2008). The royal palaces of London. Worsley, Lucy., Dolman, Brett. London: Merrell. ISBN 9781858944234. OCLC 187294595. 
  26. ^ Worsley, Lucy. (2005). Hampton Court Palace : the official illustrated history. Souden, David., Historic Royal Palaces (Great Britain). London: Merrell. ISBN 978-1-85894-282-7. OCLC 57639258. 
  27. ^ Kirby Hall. English Heritage. [London]: English Heritage. [2000]. ISBN 978-1-85074-747-5. OCLC 44736326.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  28. ^ Worsley, Lucy. (2000). Bolsover Castle. Wilson, Louise, 1963-, English Heritage. [Swindon]. ISBN 978-1-85074-762-8. OCLC 52119144. 
  29. ^ Hardwick Old Hall. Poultney, Lorimer., English Heritage. London: English Heritage. 1998. ISBN 978-1-85074-695-9. OCLC 40051682. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Луси_Ворсли&oldid=26921939”