Марија Ласкарис
| Марија Ласкарис | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1206 |
| Место рођења | Бурса, |
| Датум смрти | 24. јун 1270. (63/64 год.) |
| Место смрти | Естергом, |
| Породица | |
| Супружник | Бела IV |
| Потомство | Кинга Пољска, Ана Угарска, Јоланда Пољска, Елизабета Угарска, Стефан V Угарски, Света Маргарета Угарска, Бела од Славоније, Констанца Угарска, краљица Галиције |
| Родитељи | Теодор I Ласкарис Ана Анђелина Комнина |
| Династија | Арпадовци, Ласкарис |
| Претходник | Beatrice D'Este |
| Наследник | Јелисавета Куманка |
Марија Ласкарис (Бурса, 1206 - Естергом, 24. јун 1270) била је супруга краља Беле IV и краљица Мађарске. Била је кћерка цара Теодора I Ласкариса од Никеје и царице Ане Анђелине Комнине.
Биографија
[уреди | уреди извор]Била је млађа сестра царице Ирине Ласкарис, прве супруге цара Јована III Дуке Ватаца. Цар Теодор I је 1212. удао своју најстарију ћерку за свог одређеног наследника. Цар Теодор I је исте године остао удовица и ступио у брак са принцезом Филипом Јерменском касније и са принцезом Маријом Куртене.[1] Међутим, Јован никада није изгубио положај престолонаследника.
Као млађа ћерка, брак Марије није имао за циљ да дода потенцијалног мужа у линији наследства на престо. Уместо тога, обезбедила је брачни савез са Краљевином Угарском.
Године 1218. Марија се удала за угарског принца Белу[1] и постала римокатолик, прешавши из грчког православља, своје вере по рођењу. Млада и младожења су имали око дванаест година. Њен муж је био најстарији син краља Андрије II Угарског и Гертруде од Мераније.[2]
Краљ Андрија II је умро 26. октобра 1235. године. Престолонаследник га је наследио као краљ Бела IV, а Марија је постала краљица. Краљ Бела IV је владао тридесет пет година и умро је 3. маја 1270. године, краљица Марија га је надживела око два месеца. Према Формуларној књизи Шомођивара из 15. века, умрла је 23. јула 1270. године, и сахрањена је у цркви фрањеваца у Естергому.
Током монголске инвазије на Угарску, краљицу Марију са децом је краљ Бела IV послао у тврђаву Клис, у близини Сплита, заједно са многим другим мађарским племкињама које су Татари начинили удовицама.[3] Подржавала је свог мужа против њиховог сина Стефана током грађанских ратова 1260-их.
Деца
[уреди | уреди извор]Краљица Марија и и краљ Бела IV од Мађарске имали су:
- Света Кунигунда Угарска (5. март 1224 – 24. јул 1292), позната и као Кинга. Била је удата за пољског краља Болеслава V,[4] након његове смрти постала је монахиња и игуманија; канонизовао ју је папа Јован Павле II 1999. године.
- Маргарета Угарска (око 1225 – 20. април 1242).[4] Верена за Виљема од Светог Омера.[5]
- Ана Угарска (око 1226 – после 1270). Удата за Ростислава Славонског, кнеза Черњиговског[4]
- Катарина Угарска (око 1229–1242). Умрла је док је бежала са породицом после битке код Мохија.
- Елизабета Угарска (око 1236 – 24. октобар 1271). Удата за Хенрика XIII, војводу од Баварске[4]
- Констанца Угарска (око 1237 – после 1252). удата за Лава I Галичког.[4]
- Блажена Јоланда Угарска (око 1238–1298) се удала за Болеслава Великопољског,[4] касније постала је монахиња и игуманија, која је проглашена кандидатом за светитељку.
- Стефан V Угарски (децембар 1239 – 6. август 1272)[4]
- Света Маргарета Угарска (27. јануар 1242 – 18. јануар 1271)[4] Име је добила по старијој сестри. Канонизована од Римокатоличке цркве 1943. године, по којој је названо Маргаретино острво у Будимпешти, које је било место где су њени родитељи за њу основали краљевски манастир.
- Бела, војвода Славоније, Хрватске и Далмације (око 1243–1269). Ожењен са Кунигундом од Бранденбурга,[4] ћерком Отона III, маркгрофа од Бранденбурга. Његова удовица се удала за Валерана IV од Лимбурга.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]| 4. Манојло Ласкарис | ||||||||||||||||
| 2. Теодор I Ласкарис | ||||||||||||||||
| 5. Јована Кераца | ||||||||||||||||
| 1. Марија Ласкарис | ||||||||||||||||
| 24. Константин Анђел | ||||||||||||||||
| 12. Андроник Дука Анђел | ||||||||||||||||
| 25. Теодора Комнина Анђелина | ||||||||||||||||
| 6. Алексије III Анђел | ||||||||||||||||
| 13. Еуфросина Катамонитиса | ||||||||||||||||
| 3. Ана Анђелина Комнина | ||||||||||||||||
| 7. Ана Анђелина Комнина | ||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Angold 2011, стр. 52
- ^ Klaniczay 2002, стр. 438
- ^ „"'Spurred on by the Fear of Death': Refugees and Displaced Populations during the Mongol Invasion of Hungary » de Re Militari".”.
- ^ а б в г д ђ е ж з Klaniczay 2002, стр. 439
- ^ Bon, Antoine (1969). La Morée franque. Recherches historiques, topographiques et archéologiques sur la principauté d'Achaïe, 707
Литература
[уреди | уреди извор]- Angold, Michael (2011). „The Latin Empire of Constantinople, 1204–1261: Marriage Strategies”. Identities and Allegiances in the Eastern Mediterranean after 1204. Farnham: Ashgate Publishing Limited. стр. 47—68. ISBN 9781409410980.
- Engel, Pál (2001). The Realm of St. Stephen: A History of Medieval Hungary, 895-1526. London & New York: I.B.Tauris. ISBN 9781850439776.
- Klaniczay, Gábor (2002). Holy Rulers and Blessed Princesses: Dynastic Cults in Medieval Central Europe. Превод: Palmai, Eva. Cambridge University Press.
- Moravcsik, Gyula (1970). Byzantium and the Magyars. Budapest: Akadémiai Kiadó.
- Ostrogorsky, George (1956). History of the Byzantine State. Oxford: Basil Blackwell.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
