Маузер М1871
| Маузер модел 1871 | |
|---|---|
 Пешадијска пушка Маузер М1871 калибра 11 мм. | |
| Врста | пушка |
| Порекло |  Немачко царство |
| Употреба | |
| Употреба у | Немачко царство |
| Производња | |
| Произвођач | Браћа Маузер, Оберндорф на Некару |
| Варијанте | Пушка и карабин |
| Спецификације | |
| Маса | 4,5[1] kg |
| Дужина | 1,290[1] mm |
| Калибар | 11[2] mm |
| Врста операције | обртночепни затварач |
| Начин дејства | спорометно |
| Брзина зрна | 512[1] m/s |
Маузер модел 1871[а] (нем. Mauser Model 1871), немачка спорометна пушка острагуша из друге половине 19. века. Прва војничка пушка уједињене Немачке, и уједно први успешни производ касније чувене фирме Браћа Маузер.
Историја
[уреди | уреди извор]До 1871. пруска војска била је наоружана за оно време модерним пушкама острагушама типа Драјзе М1841. Ове пушке имале су најранију верзују обртно-чепног затварача и дугу ударну иглу, која је пробијала дно картонске чахуре метка и барутно пуњење и активирала капислу на постољу зрна. Иако су пуцале много брже од дотадашњих пушака спредњача, ове пушке биле су непрецизне и кратког домета, пошто је заптивање цеви било непотпуно. Барутни гасови продирали су кроз картонску чахуру и лоше заптивен затварач, што је за последицу имало губитак енергије зрна, корозију ударне игле и потенцијалну повреду стрелца врелим гасовима - из последњег разлога војници су често пуцали са кука, а не са рамена, што је сасвим отежавало нишањење.[3]
Радећи на усавршавању пушке Драјзе, браћа Вилхелм (1834-1882) и Паул Маузер (1838-1914) су 1865. конструисали једнометну пушку острагушу калибра 11 мм са обртночепним затварачем. Маузерова усавршена верзија обртно-чепног затварача знатно је побољшала брављење затварача за цев (додавањем навоја на предњи део затварача, који се увртао у одговарајуће жлебове у задњаку цеви), која је сада била херметички затворена, што је смањило губитак барутних гасова и побољшало домет и прецизност пушке. Уз то, пушка је била адаптирана за коришћење новог сједињеног метка са металном чахуром и капислом у дну (метак са централним паљењем), коју су у то време измислили Едвард Боксер (1866) и Хирам Бердан (1868).[4] Након што су се у Француско-пруском рату (1870-1871) показали недостаци пушке Драјзе, немачка војска усвојила је Маузерову пушку као основно пешадијско наоружање. Та пушка је 1871. уведена у наоружање немачке војске као Пешадијска пушка Маузер (нем. Mauser Infanteriegewehr).[2]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Код ватреног оружја, број модела обично означава годину патентирања или годину почетка производње.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Ђурашиновић 1973, стр. 549.
- ^ а б Хаџи-Дамјановић 1973, стр. 349.
- ^ Ђурашиновић 1974, стр. 548.
- ^ Форд 1998, стр. 18–21.
Литература
[уреди | уреди извор]- Хаџи-Дамјановић, Јован (1973). „Маузер, Паул”. Ур.: Никола, Гажевић. Војна енциклопедија. 5 (2 изд.). Београд: Војноиздавачки завод.
- Ђурашиновић, Радомир (1974). „Пушка”. Ур.: Никола, Гажевић. Војна енциклопедија. 7 (2 изд.). Београд: Војноиздавачки завод.
- Ford, Roger (1998). The world's great rifles. London: Brown Books. ISBN 1-897884-33-8. OCLC 41281655.
- Ball, Robert W. D. (2011). Mauser Military Rifles of the World (5 изд.). Gun Digest Books. ISBN 978-1-4402-1544-5.
- Walter, John (2006). Rifles of the world (3rd ed изд.). Iola, WI: Krause Publications. ISBN 978-0-89689-241-5. OCLC ocm67543348.