Миклош Кизмич
Миклош Кизмич | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 15. септембар 1737. |
Место рођења | Доњи Славечи, Хабзбуршка монархија |
Датум смрти | 11. април 1804.66 год.) ( |
Место смрти | Канчевци, Аустријско царство |
Миклош Кизмич (мађ. Küzmics Miklós, словен. Küzmič; Доњи Славечи, Мађарска, око 15. септембар 1737 — Канчевци, Мађарска, 11. април 1804) словеначки писац, римокатолички свештеник и прекмурски декан.
Рођен у Доњим Славечима (Alsócsalogány или Alsószlavecsa), у Прекомурју (данас Словенија). Био свештеник Канчевцима (раније Kancsócz, касније већ Felsőszentbenedek), првобитно је био капелан у Граду (Felsőlendva).
Превео је четири јеванђеља у прекомурски језик и писао молитвене књиге, календаре, итд. Године 1790. написао је буквар. Добро је говорио хрватски језик и користио га у својим делима. Има велику важност за очување националне свести код мађарских Словенаца.
Његова дела употребио је и разгласио даље писац Јожеф Кошич и Јожеф Боровњак, а поновна издања приредио словенски свештеник Јожеф Сакович у 20. веку.
Дела
[уреди | уреди извор]- Кратки наговештење великога катекизма Krátká Šumma Velikoga Katekizmuša, Шопрон 1780.
- Свети Јеванђеље, о недељо и благане цио година (Svéti evangeliomi, za nedele i svétke celoga lete, 1780)
- Slovenski Šilabikar, 1780.
- Помоч Болесних, Мирноћих (Pomouč Beté'snih, Mirajoucsih, 1781)
- Молитвеник, за словенскога народа (Kniga Molitvena, na hasek Szlovénskegá národá, 1783)
- АБЦ књижица, за народне школе (ABC Kni'sica na narodni šoul haszek, Будим (Büdin) 1790)
- Старога и новога Тестаменти сторија свети историје Кратки наговештење Stárogá i nouvogá Teštamentumé svéte histórie Kratke Šumma, Самботел 1796.