Милица Калуђеровић
Милица Калуђеровић | |
---|---|
Датум рођења | 17. април 1940. |
Место рођења | Шибеник, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 13. јун 2002.62 год.) ( |
Место смрти | Подгорица, Црна Гора |
Милица Калуђеровић била је лекар, примаријус, др сци., рођена 1940. године у Шибенику. Основну школу и гимназију (школске 1957/58) завршила је у Никшићу [1], а студије медицине (са 23 године) у Београду 1963. године. Након завршених студија медицине ради у Никшићу као љекар, а од 1971. до 1985. године као начелник Дјечијег одјељења. Специјализацију из педијатрије завршила је у Београду на Институту за мајку и дијете 1972. године, субспецијализацију из перинеонатологије и докторску тезу у Загребу 1986. године. [2] Милица Калуђеровић је преминула 2002. године у Подгорици.
Каријера
[уреди | уреди извор]Као начелник Дјечијег одјељења у Никшићу (у 31. години живота) обједињује диспанзерску и болничку дјечију службу и њом руководи осам година „дијелећи једнако дан и ноћ између своје и болесне дјеце Никшића, грабила је сваки тренутак да спроведе и организује заштиту здравља дјетета према савременим медицинским доктринама, пуна ентузијазма, предузимљива, јасна у мисли, прецизна и елоквентна у исказу, топла у комуникацији“. [3] У Подгорицу је прешла 1985. године у дјечију болницу „Др Арсеније Шкатарић“ са задатком да унаприједи заштиту здравља новорођенчади у Црној Гори и формира централно одјељење за угрожену новорођенчад из читаве Црне Горе.
Програм „Култура сјећања“ је убраја у личности које су задужиле Никшић највећим доприносом у различитим областима. [4]
Стручна усавршавања и научни рад
[уреди | уреди извор]У неонатологији се усавршавала у Паризу, Берлину, Лондону, Италији и на Јамајци. Као научни савјетник била је члан научно-наставног вијећа Медицинског института Универзитета Црне Горе и руководилац више научно-истраживачких пројеката. Аутор је бројних објављених стручних и научних радова и монографије „Неухрањено новорођенче“. Била је члан Одбора за медицину у Црногорској Академији наука и умјетности, предавач на катедри за физичко васпитање на Филозофском факултету у Никшићу, члан предсједништва Удружења педијатара СФРЈ, члан предсјед-ништва и предсједник Педијатријске секције Црне Горе и научни савјетник Медицинског института КБЦ.
Приватна пракса
[уреди | уреди извор]Године 1993. отворила је своју приватну поликлинику „Милмедика“ [5] са амбулантама у Никшићу и Будви која је радила са великим резултатима. Развој ординације је наставио Др Раде Калуђеровић, отврањем ординација у Подгорици и Тивту.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ 90 godina nikšićke gimnazije, (1920–2010) Nikšić, 2004.
- ^ Максим Вујачић, ЉУДИ КОЈИ СЕ ПАМТЕ, (1945–2020), (ПРИЛОЗИ ЗА БИОГРАФСКИ ЛЕКСИКОН). БИБЛИОТЕКА „Архив успомена“ Никшић, 2021. Уредник издања: Владимир Мрваљевић, Издање: Comp-Comerc доо, Никшић и Друштво пријатеља и поштовалаца Никшића, За издавача: Ранко Јововић и Радован Мијановић
- ^ prim. dr Slobodan Nikčević, Zapisi iz istorije zdravstva Nikšića i Crne Gore
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 01. 08. 2021. г. Приступљено 01. 08. 2021.
- ^ Приватна здравствена установа Милмедика, https://milmedika.com/