Напојница
Напојница или бакшиш је најчешће мала количина новца која се у знак захвалности или као награда даје некоме за квалитетно обављену услугу.[1] Треба га разликовати од мита, где се обично даје већа количина новца, а очекује се услуга која је против закона.
У разним земљама
[уреди | уреди извор]Напојница се даје конобарима, таксистима, носачима, персоналу по хотелима и сл. У хотелима на југу Европе, напојница се не даје директно особи, већ се оставља на столу. У многим културама, напојница се подразумева, али се у неким азијским хотелима сматра увредом.[2] Међутим, напојнице су уобичајене у хотелима који угошћују иностране туристе.[3] На Тајвану је напојница већ урачуната у цену и износи 10 % вредности.[4] Исто је и у Румунији (у ресторанима и за услуге таксија[5]), а слично и у Боливији, где се пристојним сматра 5 % од укупне цене.[6] У Уједињеном Краљевству муштерија може да одбије да плати урачунату напојницу уколико сматра да услуга није одговарајућа.[7] Занимљиво је да у Квебеку и Онтарију послодавци имају право да дају мање плате запосленима за које се очекује да ће добијати напојнице.[8] У Аустралији, напојница у казинима се не практикује, јер се повезује са подмићивањем, што је и регулисано законом који важи у Тасманији.[9]
Правила за давање
[уреди | уреди извор]С обзиром да постоје другачија правила у разним културама, стручњаци су покушали да дају нека општа правила која ће важити у највећем броју случајева. У Европи се препоручује да напојница у ресторану буде од 5 па до 15 % од укупне цене, посебно када су у питању скупљи ресторани. За такси услуге та вредност је око 10 %, а за носаче у хотелима се под пристојним подразумева евро по торби. Један евро се даје и за организацију превоза или резервацију у неком ресторану. Међутим, посебни прохтеви се награђују и са 15 евра. Савети за обиласке се у хотелима плаћају само захвалношћу. У Јапану је напојница увредљива, али не и у Кини где се очекује макар 3 % од укупне цене. Напротив, кинески таксисти не очекују напојницу, али они у Хонгконгу да. У САД, величина напојнице варира од места до места. У већим градовима, попут Њујорка очекивана напојница је 15 % од цене, док је по мањим местима довољан ситниш. Такође, висину напојнице одређује и екслузивност саме услуге. У скромнијим хотелима, напојница за носача износи долар по торби, али у скупљим, цена се креће од 2,5 долара па и више уколико је торба тежа. Закључак стручњака је да је најчешће боље оставити нешто него ништа.[10]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Вујаклија, М. 1992. Лексикон страних речи и израза. Просвета: Београд. ISBN 978-86-07-00672-4.
- ^ Политикин забавник број 3002, датум: 21. август 2009. Рубрика: „Јесте ли већ чули да…”, страна 2. Издаје и штампа: Политика АД.
- ^ A few tips on handling gratuities worldwide
- ^ Taiwan Government Information Office.„Chapter 20: Tourism”. Taiwan Yearbook 2006.
- ^ „Tipping_Etiquette_in_Romania Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (1. октобар 2008)”
- ^ DHL. „Cultural Tips Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (27. септембар 2007).” How to Ship Internationally.
- ^ Restaurant rights: the bill Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (29. август 2008) „if the service has been poor. You are entitled to reduce it by the amount shown to be the service charge.”
- ^ „Minimum Wage Rates Across Canada.” Manitoba Labour and Immigration.
- ^ Tasmanian Gaming Control Act 1993
- ^ Стил-магазин број 137: „Бакшиш није град у Турској!” Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. март 2016); датум: 10. август 2009.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Rainey, Clint (1. 2. 2018). „Report: Trump Administration Knew Tip-Pooling Rule Would Hurt Restaurant Workers”. New York. Приступљено 20. 8. 2018.
- Scheiber, Noam (23. 3. 2018). „Trump Administration Retreats on Tip-Sharing Plan in Compromise”. The New York Times. Приступљено 20. 8. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]