Пређи на садржај

Ненад Стојановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ненад Стојановић
Лични подаци
Пуно име Ненад Стојановић
Надимак Пурке
Датум рођења (1979-10-22)22. октобар 1979. (45 год.)
Место рођења Београд, СФР Југославија
Висина 1,89 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Црвена звезда
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1998—2005 Црвена звезда 26 (9)
1998—1999 → Железник 7 (0)
2001 → Младост Апатин 1 (0)
2002 → Јединство Уб 14 (10)
2002—2003 → Леотар 23 (22)
2005—2006 Генк 33 (11)
2006—2007 Брисел 12 (1)
2007—2008 Луч Владивосток 12 (0)
2008—2009 Војводина 8 (2)
2009—2010 Јавор 16 (1)
2010—2011 Леотар 20 (5)
2011—2012 Рудар Пљевља 28 (9)
2012 Симург 13 (0)
2013 Рудар Пљевља 15 (5)
2013—2014 Ловћен 12 (4)
2014 Леотар 11 (1)
2015 Бродарац
2015—2016 ИМТ
2016—2017 Жарково
2018—2019 Лештане
2020—2021 Калуђерица
2021—2022 Хајдук Београд
2022 Равна гора
2022—2023 Барајево
2023—2024 Црвена звезда (ММЛ)

Ненад Стојановић (Београд, 22. октобар 1979) српски је фудбалер који игра на позицији нападача.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Након млађих категорија Црвене звезде, Стојановић је у неколико клубова био на позајмицама. Између осталог био је позајмљен требињском Леотару у сезони 2002/03. када је освојена титула првака Босне и Херцеговине.[1] У тој сезони је био други стрелац лиге, са 21 постигнутим поготком.[2]

У Црвену звезду се вратио током лета 2003. године. Предвођена тренером Славољубом Муслином, Црвена звезда је освојила дуплу круну у сезони 2003/04. Стојановић је у освајању шампионата СЦГ на 18 одиграних утакмица дао седам голова,[3] док је освајању Купа на два наступа постигао два гола.[4] У јакој конкуренцији, пре свега Николе Жигића и Марка Пантелића, Стојановић је углавном улазио у игру са клупе.[5] И у таквој ситуацији је постигао неколико битних голова и значајно допринео освајању дупле круне.[6] Провео је и први део сезоне 2004/05. у Црвеној звезди, да би почетком 2005. године прешао у белгијског прволигаша Генк.[7]

У Генку је провео годину и по дана, а затим је једну полусезону био играч Брисела. Почетком 2007. прешао је у руског премијерлигаша Луч Енергију из Владивостока.[8] Током лета 2008. вратио се у српски фудбал и потписао за новосадску Војводину,[9] а затим је једну сезону наступао и за Јавор из Ивањице. Касније је у два наврата поново носио дрес Леотара, био је и у црногорским прволигашима Рудару и Ловћену, као и у азербејџанском Симургу.

Од 2015. се године вратио у српски фудбал и игра за београдске клубове по нижим ранговима. Наступао је за српсколигаше Бродарац и Жарково.[10][11] Након тога је углавном играо у Београдској зони. Наступао је између осталог за Лештане,[12] Хајдук са Лиона,[13] Барајево,[14] Црвену звезду из Малог Мокрог Луга.[15]

Трофеји

[уреди | уреди извор]

Леотар

[уреди | уреди извор]

Црвена звезда

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Nenad Stojanović Purke: Žalim zbog povratka na Marakanu”. glassrpske.com. 5. 12. 2010. Приступљено 23. 4. 2020. 
  2. ^ „Bosnia-Hercegovina 2002/03” (на језику: енглески). rsssf.com. Приступљено 23. 4. 2020. 
  3. ^ „Шампиони државе 2004.”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 23. 4. 2020. 
  4. ^ „Освајачи Купа 2004.”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 23. 4. 2020. 
  5. ^ „Nenad Stojanović Purke: Na pravom mestu u pogrešno vreme”. vesti-online.com. 4. 4. 2019. Приступљено 23. 4. 2020. 
  6. ^ „Džoker za titulu”. blic.rs. 15. 4. 2004. Приступљено 23. 4. 2020. 
  7. ^ „Transfer zvanično potvrðen”. sportskacentrala.com. 3. 1. 2005. Архивирано из оригинала 14. 05. 2020. г. Приступљено 23. 4. 2020. 
  8. ^ „Startuje srpska kolonija u Rusiji”. sportskacentrala.com. 10. 3. 2007. Архивирано из оригинала 14. 05. 2020. г. Приступљено 23. 4. 2020. 
  9. ^ „Voša, sa pojačanjem u napadu, na Hapoel”. mondo.rs. 3. 1. 2005. Приступљено 23. 4. 2020. 
  10. ^ „PRELAZZI: Žarkovo opet kliče – Nik Sloter, Mane Janković i Purke Stojanović”. mozzartsport.com. 25. 10. 2016. Приступљено 23. 4. 2020. 
  11. ^ „Rudar imao dva gola viška, na kraju Purke donio remi Brodarcu”. pvportal.me. 7. 2. 2015. Приступљено 23. 4. 2020. 
  12. ^ „NENAD STOJANOVIĆ PURKE ZA SPORTSKE.BA: Imao sam dogovor i žao mi je što nisam došao u Želju, najviše batina sam dobio od Harisa Alihodžića”. sportske.ba. 27. 2. 2019. Архивирано из оригинала 14. 05. 2020. г. Приступљено 23. 4. 2020.  Непознати параметар |arhiviranjeURL= игнорисан [|arhiviranjeurl= се препоручује] (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjeURL= и |archive-url= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjedatum= и |archive-date= (помоћ)
  13. ^ „Ispovest bivšeg igrača Zvezde: Navijači mi 2003. nisu dali da pređem u Hajduk iz Splita”. telegraf.rs. 29. 10. 2024. Приступљено 28. 4. 2024. 
  14. ^ „DOKAZANI CENTARFOR U SMIRAJ KARIJERE ODLUČIO DA POPRAVI GOL RAZLIKU BARAJEVA: Stojanović „kralj strelaca“ po navici!”. republika.rs. 28. 2. 2023. Приступљено 28. 4. 2024. 
  15. ^ „KAD POSTANEM SMEŠAN, PRESTAĆU DA IGRAM: Nekadašnji centarfor Crvene zvezde i u 44. godini trese mreže - i danas nosi dres crveno-belih boja!”. republika.rs. 19. 1. 2024. Приступљено 28. 4. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ненад_Стојановић&oldid=28710128”