Пређи на садржај

Нина Јанковић Дичић

С Википедије, слободне енциклопедије
Нина Јанковић Дичић
Нина Јанковић Дичић
Лични подаци
Име по рођењуНина Јанковић
Датум рођења(1988-04-20)20. април 1988. (36 год.)
Место рођењаШабац, СР Србија, СФР Југославија
ОбразовањеФакултет драмских уметности у Београду
УниверзитетУниверзитет уметности у Београду
Занимањеглумица
Породица
СупружникМатеја Дичић (в. 2014)
Деца2
Рад
Активни период2010—данас
Битна улогаМонтевидео, Бог те видео! — Валерија
Вере и завере — Инге Лебенсхајм
Калкански кругови — Светлана
Реална прича — Јадранка
Веза до IMDb-а

Нина Јанковић Дичић (Шабац, 20. април 1988) српска је глумица.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Нина Јанковић је рођена 20. априла 1988. године у Шапцу, као млађе дете Радушка и Славице Јанковић. Има старијег брата Филипа.[1][2] Током детињства бавила се атлетиком, одбојком, кошарком и фолклором, а ишла је и на курс за мале манекене. Глуму је заволела поред свог оца, који је држао драмску секцију у Дому културе у Шапцу.[3][4] У родном граду је похађала ОШ Ната Јеличић, а потом и завршила Школу за уметничке занате, смер за стилског кројача и модног креатора. Још по завршетку трећег разреда средње школе по први пут је покушала да упише глуму на Факултету драмских уметности у Београду и тада је успела да уђе у ужи круг кандидата, али није била примљена. Наредне године, по окончању средњошколског образовања, поново је полагала пријемни за ФДУ, али том приликом је била успешна и тако је ушла у састав цењене класе 2007, коју је предводио професор Драган Петровић Пеле.[5][1] У тој класи студирали су још и Ања Алач, Милош Биковић, Миљана Гавриловић, Анка Гаћеша Костић, Тамара Драгичевић, Стојан Ђорђевић, Урош Јаковљевић, Иван Михаиловић, Јелисавета Орашанин, Матеја Поповић и Миодраг Радоњић.[6] Дипломирала је 2011. године. Дипломски испит за њу и Миодрага Радоњића била је представа Грета, страна 89, по тексту Луца Хибнера.[7][3][1]

Већ на трећој години студија добила је улогу Валерије у филму Монтевидео, бог те видео!, редитељском првенцу Драгана Бјелогрлића. Ова улога донела јој је и регионалну МТВ филмску награду за најбољу глумицу.[3][1]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

У браку је са банкаром Матејом Дичићем, који је њеној колегиници Тамари Драгичевић брат од ујака. Јанковићева и Дичић су започели везу тек две године након што су се упознали, а верили су се 31. децембра 2012, у новогодишњој ноћи.[8][9][10] Након четири године забављања, венчали су се 31. маја 2014. у Београду, у Цркви Светог Марка.[11][12] Средином априла 2018. добили су сина Вукашина, а 2. маја 2021. и ћерку Иванку.[13][14][15]

Ова глумица је висока 178 центиметара. Изјашњава се као навијачица Партизана.[3][16]

Улоге

[уреди | уреди извор]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога Напомена
2010-е
2010. Монтевидео, Бог те видео! Валерија
2011. Игра истине Ана ТВ серија, пилот еп.
2011—2012. Певај, брате! Беца ТВ серија, 3 еп.
Цват липе на Балкану Светлана Лана Лазић ТВ серија, 7 еп.
2012. Монтевидео, Бог те видео! Валерија ТВ серија, 8 еп.
Јагодићи Александра Богдановић ТВ серија, 7 еп.
2012—2014. Будва на пјену од мора Тијана ТВ серија, 9 еп.
2014. Новембарски човек (енгл. The November Man) млада привлачна жена
2014—2015. Јагодићи: Опроштајни валцер Александра Богдановић ТВ серија, 10 еп.
2015. Бићемо прваци света Љубица Оташевић
Медена ноћ Нина
2016. Вере и завере Инге Лебенсхајм ТВ серија, главна улога
Прваци света Љубица Оташевић ТВ серија, 3 еп.
Немој да звоцаш трудница Маша ТВ серија, 1 еп.
Дневник машиновође Даница
2016—данас Убице мог оца Јелена Филиповић ТВ серија, 67 еп.
2019. Пет Жана ТВ серија, 2 еп.
Војна академија 5 мајор Данка Обрадовић
Реална прича Јадранка
2020-е
2020. Војна академија мајор Данка Обрадовић ТВ серија, 10 еп.
Случај породице Бошковић Невенка, Јованина разредна ТВ серија, 1 еп.
2020—2023. Мама и тата се играју рата Јадранка ТВ серија, главна улога
2021—2024. Калкански кругови Светлана, Баба Губа ТВ серија, 23 еп.
2022. Сложна браћа — Новогодишњи специјал Јелена
2023. Индиго кристал Маја
2024. Време смрти Олга Катић ТВ серија, 7 еп.
у припреми Апсурдни експеримент —

Спотови

[уреди | уреди извор]

Награде

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „Лафица нежног срца”. glaspodrinja.rs. 20. 12. 2018. Приступљено 7. 2. 2023. 
  2. ^ „Права мамина копија: Нина Јанковић први пут показала породицу, сви коментаришу само једно”. story.rs. 5. 6. 2021. Приступљено 7. 2. 2023. 
  3. ^ а б в г „Нина Јанковић, глумица — Монтевидео, Бог је видео!”. ekapija.com. 8. 2. 2013. Приступљено 7. 2. 2023. 
  4. ^ „Глумица Нина Јанковић у улози манекенке”. politika.rs. 7. 3. 2012. Приступљено 7. 2. 2023. 
  5. ^ „ОШ Ната Јеличић — Нина Јанковић”. os-natajelicic.edu.rs. 20. 3. 2019. Приступљено 7. 2. 2023. 
  6. ^ „Класа 2007 — глумачка генерација која исписује историју”. hellomagazin.rs. 14. 1. 2021. Приступљено 7. 2. 2023. 
  7. ^ „Годишњак позоришта Србије 2010/2011.” (PDF). pozorje.org.rs. мај 2012. стр. 243, 251. Приступљено 7. 2. 2023. 
  8. ^ „Нина Јанковић и Тамара Драгичевић: Једва чекамо да се ородимо”. blic.rs. 29. 5. 2014. Приступљено 7. 2. 2023. 
  9. ^ „Нина Јанковић: Моје гласно да у новогодишњој ноћи”. glossy.espreso.co.rs. 9. 2. 2013. Приступљено 7. 2. 2023. 
  10. ^ „Нина Јанковић: Материнство је најбоља улога”. gloria.rs. 5. 11. 2017. Приступљено 7. 2. 2023. 
  11. ^ „ЧЕСТИТАМО: Удала се Нина Јанковић!”. blic.rs. 9. 2. 2013. Приступљено 31. 5. 2014. 
  12. ^ „Нина Јанковић и Матеја Дичић: Сви детаљи и фотографије са романтичног венчања”. glossy.espreso.co.rs. 9. 2. 2013. Приступљено 7. 2. 2023. 
  13. ^ „Породила се Нина Јанковић”. blic.rs. 13. 4. 2018. Приступљено 13. 4. 2018. 
  14. ^ „Нина Јанковић објавила прву фотографију са ћерком Иванком”. nova.rs. 6. 5. 2021. Приступљено 7. 2. 2023. 
  15. ^ „Из света познатих - Породила се Нина Јанковић”. ТВ ревија, 15-21 мај 2021. стр. 1. 
  16. ^ „Ко би рекао да је толико?! Ево колико је заправо висока Нина Јанковић, неверица”. espreso.co.rs. 27. 7. 2022. Приступљено 7. 2. 2023. 
  17. ^ „Група „Регина” објавила спот за песму „Кад полудимо””. hellomagazin.rs. 5. 5. 2012. Приступљено 7. 2. 2023. 
  18. ^ „Видео: Погледајте нови спот Јелене Томашевић „Име моје””. cdm.me. 29. 5. 2015. Приступљено 7. 2. 2023. 
  19. ^ „Најбољи је „Монтевидео””. novosti.rs. 5. 6. 2011. Приступљено 7. 2. 2023. 
  20. ^ „Јагодићи”. rts.rs. 12. 10. 2021. Приступљено 7. 2. 2023. 
  21. ^ „Серије у трци за Златну антену”. rts.rs. 12. 10. 2021. Приступљено 7. 2. 2023. 
  22. ^ „Дани комедије: Победила „Министарка””. novosti.rs. 27. 3. 2014. Приступљено 7. 2. 2023. 
  23. ^ „„Чизмаши” победници 6. фестивала ТВ серија”. rts.rs. 13. 10. 2016. Приступљено 7. 2. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нина_Јанковић_Дичић&oldid=28711449”