Пређи на садржај

Општи избори у Уједињеном Краљевству 2024.

С Википедије, слободне енциклопедије
Општи избори у Уједињеном Краљевству 2024.
← 2019. 4. јул 2024. 2029. →
650 посланичких мандата Дома комуна
326 мандати потребни за већину
Излазност59,9% (Пад 7,4%)[1]
  Прва странка Друга странка Трећа странка
 
Вођа Кир Стармер Риши Сунак Ед Дејви
Странка Лабуристи Конзервативци Либералне демократе
Вођа од 4. април 2020. 24. октобар 2022. 27. август 2020.
Место вође Холборн и Сент Пенкрас Ричмонд и Нортелертон Кингстон и Сурбитон
Места пре 202 365 11
Места после
411 / 650
121 / 650
72 / 650
Места промењено Раст 209 Пад 244 Раст 61
Бр. гласова 9.708.716 6.828.925 3.519.143
Проценат 33,7% 23,7% 12,2%
Мапа која представља изборне резултате за сваку изборну јединицу по партији народног посланика.
Састав Дома комуна након избора
Премијер пре избора

Риши Сунак
Конзервативци

Изабрани премијер

Кир Стармер
Лабуристи

Општи избори у Уједињеном Краљевству 2024. одржани су у четвртак, 4. јула, како би се изабрало 650 посланика у Доњем дому парламента Уједињеног Краљевства. Владајућа Конзервативна партија, коју је предводио Риши Сунак, убедљиво је поражена од опозиционе Лабуристичке партије коју је предводио Кир Стармер.

Позадина

[уреди | уреди извор]

Конзервативна партија под вођством Бориса Џонсона освојила је велику већину на општим изборима 2019. и нова влада је усвојила споразум о повлачењу Уједињеног Краљевства из Европске уније.[2][3] Пандемија ковида 19 довела је до тога да је влада увела ограничења у области јавног здравства, укључујући ограничења друштвених интеракција, за која је касније откривено да су Џонсон и неки од његових партијских колега прекршили. Политички скандал који је уследио (познат као Партигејт), један од многих у низу контроверзи које су окарактерисале Џонсонов мандат, нарушио је његову личну репутацију.[4][5] Ситуација је ескалирала у јулу 2022. са скандалом Криса Пинчера, оптуженог за сексуално узнемиравање, што је довело до Џонсонове оставке.[6] Он је поднео оставку на место посланика следеће године,[7] након што је истрага једногласно утврдила да је лагао пред парламентом.[8]

Лиз Трас је победила на изборима за руководство странке и наследила Џонсона у септембру.[9][10] Трасова је 23. септембра најавила велико смањење пореза и задуживање, што је наишло на широке критике и – након што је брзо довело до финансијске нестабилности – у великој мери поништено.[11] Она је поднела оставку у октобру, чиме је постала премијерка са најкраћим мандатом у британској историји.[12] Риши Сунак је победио на наредним изборима за руководство, без противкандидата, и наследио Трасову у октобру.[13][14]

Током свог премијерског мандата, Сунак је био заслужан за побољшање привреде и стабилизацију националне политике,[15] иако су многа његова обећања и политичке најаве на крају остале неиспуњене.[16][17] Он није успео да утиче на непопуларност конзервативаца који су до његовог избора били на власти већ 12 година. Јавно мњење одразило се на лош учинак конзервативаца на локалним изборима 2022, 2023. и 2024. године.[18]

Дата табела приказује састав Доњег дома након општих избора 2019. и пред његово распуштање 30. маја 2024, резимирајући промене у партијском учешћу које су се десиле између 2019. и 2024. године.

Партија Чланови
Изабрани 2019. Пред распуштање парламента Промена
Конзервативци 365 344 Пад21
Лабуристи 202 205 Раст3
СНП 48 43 Пад5
Либералне демократе 11 15 Раст4
ДУП 8 7 Пад1
Шин Фејн 7 7 Стагнација
Плајд Камри 4 3 Пад1
СДЛП 2 2 Стагнација
Алба N/A 2 Раст2
Зелени 1 1 Стагнација
Алијанса 1 1 Стагнација
Радничка партија N/A 1 Раст1
Реформ УК 0 1 Раст1
Спикер 1 1 Стагнација
Независни 0 17 Раст17
Укупно 650 650 Стагнација
Укупно гласање 639 638 Пад1
Владајућа већина 87 44 Пад43

Скандал са клађењем

[уреди | уреди извор]

Током кампање за опште изборе изнети су наводи да су се одређени чланови политичких партија и полицајци незаконито кладили на потенцијални датум избора, под сумњом да су неки од њих можда имали инсајдерска сазнања о датуму општих избора пре него што је Сунак јавно објавио када ће се одржати.[19]

Оптужбе су почеле са извештајем у новинама The Guardian у којем се наводи да је кандидат конзервативаца и лични секретар премијера, Крег Вилијамс, 19. маја 2024. понудио опкладу од 100 фунти да ће избори бити у јулу, три дана пре него што је Сунак открио датум јавности. Као одговор на ово, Комисија за коцкање је отворила истрагу о наводним прекршајима везаним за клађење на датум избора. Касније су изнети даљи наводи или признања о политичким клађењима у које су били умешани полицајци, чланови Конзервативне и Лабуристичке партије, као и поједине Либералне демократе.

Министар спољних послова и бивши премијер Дејвид Камерон осудио је Вилијамса због опкладе, рекавши да је то била „веома глупа одлука”.[20] Сунак је 20. јуна рекао да је „невероватно љут што је сазнао за ове оптужбе” и да је „исправно да их прописно истраже надлежни органи за спровођење закона”.[21] Сунак и конзервативци су се суочили са критикама Стармера и Дејвија након што је скандал изашао на видело.[22][23] Иако је признао да се кладио на исход избора, Дејви је такође позвао на ревизију закона о коцкању.[24]

Анкете

[уреди | уреди извор]

Линије анкета су конструисане коришћењем локалних регресија.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „General Election 2024”. Sky News. Архивирано из оригинала 5. 7. 2024. г. Приступљено 5. 7. 2024. 
  2. ^ Henley, Jon (13. 12. 2019). „Boris Johnson wins huge majority on promise to 'get Brexit done'”. The Guardian. Архивирано из оригинала 5. 7. 2024. г. Приступљено 23. 6. 2024. 
  3. ^ „Brexit: Boris Johnson signs withdrawal agreement in Downing Street”. BBC News. 24. 1. 2020. Архивирано из оригинала 4. 7. 2024. г. Приступљено 23. 6. 2024. 
  4. ^ James, Liam; Middleton, Joe; Dalton, Jane (11. 1. 2023). „Boris Johnson's biggest scandals: a timeline”. The Independent (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 7. 2024. г. Приступљено 30. 6. 2024. 
  5. ^ „Party claims the latest in a string of controversies for Boris Johnson”. Richmond and Twickenham Times (на језику: енглески). 12. 1. 2022. Архивирано из оригинала 29. 6. 2024. г. Приступљено 30. 6. 2024. 
  6. ^ Amos, Owen (7. 7. 2022). „Boris Johnson resigns: Five things that led to the PM's downfall”. BBC News. Архивирано из оригинала 7. 7. 2022. г. Приступљено 7. 7. 2022. 
  7. ^ Meredith, Sam (7. 7. 2022). „UK Prime Minister Boris Johnson resigns”. CNBC (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 7. 7. 2022. г. Приступљено 30. 6. 2024. 
  8. ^ „Privileges committee clerk performed 'hilarious' impersonation of Boris Johnson”. The Telegraph. 30. 8. 2023. Архивирано из оригинала 29. 6. 2024. г. Приступљено 29. 6. 2024. 
  9. ^ Middleton, Alia (28. 5. 2023). „United Kingdom: political developments and data in 2022”. European Journal of Political Research. 62: 528. doi:10.1111/2047-8852.12401 Слободан приступ. 
  10. ^ Allen, Nicholas (6. 1. 2023). „Those who wear the crown wield the knife: the brutality of recent takeover reshuffles”. The Political Quarterly. 94 (1): 36. doi:10.1111/1467-923X.13229 Слободан приступ. 
  11. ^ Marsh, David (22. 6. 2023). „Britain's failed attempt at monetary and fiscal exceptionalism”. The Economist's Voice. 20 (1): 119—130. doi:10.1515/ev-2023-0021 Слободан приступ. 
  12. ^ „Liz Truss resigns as UK prime minister”. BBC News. 20. 10. 2022. Архивирано из оригинала 20. 10. 2022. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  13. ^ „Rishi Sunak: A quick guide to the UK's new prime minister”. BBC News (на језику: енглески). 24. 10. 2022. Архивирано из оригинала 18. 1. 2024. г. Приступљено 4. 6. 2024. 
  14. ^ „Rishi Sunak vows to fix Liz Truss's mistakes in first speech as PM”. BBC News (на језику: енглески). 25. 10. 2022. Архивирано из оригинала 25. 10. 2022. г. Приступљено 4. 6. 2024. 
  15. ^ Seldon, Anthony; Meakin, Jonathan; Thoms, Illias; Egerton, Tom (2024). The Impossible Office?: The History of the British Prime Minister—Revised and Updated. Cambridge University Press. стр. 398—400. ISBN 978-1-009-42977-1. 
  16. ^ Reuben, Anthony (17. 6. 2024). „Rishi Sunak's five promises: What progress has he made?”. BBC News. Архивирано из оригинала 17. 6. 2024. г. Приступљено 18. 6. 2024. 
  17. ^ Brown, Faye (5. 10. 2023). „What is the new Advanced British Standard replacing A-Levels?”. Sky News. Архивирано из оригинала 11. 6. 2024. г. Приступљено 18. 6. 2024. 
  18. ^ „Explore our prediction model for Britain's looming election”. The Economist. 15. 4. 2024. Архивирано из оригинала 28. 5. 2024. г. Приступљено 28. 5. 2024. 
  19. ^ Martin, Daniel. „Sunak refuses to say whether aide who bet on election date knew it would be in July”. The Telegraph. Архивирано из оригинала 14. 6. 2024. г. Приступљено 14. 6. 2024. 
  20. ^ Weaver, Matthew (13. 6. 2024). „David Cameron says Rishi Sunak aide's bet on election date was 'very foolish'”. The Guardian (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 6. 2024. г. Приступљено 23. 6. 2024. 
  21. ^ Francis, Sam (20. 6. 2024). „Rishi Sunak 'incredibly angry' over alleged election betting”. BBC News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 6. 2024. г. Приступљено 23. 6. 2024. 
  22. ^ Courea, Eleni (23. 6. 2024). „Fourth Tory official subject to investigation in election date betting scandal”. The Guardian. Архивирано из оригинала 5. 7. 2024. г. Приступљено 26. 6. 2024. 
  23. ^ „'Proper' to wait for result of betting probe, says Sunak amid ongoing scandal”. The Independent. 24. 6. 2024. Архивирано из оригинала 25. 6. 2024. г. Приступљено 26. 6. 2024. 
  24. ^ Whannel, Kate (26. 6. 2024). „Ed Davey calls for gambling law review after election bet row”. BBC News. Архивирано из оригинала 26. 6. 2024. г. Приступљено 26. 6. 2024. 

Спољашне везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Општи_избори_у_Уједињеном_Краљевству_2024.&oldid=28752942”