Оро Прето
Оро Прето порт. Ouro Preto | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Бразил |
Савезна држава | Минас Жераис |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 70.281 [1] |
— густина | 56,45 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 20° 22′ 15″ Ј; 43° 30′ 36″ З / 20.370833° Ј; 43.51° З |
Апс. висина | 1.179 m |
Површина | 1.245 km2 |
Веб-сајт | |
www.ouropreto.com.br |
Оро Прето (порт. Ouro Preto, „црно злато“) је историјски колонијални град у бразилској савезној држави Минас Жераис. Удаљен је 100 km од Бело Оризонтеа и 475 km од Рио де Жанеира.
Историја
[уреди | уреди извор]Основан је 8. јула 1711. као насеље трагача за златом. Они су крајем 17. века открили злато у овом подручју. За њима, у овај крај су дошли и трговци.
Оро Прето се брзо развио у просперитетан и важан град; око 1750. имао је више становника него Рио де Жанеиро или Њујорк. Богати становници града су изградили велики број барокних цркава, у чијој се архитектури и декорацији истакао уметник Алејжадињо. Када је експлоатација злата у Минас Жераису окончана, град је полако опустео. То је допринело да барокна архитектура места остане сасвим очувана.
Овде је 1789. избио Рударски устанак у ком су побуњеници покушали да отцепе Бразил од Португалије и створе бразилску републику. Оро Прето је био главни град Минас Жераиса од 1822. до 1897, када је престоница премештена у Бело Оризонте.
Град је изграђен на стрмим брдима. Улице су од калдрме. Од 1980. Оро Прето је на УНЕСКО-вој листи Светске баштине.
Становништво
[уреди | уреди извор]2000. | 2010. |
---|---|
66.277 | 70.281 |
Оро Прето данас
[уреди | уреди извор]На локалном универзитету се школује око 8000 студената. Студенти станују у домовима који се називају „студентске републике“. По томе је овај универзитет јединствен у Бразилу.
Туризам и рударство (боксит, гвожђе, манган, драго и полудраго камење) су главне привредне активности.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „«Tabela 1.6 - População nos Censos Demográficos, segundo os municípios das capitais - 1872/2010».”. Instituto Brasileiro de Geografia e Estatística. 2010. Архивирано из оригинала 21. 03. 2015. г. Приступљено 29. 8. 2014.