Пређи на садржај

Отвореност за искуство

С Википедије, слободне енциклопедије

Отвореност за искуство је један од домена који се користе за описивање људске личности у моделу пет фактора.[1][2]

Отвореност укључује шест аспеката, или димензија: активну машту (фантазија), естетску осетљивост, пажњу на унутрашња осећања, склоност разноврсности (авантуризам), интелектуалну радозналост и изазивање ауторитета (психолошки либерализам). Велики број психометријских истраживања је показао да су ови аспекти или квалитети у значајној корелацији.[2] Отвореност се може посматрати као глобална особина личности која се састоји од скупа специфичних груписаних особина, навика и тенденција.

Отвореност има тенденцију да се нормално дистрибуира у малом броју појединаца који постижу изузетно високе или ниске резултате у отворености, док већина људи постиже умерен резултат.[2] Сматра се да су људи који имају низак резултат у погледу отворености затворени за искуство. Они имају тенденцију да буду конвенционални и традиционални у свом погледу и понашању. Они више воле познате рутине него нова искуства и генерално имају ужи спектар интересовања. Отвореност има умерено позитивне односе са креативношћу, интелигенцијом и знањем.[3] Отвореност је повезана са психолошком особином апсорпције, а слична апсорпција има скроман однос према индивидуалним разликама у хипнотичкој подложности.

Отвореност има скромније односе са аспектима субјективног благостања у поређењу са осталим особинама личности модела пет фактора.[4] У целини, чини се да отвореност у великој мери није повезана са симптомима менталних поремећаја.[5]

Отвореност према искуству се обично процењује методама самомерења, иако се такође користе извештаји колега и посматрање треће стране. Мере самопроцене су или лексичке[6] или засноване на исказима.[7]

Бројне студије су откриле да отвореност према искуству има две главне подкомпоненте, једну која се односи на интелектуалне диспозиције, а другу на искуствене аспекте отворености, као што су естетско уважавање и отвореност за чулна искуства. Ове подкомпоненте се називају интелект и искуство отворености, и имају снажну позитивну корелацију (р = .55) једна са другом.[8]

Према истраживању Сема Гослинга, могуће је проценити отвореност испитивањем домова и радних простора људи. Појединци који су веома отворени за искуство имају тенденцију да имају препознатљиве и неконвенционалне украсе. Такође ће вероватно имати изложене књиге о разним темама, разноврсну музичку колекцију и уметничка дела.

Отвореност за искуство је у корелацији са креативношћу, мерено тестовима дивергентног мишљења.[9] Отвореност је повезана и са уметничком и са научном креативношћу. Утврђено је да професионални уметници, музичари и научници имају већи резултат у отворености у поређењу са припадницима шире популације.[10][11]

Отвореност за искуство је у корелацији са интелигенцијом, коефицијенти корелације крећу се од око р = .30 до р = .45.[12] Отвореност према искуству је умерено повезана са кристализованом интелигенцијом, али само слабо са флуидном интелигенцијом.[12][13] Студија која је испитивала аспекте отворености открила је да аспекти Идеје и Акције имају скромне позитивне корелације са флуидном интелигенцијом (р =.20 и р =.07).[12] Ове менталне способности могу доћи лакше када су људи радознали и отворени за учење. Неколико студија је пронашло позитивне везе између отворености за искуство и општег знања.[14][15][16][17] Људи који имају високу отвореност могу бити више мотивисани да се баве интелектуалним активностима које повећавају њихово знање.[17] Отвореност према искуству, посебно аспект идеја, повезан је са потребом за спознајом,[18] мотивационом тенденцијом да се размишља о идејама, преиспитивању информација и уживању у решавању загонетки, као и са типичним интелектуалним ангажовањем[19] (слична конструкција потреба за сазнање).[20]

Апсорпција и могућност хипнотизовања

[уреди | уреди извор]

Отвореност према искуству је снажно повезана са психолошким конструктом апсорпције[21] дефинисаном као „склоност ка епизодама 'потпуне' пажње које у потпуности ангажују нечије перцептивне, енактивне, имагинативне и идејне ресурсе.[22] Конструкт апсорпције је развијен како би се индивидуалне разлике у хипнотизацији повезале са ширим аспектима личности.[21][23] Конструкт апсорпције утицао је на Коста-Макрејов развој концепта отворености за искуство, у њиховом оригиналном НЕО моделу, због независности апсорпције од екстраверзије и неуротицизма.[21] Чини се да човекова отвореност да буде апсорбован у искуство захтева општију отвореност за нова и необична искуства. Отвореност према искуству, као и апсорпција, има скромне позитивне корелације са индивидуалним разликама у хипнотизацији.[23] Факторска анализа је показала да су аспекти отворености фантазије, естетике и осећања уско повезани са апсорпцијом и предвиђањем хипнотизираности, док преостала три аспекта идеја, акција и вредности углавном нису повезана са овим конструктима.[21][23] Овај налаз сугерише да отвореност за искуство може имати две различите, али повезане поддимензије: једну која се односи на аспекте пажње и свести процењене аспектима фантазије, естетике и осећања; други се односио на интелектуалну радозналост и друштвени/политички либерализам према преостала три аспекта. Међутим, сви они имају заједничку тему 'отворености' у неком смислу. Овај дводимензионални поглед на отвореност према искуству посебно је релевантан за хипнотизацију.

Однос према другим особинама личности

[уреди | уреди извор]

Иако се претпоставља да су фактори у моделу великих пет независних, отвореност према искуству и екстраверзија како је оцењено у НЕО-ПИ-Р имају значајну позитивну корелацију. [24] Отвореност за искуство такође има умерену позитивну корелацију са тражењем сензација, посебно са аспектом тражења искуства.[25] Упркос томе, тврдило се да је отвореност за искуство и даље независна димензија личности од ових других особина јер се већина варијанси у особини не може објаснити њеним преклапањем са овим другим конструктима. Студија која је упоређивала инвентар темперамента и карактера са моделом пет фактора открила је да је отвореност за искуство имала значајну позитивну корелацију са самотрансценденцијом („духовна“ особина) и у мањој мери тражењем новина (концептуално слично тражењу сензација).[26]

Друштвени и политички ставови

[уреди | уреди извор]

Ова особина личности има друштвене и политичке импликације. Људи који су веома отворени за искуство обично су либерални и толерантни према различитостима.[27][28] Као последица тога, они су генерално отворенији за различите културе и стилове живота. Они су више на дистанци спрам етноцентризма, десничарске ауторитарности,[29] оријентацији на друштвену доминацију и предрасудама.[30] Недавна истраживања су тврдила да је однос између отворености и предрасуда можда сложенији, јер су испитане предрасуде биле предрасуде према конвенционалним мањинским групама (на пример, сексуалне и етничке мањине) и да људи који су веома отворени и даље могу бити нетолерантни према онима који су у сукобљене погледе на свет.[31][32]

Што се тиче конзервативизма, студије су откриле да је културни конзервативизам повезан са ниском отвореношћу и свим његовим аспектима, али економски конзервативизам није био повезан са потпуном отвореношћу, и само слабо негативно повезан са аспектима естетике и вредности.[33] Најјачи предиктор личности економског конзервативизма била је ниска сарадљивост (р = -.23). Економски конзервативизам је више заснован на идеологији, док се чини да је културни конзервативизам више психолошки него идеолошки и може одражавати склоност једноставним, стабилним и познатим обичајима.[33] Нека истраживања показују да промене нивоа отворености људи не доноси промене конзервативних ставова.[34]

Субјективно благостање и ментално здравље

[уреди | уреди извор]

Утврђено је да отвореност према искуству има скромне, али значајне везе са срећом, позитивним утицајем и квалитетом живота и да није повезана са задовољством животом, негативним утицајем и укупним утицајем на људе уопште.[4] Ови односи са аспектима субјективног благостања имају тенденцију да буду слабији у поређењу са других собинама петофакторских о модела односно екстраверзије, неуротицизма, савесности и пријатности. Утврђено је да је отвореност према искуству повезана са задовољством животом код старијих особа након контроле збуњујућих фактора.[35] Чини се да отвореност генерално није повезана са присуством менталних поремећаја.

Поред тога, отвореност за искуство може допринети грациозном старењу, олакшавајући здраво памћење и вербалне способности, као и низ других значајних когнитивних карактеристика код старијих особа.[36][37][38][39][40]

Поремећаји личности

[уреди | уреди извор]

Најмање три аспекта отворености су релевантна за разумевање поремећаја личности: когнитивне дисторзије, недостатак увида и импулсивност. Проблеми који се односе на велику отвореност могу изазвати проблеме у друштвеном или професионалном функционисању и то су: су претерано маштање, осебујно размишљање, дифузан идентитет, нестабилни циљеви и неусаглашеност са захтевима друштва.[41]

Висока отвореност је карактеристична за шизотипни поремећај личности (чудно и фрагментирано мишљење), нарцистички поремећај личности (претерано самовредновање) и параноидни поремећај личности (осетљивост на спољашње непријатељство). Недостатак увида (показује ниску отвореност) карактеристичан је за све поремећаје личности и може објаснити постојаност неприлагођених образаца понашања.[42]

Проблеми повезани са ниском отвореношћу су потешкоће у прилагођавању променама, ниска толеранција на различите погледе на свет или стилове живота, емоционално спљоштеност, алекситимија и узак опсег интересовања.[41] Ригидност је најочигледнији аспект (ниске) отворености међу поремећајима личности и то показује недостатак знања о сопственим емоционалним искуствима. Најкарактеристичнији је за опсесивно-компулзивни поремећај личности. Његова супротност, позната као импулсивност (овде: аспект отворености који показује склоност да се понаша необично или аутистично), карактеристична је за шизотипне и граничне поремећаје личности.[42]

Религиозност и духовност

[уреди | уреди извор]

Отвореност за искуство има мешовите односе са различитим типовима религиозности и духовности.[43] Општа религиозност има слабу везу са ниском отвореношћу. Верски фундаментализам има нешто значајнији однос са ниском отвореношћу. Утврђено је да мистична искуства изазвана употребом псилоцибина значајно повећавају отвореност.

Пол

[уреди | уреди извор]

Студија која је испитивала родне разлике у великим пет особина личности у 55 нација открила је да међу нацијама постоје занемарљиве просечне разлике између мушкараца и жена у отворености за искуство.[44]

Памћење снова

[уреди | уреди извор]

Студија о индивидуалним разликама у учесталости присећања снова открила је да је отвореност искуству једина особина од пет великих особина личности повезана са чешћим присећања. Учесталост сећања снова је такође повезана са сличним особинама личности, као што су апсорпција и дисоцијација . Однос између присећања снова и ових особина се сматра доказом теорије континуитета свести. Конкретно, људи који имају живописна и необична искуства током дана, као што су они са високим нивоом ових особина, обично имају незаборавнији садржај снова, а самим тим и боље памћење снова.[45]

Сексуалност

[уреди | уреди извор]

Отвореност је повезана са многим аспектима сексуалности. Мушкарци и жене са високим степеном отворености су боље информисани о сексу, имају шире сексуално искуство, снажнији сексуални нагон и либералније сексуалне ставове.[46] У брачним паровима, ниво отворености жена, али не и мужева, повезан је са сексуалним задовољством. То може бити зато што су отворене жене спремније да истражују разна нова сексуална искуства, што доводи до већег задовољства за оба супружника.[33]

Гени и физиологија

[уреди | уреди извор]

Верује се да отвореност за искуство, као и друге особине у моделу пет фактора, има генетску компоненту. Идентични близанци (који имају исти ДНК) показују сличне резултате у погледу отворености за искуство, чак и када су усвојени у различите породице и одгајани у веома различитим окружењима.[47] Једна генетска студија са 86 субјеката открила је отвореност према искуству везану за полиморфизам 5-ХТТЛПР повезан са геном за серотонинског транспортера.[48] Мета-анализа четири студије близанаца открила је да је отвореност најнаследнија (средња вредност = 57%) особина међу великих пет.[49]

Употреба дрога

[уреди | уреди извор]

Психолози су раних 1970-их користили концепт отворености према искуству како би описали људе који чешће користе марихуану. Отвореност је у овим студијама дефинисана као висока креативност, авантуризам, тражење новина у унутрашњим сензацијама и ниска ауторитарност. Неколико корелационих студија је потврдило да ће млади људи који имају високе резултате у овој групи особина вероватније користити марихуану.[50][51] Новија истраживања су поновила овај налаз користећи савремене мере отворености.[52]

Међукултуралне студије су откриле да културе са високим степеном отворености за искуство имају веће стопе употребе дроге екстази, иако студија на индивидуалном нивоу у Холандији није пронашла разлике у нивоима отворености између корисника и оних који не користе.[33] Корисници екстазија су имали тенденцију да буду већи у екстраверзији и нижи у савесности од оних који не користе.

Студија из 2011. открила је да се отвореност (а не друге особине) повећава са употребом псилоцибина а ефекат траје чак и након 14 месеци [53]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Goldberg L. R. (1993). „The structure of phenotypic personality traits”. American Psychologist. 48 (1): 26—34. PMID 8427480. doi:10.1037/0003-066X.48.1.26. 
  2. ^ а б в McCrae R. R., John O. P.; John (1992). „An introduction to the Five-Factor Model and its applications”. Journal of Personality. 60 (2): 175—215. PMID 1635039. doi:10.1111/j.1467-6494.1992.tb00970.x. 
  3. ^ Aitken Harris, Julie (март 2004). „Measured intelligence, achievement, openness to experience, and creativity”. Personality and Individual Differences. 36 (4): 913—929. ISSN 0191-8869. doi:10.1016/s0191-8869(03)00161-2. 
  4. ^ а б Steel, Piers; Schmidt, Joseph & Shultz, Jonas (2008). „Refining the relationship between personality and Subjective well-being”. Psychological Bulletin. 134 (1): 138—161. PMID 18193998. doi:10.1037/0033-2909.134.1.138.  |hdl-приступ= захтева |hdl= (помоћ)
  5. ^ Malouff, John M.; Thorsteinsson, Einar B. & Schutte, Nicola S. (2005). „The relationship between the five-factor model of personality and symptoms of clinical disorders: a meta-analysis”. Journal of Psychopathology and Behavioral Assessment. 27 (2): 101—114. doi:10.1007/s10862-005-5384-y. 
  6. ^ Thompson, E.R. (октобар 2008). „Development and Validation of an International English Big-Five Mini-Markers”. Personality and Individual Differences. 45 (6): 542—548. doi:10.1016/j.paid.2008.06.013. 
  7. ^ Goldberg, L.R.; Johnson, JA; Eber, HW; et al. (2006). „The international personality item pool and the future of public-domain personality measures”. Journal of Research in Personality. 40 (1): 84—96. doi:10.1016/j.jrp.2005.08.007. 
  8. ^ Connelly, B.S.; Ones, D. S.; Chernyshenko, O. S. (2014). „Introducing the Special Section on Openness to Experience: Review of Openness Taxonomies, Measurement, and Nomological Net”. Journal of Personality Assessment. 96 (1): 1—16. PMID 24073877. doi:10.1080/00223891.2013.830620. 
  9. ^ McCrae, R. R. (1987). „Creativity, divergent thinking, and openness to experience”. Journal of Personality and Social Psychology. 52 (6): 1258–1265. doi:10.1037/0022-3514.52.6.1258. Архивирано из оригинала 2020-08-18. г. Приступљено 2020-09-05. 
  10. ^ Feist, G. J. (1998). A meta-analysis of the impact of personality on scientific and artistic creativity. Personality and Social Psychological Review, 2, 290–309.
  11. ^ Kuckelkorn, Karen L.; De Manzano, Örjan; Ullén, Fredrik (2021-04-01). „Musical expertise and personality – differences related to occupational choice and instrument categories”. Personality and Individual Differences (на језику: енглески). 173: 110573. ISSN 0191-8869. doi:10.1016/j.paid.2020.110573. 
  12. ^ а б в Moutafi, Joanna; Furnham, Adrian; Crump, John (2006). „What facets of openness and conscientiousness predict fluid intelligence score?”. Learning and Individual Differences. 16: 31—42. doi:10.1016/j.lindif.2005.06.003. 
  13. ^ Geary, D. C. (2005). The origin of mind: Evolution of brain, cognition, and general intelligence. Washington, DC: American Psychological Association. ISBN 978-1-59147-181-3. 
  14. ^ Furnham, Adrian; Chamorro-Premuzic, Tomas (2006). „Personality, intelligence, and general knowledge”. Learning and Individual Differences. 16: 79—90. doi:10.1016/j.lindif.2005.07.002. 
  15. ^ Chamorro-Premuzic, Tomas; Furnham, Adrian & Ackerman, Phillip L. (2006). „Ability and personality correlates of general knowledge”. Personality and Individual Differences. 41 (3): 419—429. doi:10.1016/j.paid.2005.11.036. 
  16. ^ Furnham, Adrian; Christopher, Andrew N.; Garwood, Jeanette & Martin, G. Neil (2007). „Approaches to learning and the acquisition of general knowledge”. Personality and Individual Differences. 43 (6): 1563—1571. doi:10.1016/j.paid.2007.04.013. 
  17. ^ а б Furnham, Adrian; Chamorro-Premuzic, Tomas (2008). „Cognitive ability, learning approaches and personality correlates of general knowledge”. Educational Psychology. 28 (4): 427—437. doi:10.1080/01443410701727376. 
  18. ^ Fleischhauer, Monica; Enge, Sören; Brocke, Burkhard; Ullrich, Johannes; Strobel, Alexander; Strobel, Anja (2010). „Same or Different? Clarifying the Relationship of Need for Cognition to Personality and Intelligence”. Personality and Social Psychology Bulletin. 36 (1): 82—96. PMID 19901274. doi:10.1177/0146167209351886. 
  19. ^ Rocklin, Thomas (1994). „Relation Between Typical Intellectual Engagement and Openness : Comment on Goff and Ackerman ( 1992 )”. Journal of Educational Psychology. 86 (1): 145—149. doi:10.1037/0022-0663.86.1.145. 
  20. ^ Mussell, Patrick (2010). „Epistemic curiosity and related constructs: Lacking evidence of discriminant validity”. Personality and Individual Differences. 49 (5): 506—510. doi:10.1016/j.paid.2010.05.014. 
  21. ^ а б в г Phares, E.J.; Chaplin, W.F. (1997). „Personality and Intellect”. Introduction to personality (4th изд.). New York: Longman. стр. 522. ISBN 978-0-673-99456-1. 
  22. ^ Tellegen, Auke; Atkinson, Gilbert (јун 1974). „Openness to absorbing and self-altering experiences ('absorption'), a trait related to hypnotic susceptibility”. Journal of Abnormal Psychology. 83 (3): 268—77. PMID 4844914. doi:10.1037/h0036681. 
  23. ^ а б в Glisky, Martha L.; Tataryn, Douglas J.; Tobias, Betsy A.; Kihlstrom, John F.; McConkey, Kevin M. (фебруар 1991). „Absorption, openness to experience, and hypnotizability”. Journal of Personality and Social Psychology. 60 (2): 263—72. PMID 2016669. doi:10.1037/0022-3514.60.2.263. 
  24. ^ Aluja, Anton; García, Óscar; García, Luis F. (2002). „A comparative study of Zuckerman's three structural models for personality through the NEO-PI-R, ZKPQ-III-R, EPQ-RS and Goldberg's 50-bipolar adjectives”. Personality and Individual Differences. 33 (5): 713—725. doi:10.1016/S0191-8869(01)00186-6. 
  25. ^ García, Luis F.; Aluja, Anton; García, Óscar; Cuevas, Lara (2005). „Is Openness to Experience an Independent Personality Dimension?”. Journal of Individual Differences. 26 (3): 132—138. doi:10.1027/1614-0001.26.3.132. Архивирано из оригинала 2021-01-27. г. Приступљено 2019-12-13. 
  26. ^ De Fruyt, F.; Van De Wiele, L. & Van Heeringen, C. (2000). „Cloninger's Psychobiological Model of Temperament and Character and the Five-Factor Model of Personality”. Personality and Individual Differences. 29 (3): 441—452. doi:10.1016/S0191-8869(99)00204-4. 
  27. ^ McCrae R. R. (1996). „Social consequences of experiential openness”. Psychological Bulletin. 120 (3): 323—337. PMID 8900080. doi:10.1037/0033-2909.120.3.323. Архивирано из оригинала 2019-12-16. г. Приступљено 2019-12-13. 
  28. ^ Jost John T (2006). „The end of the end of ideology”. American Psychologist. 61 (7): 651—670. PMID 17032067. doi:10.1037/0003-066X.61.7.651. 
  29. ^ Butler, J. C. (2000). „Personality and emotional correlates of right-wing authoritarianism”. Social Behavior and Personality. 28: 1–14. doi:10.2224/sbp.2000.28.1.1. 
  30. ^ Sibley, Chris G.; Duckitt, John (2000). „Personality and prejudice: a meta-analysis and theoretical review”. Personality and Social Psychology Review. 12 (3): 248—279. PMID 18641385. doi:10.1177/1088868308319226. 
  31. ^ Brandt, Mark J., John R. Chambers, Jarret T. Crawford, Geoffrey Wetherell, and Christine Reyna. "Bounded openness: The effect of openness to experience on intolerance is moderated by target group conventionality." Journal of Personality and Social Psychology 109, no. 3 (2015): 549.
  32. ^ Verkuyten, Maykel, Levi Adelman, and Kumar Yogeeswaran. "The Psychology of Intolerance: Unpacking Diverse Understandings of Intolerance." Current Directions in Psychological Science (2020): 0963721420924763.
  33. ^ а б в г Robert McCrae; Angelina R. Sutin (2009). „Chapter 17. Openness to Experience”. Ур.: Mark R. Leary, & Rick H. Hoyle. Handbook of Individual Differences in Social BehaviorСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. New York/London: The Guildford Press. стр. 257–273. ISBN 978-1-59385-647-2. 
  34. ^ Osborne, Danny, and Chris G. Sibley. "Does Openness to Experience predict changes in conservatism? A nine-wave longitudinal investigation into the personality roots to ideology." Journal of Research in Personality (2020): 103979.
  35. ^ Stephan, Yannick (2009). „Openness to experience and active older adults' life satisfaction: A trait and facet-level analysis”. Personality and Individual Differences. 47 (6): 637—641. doi:10.1016/j.paid.2009.05.025. 
  36. ^ Whitbourne, Susan K. (1986). „Openness to experience, identity flexibility, and life change in adults.”. Journal of Personality and Social Psychology. 50 (1): 163—168. ISSN 1939-1315. PMID 3701571. doi:10.1037/0022-3514.50.1.163. 
  37. ^ Terry, Douglas P.; Puente, Antonio N.; Brown, Courtney L.; Faraco, Carlos C.; Miller, L. Stephen (јун 2013). „Openness to experience is related to better memory ability in older adults with questionable dementia”. Journal of Clinical and Experimental Neuropsychology. 35 (5): 509—517. ISSN 1380-3395. PMID 23663093. doi:10.1080/13803395.2013.795932. 
  38. ^ Sharp, Emily Schoenhofen; Reynolds, Chandra A.; Pedersen, Nancy L.; Gatz, Margaret (март 2010). „Cognitive engagement and cognitive aging: Is openness protective?”. Psychology and Aging. 25 (1): 60—73. ISSN 1939-1498. PMC 2853722 Слободан приступ. PMID 20230128. doi:10.1037/a0018748. 
  39. ^ Hogan, Michael J.; Staff, Roger T.; Bunting, Brendan P.; Deary, Ian J.; Whalley, Lawrence J. (2012). „Openness to experience and activity engagement facilitate the maintenance of verbal ability in older adults.”. Psychology and Aging. 27 (4): 849—854. ISSN 1939-1498. PMID 22708538. doi:10.1037/a0029066. 
  40. ^ Gregory, Tess; Nettelbeck, Ted; Wilson, Carlene (јун 2010). „Openness to experience, intelligence, and successful ageing”. Personality and Individual Differences. 48 (8): 895—899. ISSN 0191-8869. doi:10.1016/j.paid.2010.02.017. 
  41. ^ а б Piedmont, Ralph L.; Sherman, Martin F.; Sherman, Nancy C. (децембар 2012). „Maladaptively high and low openness: the case for experiential permeability”. Journal of Personality. 80 (6): 1641—68. PMID 22320184. doi:10.1111/j.1467-6494.2012.00777.x. 
  42. ^ а б Piedmont, Ralph L.; Sherman, Martin F.; Sherman, Nancy C.; Dy-Liacco, Gabriel S.; Williams, Joseph E. G. (2009). „Using the Five-Factor Model to Identify a New Personality Disorder Domain: The Case for Experiential Permeability”. Journal of Personality and Social Psychology. 96 (6): 1245—1258. PMID 19469599. doi:10.1037/a0015368. 
  43. ^ Saroglou, Vassilis (2002). „Religion and the five-factors of personality: A meta-analytic review”. Personality and Individual Differences. 32: 15—25. doi:10.1016/S0191-8869(00)00233-6. 
  44. ^ David P. Schmitt; Realo, A; Voracek, M., & Allik, J. (2008). „Why can't a man be more like a woman? Sex differences in big five personality traits across 55 cultures”. Journal of Personality and Social Psychology. 94 (1): 168—182. PMID 18179326. doi:10.1037/0022-3514.94.1.168. 
  45. ^ Watson, David (2003). „To dream, perchance to remember: Individual differences in dream recall”. Personality and Individual Differences. 34 (7): 1271—1286. doi:10.1016/S0191-8869(02)00114-9. 
  46. ^ McCrae, Robert R. (1994). „Openness to Experience: Expanding the boundaries of Factor V”. European Journal of Personality. 8 (4): 251—272. doi:10.1002/per.2410080404. Архивирано из оригинала 2021-01-27. г. Приступљено 2019-09-11. 
  47. ^ Jang, K. L., Livesly, W. J., & Vemon, P.A.; Livesley; Vernon (септембар 1996). „Heritability of the big five personality dimensions and their facets: A twin study”. Journal of Personality. 64 (3): 577–592. PMID 8776880. doi:10.1111/j.1467-6494.1996.tb00522.x. 
  48. ^ Scott F. Stoltenberg, Geoffrey R. Twitchell, Gregory L. Hanna, Edwin H. Cook, Hiram E. Fitzgerald, Robert A. Zucker, Karley Y. Little; Twitchell; Hanna; Cook; Fitzgerald; Zucker; Little (март 2002). „Serotonin transporter promoter polymorphism, peripheral indexes of serotonin function, and personality measures in families with alcoholism”. American Journal of Medical Genetics. 114 (2): 230–234. PMID 11857587. doi:10.1002/ajmg.10187. Архивирано из оригинала 2020-10-25. г. Приступљено 2019-12-13. 
  49. ^ Bouchard, Thomas J.; McGue, Matt (2003). „Genetic and environmental influences on human psychological differences”. Journal of Neurobiology (на језику: енглески). 54 (1): 4—45. ISSN 1097-4695. PMID 12486697. doi:10.1002/neu.10160 Слободан приступ. 
  50. ^ Victor H. R., Grossman J. C., Eisenman R.; Grossman; Eisenman (1973). „Openness to experience and marijuana use in high school students”. Journal of Consulting and Clinical Psychology. 41 (1): 78—85. PMID 4726715. doi:10.1037/h0035646. 
  51. ^ Eisenman R., Grossman J. C., Goldstein R.; Grossman; Goldstein (1980). „Undergraduate marijuana use as related to internal sensation novelty seeking and openness to experience”. Journal of Clinical Psychology. 36 (4): 1013—1019. PMID 7440728. doi:10.1002/1097-4679(198010)36:4<1013::AID-JCLP2270360434>3.0.CO;2-0. 
  52. ^ Flory K., Lynam D., Milich R.; Lynam; Milich; Leukefeld; Clayton (2002). „The relations among personality, symptoms of alcohol and marijuana abuse, and symptoms of comorbid psychopathology: Results from a community sample”. Experimental and Clinical Psychopharmacology. 10 (4): 425—434. PMID 12498340. doi:10.1037/1064-1297.10.4.425. 
  53. ^ MacLean, K. A., Johnson, M. W., & Griffiths, R. R.; Johnson; Griffiths (новембар 2011). „Mystical experiences occasioned by the hallucinogen psilocybin lead to increases in the personality domain of openness”. Journal of Psychopharmacology. 25 (11): 1453—1461. PMC 3537171 Слободан приступ. PMID 21956378. doi:10.1177/0269881111420188. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Отвореност_за_искуство&oldid=28461295”