Паприка (род)
| Паприка | |
|---|---|
| |
| Паприка — стабло, цвет, плод, семе | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Asterids |
| Ред: | Solanales |
| Породица: | Solanaceae |
| Племе: | Capsiceae |
| Род: | Capsicum L. |
Паприка је род биљака из фамилије помоћница (Solanaceae). Природни ареал распрострањења паприке су Централна и Јужна Америка (биогеографско царство Неотропис), али се услед економског значаја и употребе у исхрани људи паприка данас узгаја у читавом свету. На простору Балкана је најпознатија и најзначајнија врста Capsicum annuum, која је у Европу стигла преко Шпаније у 16. веку.
Паприка се користи као поврће, зачин и лек. Користи се свежа, конзервирана (туршија), сува или сува млевена (или „туцана“).
Род паприка обухвата једногодишње биљке, висине до 1 m. Листови паприке су јајасти са зашиљеним врхом. Цвета у мају, а цветови су бели, црвени, светложути или љубичасти. Плод је купаст или лоптаст. Мирис и укус плода (благ, сладак до папрено љут) зависи од сорте и зрелости. Дуж нерава постоје жлезде које синтетишу алкалоид капсаицин („одговоран“ за љутину и лековитост паприке). Основни број хромозома је x=12[1].
Имена паприке
[уреди | уреди извор]Постоји мноштво имена за плод појединих сорти паприке. Најпознатија су паприка, пфеферони, чили. Чили је назив за неколико врста и сорти паприке које се на територији Мексика узгајају још од 3000. године п. н. е.[2]
Систематика и географија рода
[уреди | уреди извор]Род Capsicum обухвата око 25 врста. Постоји претпоставка да је број врста још већи и да ће се детаљнијим истраживањима Неотрописа описати и нове врсте.[3] Један од проблема класификовања врста унутар рода је питање сродности три од укупно четири гајене врсте (Capsicum annuum, Capsicum frutescens и Capsicum chinense). Поједини аутори их сматрају одвојеним сестринским врстама[3], док Pickersgill[4] сматра да је статус посебних врста нелегитиман.
| Научно име врсте | Распрострањење |
|---|---|
| C. annuum L., 1753 | Северна Колумбија и јужни део САД |
| C. baccatum L., 1767 | Аргентина, Боливија, Бразил, Парагвај, Перу |
| C. buforum Hunz., 1969 | Бразил |
| C. campylopodium Sendt., 1846 | југ Бразила |
| C. cardenasii Heiser & Smith, 1958 | Боливија |
| C. chacoense Hunz., 1950 | Аргентина, Боливија, Парагвај |
| C. chinense Jacq., 1777 | цео Неотропис |
| C. coccineum (Rusby) Hunz., 1956 | Боливија, Перу |
| C. cornutum (Hiern) Hunz., 1956 | југ Бразила |
| C. dimorphum (Miers) O.K., 1891 | Колумбија |
| C. dusenii Bitter, 1920 | југоисток Бразила |
| C. eximium Hunz., 1950 | Аргентина, Боливија |
| C. friburgense Barboza & Bianchetti, 2005 | Бразил |
| C. galapagoensis Hunz., 1956 | Еквадор |
| C. geminifolium (Dammer) Hunz., 1956 | Колумбија, Еквадор |
| C. hookerianum (Miers) O.K., 1891 | Еквадор |
| C. hunzikerianum Barboza & Bianchetti, 2005 | Бразил |
| C. lanceolatum (Greenm.) Morton & Standley, 1940 | Мексико, Гватемала |
| C. leptopodum (Dunal) O.K., 1891 | Бразил |
| C. minutiflorum (Rusby) Hunz., 1956 | Аргентина, Боливија, Парагвај |
| C. mirabile Mart ex. Sendt, 1846 | југ Бразила |
| C. parvifolium Sendt., 1846 | Колумбија, североисток Бразила, Венецуела |
| C. pereirae Barboza & Bianchetti, 2005 | Бразил |
| C. praetermissum Heiser & Smith, 1956 | југ Бразила |
| C. pubescens Ruiz & Pav., 1794 | цео Неотропис |
| C. scolnikianum Hunz., 1961 | Перу |
| C. schottianum Sendt., 1846 | Аргентина, југ Бразила, југоисток Парагваја |
| C. tovarii Eshbaugh, Smith & Nickrent, 1983 | Перу |
| C. villosum Sendt., 1846 | југ Бразила ., Север Аргентине |
Референце
[уреди | уреди извор]
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Таксономија на Викиврстама- ^ Csilléry, G. Pepper taxonomy and the botanical description of the species. Acta Agronomica Hungarica 54 (2):151-166.
- ^ Gil-Jurado, A. T., Il senso del chile e del piccante: dalla traduzione culturale alla rappresentazione visiva in (G. Manetti, ed.), Semiofood: Communication and Culture of Meal, Centro Scientifico Editore, Torino, Italy, 2006:34-58
- ^ а б Eshbaugh, W.H. 1993. Peppers: History and Exploitation of a Serendipitous New Crop Discovery. In: Janick, J. & Simon, J.E. (Ed.) New Crops, pp 132-139. Wiley: New York. Online Version, Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Pickersgill, B. 1988. The genus Capsicum: a multidisciplinary approach to the taxonomy of cultivated and wild plants. Biol. Zentralbl. 107 (4): 381-389
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
