Пређи на садржај

Педро I од Бразила

С Википедије, слободне енциклопедије
Педро I од Бразила
Портрет Педра I
Лични подаци
Датум рођења(1798-10-12)12. октобар 1798.
Место рођењаЛисабон[1], Португал
Датум смрти7. април 1834.(1834-04-07) (35 год.)
Место смртиЛисабон, Португал
Породица
СупружникМарија Леополдина од Аустрије, Amélie of Leuchtenberg
ПотомствоМарија II од Португалије, Miguel, Prince of Beira, João Carlos, Prince of Beira, Princess Januária of Brazil, Princess Paula of Brazil, Princess Francisca of Brazil, Педро II од Бразила, Princess Maria Amélia of Brazil, Isabel Maria de Alcântara Brasileira, Maria Isabel de Alcântara, Countess of Iguaçu, Rodrigo Delfim Pereira, Maria Isabel de Alcântara Brasileira
РодитељиЖоао VI
Карлота Хоакина од Шпаније
ДинастијаБраганса
цар Бразила
Краљ Португалије
Период1822 - 1831.
ПретходникЖоао VI Португалски
НаследникПедро II од Бразила

Педро I од Бразила или Педро IV, краљ Португалије и Алгарва (порт. Dom Pedro Primeiro; Лисабон, 12. октобар 1798Лисабон, 7. април 1834) је био први цар Бразила. Педро I је био четврто дете краља Жоа VI од Португалије и краљице Карлоте Жовкине од Шпаније. Припадао је династији Браганса. Владао је Бразилом од 1822. до 1831, и Португалом од марта до маја 1826. године. Био је отац другог бразилског цара Педра II. Наполеонове трупе су окупирале Португалију 1807. То је била казна за земљу која није хтела да се придружи француској континенталној блокади Британије. Деветогодишњи Педро је са остатком краљевске породице избегао у Рио де Жанеиро у Бразилу. У Португалију се вратио тек 1832, после двадесетчетворогодишњег одсуства. На Бечком конгресу 1815. одлучено је да Бразил постане посебна краљевина у персоналној унији са Португалијом. Тако се окончао статус Бразила као португалске колоније. Педрова баба, краљица Марија I, тако је својим португалским титулама додала титулу краљице Бразила. Она је умрла 1816, њен син Жуан VI од Португалије је наследио бразилски и португалски трон, а Педро је постао престолонаследник.

Избијање Либералне револуције 1820. у Лисабону приморало је оца Педра I да се врати у Португалију у априлу 1821, оставивши га да влада Бразилом као регент. Он је морао је да се суочи са претњама револуционара и непокорношћу португалских трупа, све од којих је надвладао. Претња португалске владе да укине политичку аутономију коју је Бразил уживао од 1808. године наишла је на широко распрострањено незадовољство у Бразилу. Педро I је изабрао бразилску страну и прогласио Бразилску независност од Португалије 7. септембра 1822. Дана 12. октобра био је поздрављен клицањем као бразилски цар. До марта 1824. године поразио је све војне јединице лојалне Португалији. Неколико месеци касније, Педро I је сломио краткотрајну Конфедерацију Екватора, неуспели покушај сецесије провинцијских побуњеника на североистоку Бразила.

Ране године

[уреди | уреди извор]
Слика са портретом до пола дужине малог детета са таласастом кестењастом косом, које носи плаву јакну, кошуљу са чипком са отвореним изрезом и пругасти појас, и држи мали букет цвећа
Педро око 2 године, око 1800, Агустин Естев

Педро је рођен у 08:00 12. октобра 1798. у краљевској палати Куелуз у близини Лисабона, Португалија.[2] Добио је име по светом Петру од Алкантаре, а пуно име му је било Педро де Алкантара Франциско Антонио Жоао Карлос Ксавијер де Паула Мигел Рафаел Жоаким Хозе Гонзага Паскоал Сипријано Серафим.[3][4] Он је био упућен на употребу почасног „дом“ (Господ) од рођења.[5]

Преко свог оца, принца дома Џона (касније краља Јована VI), Педро је био члан куће Браганса (португалски: Bragança) и унук краља Петра III и краљице Доне (даме) Марије I од Португалије, који су били ујак и нећака као и муж и жена.[6][7] Његова мајка, дона Карлота Хоакина, била је ћерка шпанског краља дон Карла IV.[8] Педрови родитељи су имали несрећан брак. Карлота Хоакина је била амбициозна жена, која је увек настојала да унапреди интересе Шпаније, чак и на штету Португалије. Наводно неверна свом мужу, отишла је толико далеко да је планирала његово свргавање у савезу са незадовољним португалским племићима.[9][10]

Као други најстарији син (иако четврто дете), Педро је постао очев наследник и принц од Беире након смрти свог старијег брата Франциска Антонија 1801. године.[11] Принц дом Џон је деловао као регент у име своје мајке, краљице Марије I, након што је она проглашена неизлечиво лудом 1792. године.[12][13] До 1802. године, Педрови родитељи су се отуђили; Џон је живео у националној палати Мафра, а Карлота Хоакина у палати Рамалхао.[14][15] Педро и његова браћа и сестре живели су у палати Келуз са својом баком Маријом I, далеко од својих родитеља, које су виђали само у државним приликама у Келузу.[14][15]

Породица

[уреди | уреди извор]

Супружник

[уреди | уреди извор]
име слика датум рођења датум смрти
Марија Леополдина од Аустрије
22. јануар 1797. 11. децембар 1826.
име слика датум рођења датум смрти
Педро II од Бразила
2. децембар 1825 5. децембар 1891.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Педро II Португалски
 
 
 
 
 
 
 
8. Жоао V Португалски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Марија Софија Нојбуршка
 
 
 
 
 
 
 
4. Педро III Португалски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Леополд I, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
9. Марија Ана од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Елеонора-Магдалена Нојбуршка
 
 
 
 
 
 
 
2. Жоао VI
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Жоао V Португалски (=8)
 
 
 
 
 
 
 
10. Жозе I Португалски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Марија Ана од Аустрије (=9)
 
 
 
 
 
 
 
5. Марија I Португалска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Филип V од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
11. Маријана Викторија од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Изабела Фарнсес од Парме
 
 
 
 
 
 
 
1. Педро I од Бразила
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Филип V од Шпаније (=22)
 
 
 
 
 
 
 
12. Карлос III од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Изабела Фарнсес од Парме (=23)
 
 
 
 
 
 
 
6. Карлос IV од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Август III од Пољске
 
 
 
 
 
 
 
13. Марија Амалија Саксонска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Марија Јозефа од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
3. Карлота Хоакина од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Филип V од Шпаније (=22)
 
 
 
 
 
 
 
14. Филип, војвода од Парме
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Изабела Фарнсес од Парме (=23)
 
 
 
 
 
 
 
7. Марија Лујза од Парме
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Луј XV
 
 
 
 
 
 
 
15. Лујза Елизабета од Француске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Марија Лешћинска
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ See:
  2. ^ See:
  3. ^ Branco 1838, стр. XXXVI.
  4. ^ Calmon 1975, стр. 3.
  5. ^ Barman 1999, стр. 424.
  6. ^ Calmon 1950, стр. 5, 9, 11.
  7. ^ Sousa 1972, Vol 1, стр. 5, 9–10.
  8. ^ Calmon 1950, стр. 12.
  9. ^ Sousa 1972, Vol 1, стр. 4, 8, 10, 28.
  10. ^ Calmon 1950, стр. 12–13.
  11. ^ Macaulay 1986, стр. 6.
  12. ^ Macaulay 1986, стр. 3.
  13. ^ Sousa 1972, Vol 1, стр. 9.
  14. ^ а б Macaulay 1986, стр. 7.
  15. ^ а б Sousa 1972, Vol 1, стр. 12.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Armitage, John (1836). The History of Brazil, from the period of the arrival of the Braganza family in 1808, to the abdication of Don Pedro The First in 1831. 2. London: Smith, Elder & Co. ISBN. 
  • Barman, Roderick J. (1988). Brazil: The Forging of a Nation, 1798–1852. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-1437-2. 
  • Barman, Roderick J. (1999). Citizen Emperor: Pedro II and the Making of Brazil, 1825–1891. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3510-0. 
  • Besouchet, Lídia (1993). Pedro II e o Século XIX (на језику: Portuguese) (2nd изд.). Rio de Janeiro: Nova Fronteira. ISBN 978-85-209-0494-7. 
  • Branco, João Carlos Feo Cardoso de Castello (1838). Resenha das familias titulares do reino de Portugal: Acompanhada das notícias biográphicas de alguns indivíduos da mesmas famílias (на језику: Portuguese). Lisbon: Imprensa Nacional. ISBN. 
  • Calmon, Pedro (1950). O Rei Cavaleiro (на језику: Portuguese) (6 изд.). São Paulo: Edição Saraiva. 
  • Calmon, Pedro (1975). História de D. Pedro II (на језику: Portuguese). 1—5. Rio de Janeiro: José Olímpio. 
  • Carvalho, J. Mesquita de (1968). Dicionário prático da língua nacional ilustrado. 1 (12 изд.). São Paulo: Egéria. ISBN. 
  • Costa, Horácio Rodrigues da (1972). „Os Testemunhos do Grito do Ipiranga”. Revista do Instituto Histórico e Geográfico Brasileiro (на језику: Portuguese). Rio de Janeiro: Imprensa Nacional. 295. 
  • Costa, Sérgio Corrêa da (1972) [1950]. Every Inch a King: A Biography of Dom Pedro I First Emperor of Brazil. Translated by Samuel Putnam. London: Robert Hale. ISBN 978-0-7091-2974-5. 
  • Costa, Sérgio Corrêa da (1995). As quatro coroas de D. Pedro I. Rio de Janeiro: Paz e Terra. ISBN 978-85-219-0129-7. 
  • Dicionários Editora (1997). Dicionário de Sinônimos (2 изд.). Porto: Porto Editora. ISBN. 
  • Freira, Laudelino (1946). Grande e novíssimo dicionário da língua portuguesa. 2. Rio de Janeiro: A Noite. ISBN. 
  • Houaiss, Antônio; Villar, Mauro de Salles (2009). Dicionário Houaiss da língua portuguesa. Rio de Janeiro: Objetiva. ISBN 978-85-7302-963-5. 
  • Jorge, Fernando (1972). Os 150 anos da nossa independendência (на језику: Portuguese). Rio de Janeiro: Mundo Musical. ISBN. 
  • Lustosa, Isabel (2006). D. Pedro I: um herói sem nenhum caráter (на језику: Portuguese). São Paulo: Companhia das Letras. ISBN 978-85-359-0807-7. 
  • Macaulay, Neill (1986). Dom Pedro: The Struggle for Liberty in Brazil and Portugal, 1798–1834. Durham, North Carolina: Duke University Press. ISBN 978-0-8223-0681-8. 
  • Lima, Manuel de Oliveira (1997). O movimento da Independência (на језику: Portuguese) (6th изд.). Rio de Janeiro: Topbooks. ISBN. 
  • Lira, Heitor (1977). História de Dom Pedro II (1825–1891): Ascenção (1825–1870) (на језику: Portuguese). 1. Belo Horizonte: Itatiaia. 
  • Morato, Francisco de Aragão (1835). Memória sobre a soccessão da coroa de Portugal, no caso de não haver descendentes de Sua Magestade Fidelíssima a rainha D. Maria II (на језику: Portuguese). Lisbon: Typographia de Firmin Didot. 
  • Needell, Jeffrey D. (2006). The Party of Order: the Conservatives, the State, and Slavery in the Brazilian Monarchy, 1831–1871. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-5369-2. 
  • Rangel, Alberto (1928). Dom Pedro Primeiro e a Marquesa de Santos (на језику: Portuguese) (2 изд.). Tours, Indre-et-Loire: Arrault. 
  • Palácio de Queluz (1986). D. Pedro d'Alcântara de Bragança, 1798–1834 (на језику: Portuguese). Lisbon: Secretária de Estado. ISBN. 
  • Rodrigues, José Carlos (1863). A Constituição política do Império do Brasil (на језику: Portuguese). Rio de Janeiro: Typographia Universal de Laemmert. ISBN. 
  • Rodrigues, José Honório (1975). Independência: revolução e contra-revolução (на језику: Portuguese). 4. Rio de Janeiro: Livraria Francisco Alves Editora. 
  • Santos, Eugénio Francisco dos (2011). „Fruta fina em casca grossa”. Revista de História da Biblioteca Nacional (на језику: Portuguese). Rio de Janeiro: SABIN. 74. ISSN 1808-4001. 
  • Saraiva, António José (2001) [1969]. The Marrano Factory. The Portuguese Inquisition and Its new Christians 1536–1765. Translated by H.P. Solomon and I.S.D. Sasson. Leiden, South Holland: Brill. ISBN 90-04-12080-7. 
  • Sousa, Otávio Tarquínio de (1972). A vida de D. Pedro I (на језику: Portuguese). 1. Rio de Janeiro: José Olímpio. ISBN. 
  • Sousa, Otávio Tarquínio de (1972). A vida de D. Pedro I (на језику: Portuguese). 2. Rio de Janeiro: José Olímpio. ISBN. 
  • Sousa, Otávio Tarquínio de (1972). A vida de D. Pedro I (на језику: Portuguese). 3. Rio de Janeiro: José Olímpio. ISBN. 
  • Tavares, Ingrid (3. 4. 2013). „Infecção, e não briga, causou aborto e morte de mulher de Dom Pedro 1º” [Infection, and not a fight, caused the abortion and death of the wife of Dom Pedro the First]. UOL. Приступљено 8. 7. 2013. 
  • Viana, Hélio (1966). D. Pedro I e D. Pedro II. Acréscimos às suas biografias (на језику: Portuguese). São Paulo: Companhia Editora Nacional. ISBN. 
  • Viana, Hélio (1968). Vultos do Império (на језику: Portuguese). São Paulo: Companhia Editora Nacional. 
  • Viana, Hélio (1994). História do Brasil: período colonial, monarquia e república (на језику: Portuguese) (15th изд.). São Paulo: Melhoramentos. ISBN 978-85-06-01999-3. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]




Цареви Бразила
18221831.

Краљеви Португалије
18261826.