Пешчара
Изглед
Пешчара је мања песковита површина изван пространих пешчаних области која има елементе пустињске климе. Настаје у условима раније сувљег периода са пустињским или степским климатским карактеристикама. Карактеристични облици рељефа за пешчаре су — дине, међудинске депресије, пешчани бедеми и др.
Данас су овакви облици рељефа најчешће затрављени или пошумљени. Најкарактеристичнији примери пешчара срећу се у Панонској низији — Делиблатска и Суботичко-хоргошка.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f4/%D0%94%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B0%2C_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BA.jpg/220px-%D0%94%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%B5%D1%88%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B0%2C_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BA.jpg)
Пешчаре у Србији
[уреди | уреди извор]У Србији постоји неколико области где се јављају ови фосилни облици еолског рељефа[1] – то су Панонска низија и Подунавље:
- Банатска пешчара:
- Делиблатска пешчара – највећа континентална пешчара у Европи
- Суботичко-хоргошка пешчара:
- Пешчаре пожаревачког Подунавља:
- Пешчаре Тимочке крајине и Кључа:
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Др Млађен Јовановић (2014): Пешчаре у Србији[мртва веза]. Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Масило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
- Петровић, Д, Манојловић, П. (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Београд
- Бранислава Буторац, Весна Хабијан-Микеш (1997): Пешчарска подручја Србије – Sand Terrain Areas in Serbia. Београд