Пређи на садржај

Портал:Народноослободилачка борба/Личности/Хрватска

С Википедије, слободне енциклопедије


На овој страници налазе се биографије личности везаних за Народноослободилачки покрет у Хрватској, о којима није сакупљено довољно података да би били написани самостални чланци или неке од ових личности нису релевантне за општу енциклопедију, већ се само спомињу у оквиру чланка о Хронологији револуционарног радничког покрета, Комунистичке партије Југославије и Народноослободилачке борбе или у чланцима о истакнутим личностима радничког покрета, Народноослободилачке борбе и народним херојима.

Партизанска споменица 1941.
Партизанска споменица 1941.

Стјепан Бенцековић

[уреди извор]
Лични подаци
Датум рођења(1919-12-26)26. децембар 1919.
Место рођењаХорвати, код Загреба,  Краљевина СХС
Датум смртифебруар 1942.(1942-02-00) (22 год.)
Место смртиСтара Градишка,  НДХ

Стјепан Бенцековић (1919—1942) револуционар и учесник Народноослободилачке борбе.[1][2]

Рођен је 26. децембра 1919. године у селу Хорвати, код Загребу.

Као ученик Средње техничке школе у Загребу, 1937. године је постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Поред партијског рада са средњошколском омладином, активно је радио и са омладином на селу у родном крају.

Због своје активности, почетком 1941. године је био укључен у чланство Месног комитета СКОЈ-а за Загреб. Након „Керестиначке трагедије”, јула 1941. године постављен је за секретара овог МК СКОЈ-а за Загреб и истовремено био кооптиран за члана Месног комитета КПХ за Загреб и члана Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску.

Усташки агент-провокатор Иван Мајерхолд га је открио усташама, па је 22. августа 1941. године на Ланговом тргу у Загребу био ухапшен од стране Усташке надзорне службе заједно са Јожом Влаховићем, секретаром ПК СКОЈ-а за Хрватску и Радетом Влковим, чланом ПК СКОЈ-а за Хрватску. Приликом хапшења је био рањен, па је једно време лечен у болници у Драшковићевој улици. Потом је био пребачен у затвор у Савској цести, где је тешко мучен, али никога није отео.

Након неуспеле истраге, усташе су га одвеле у логор Јасеновац, а потом је био пребачен у логор Стара Градишка, где је марта 1942. године убијен изгладњивањем.

Од фебруара 1942. је био заточен у ћелији са Маријаном Крајачићем и Мирком Буковцем, који су такође током марта умoрeни глађy.

Мила Херцог

[уреди извор]
Лични подаци
Датум рођења(1915-10-03)3. октобар 1915.
Место рођењаЗагреб,  Аустроугарска
Датум смртијул 1941.(1941-07-00) (25 год.)
Место смртиПаг,  НДХ

Мила Херцог (1915—1941) револуционарка, учесница Народноослободилачке борбе и невенчана супруга Марка Орешковића.[3][4]

Рођена је 3. октобра 1915. године у Загребу. Потицала је из богате породице, њен отац Арнолд је био директор банке.

За време школовања у гимназији је била врло активна у јеврејској организацији „Хашомер хацаир”, а на студијама се укључила у студентски револуционарни покрет и 1933. године је била примљена у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Радила у партијској техници Месног комитета КПЈ за Загреб, а 1935. године је била изабрана за члана Месног комитета КПЈ за Загреб. Обављала је и дужност курира, преносећи илегалну пошту до Централног комитета КПЈ, који се тада налазио у Бечу.

Априла 1936. године приликом провале у загребачку партијску организацију, била је ухапшена. Од Државног суда за заштиту државе је у октобру исте године била осуђена на годину дана робије, због комунистичке делатности. Робију је одлежала у затвору у Пожаревцу.

По изласку са робије активно се укључила у рад Уједињених радничких синдиката (УРС) и на организовању Странке радног народа, која је требала бити легални облик рада КПЈ. Током 1939. и 1940. године поново је била хапшена због револуционарног рада. У пролеће 1939. године упознала се са револуционаром Марком Орешковић, приликом његовог повратка из Шпаније. Између њих се тада родила љубав, па су једно кратко време између Маркових боравака у затвору, живели заједно у Загребу.

Након окупације и успостављања усташке Независне Државе Хрватске, априла 1941. године, учествовала је у организовању Народноослободилачког покрета (НОП) и припремама оружаног устанка. Јула 1941. године, као Јеврејка и комуниста, била је ухапшена од стране усташа и одведена најпре у затвор у Лепоглави, потом у логор Госпић, а одатле у логор Метајно на Пагу, где је убијена крајем јула 1941. године.

Референце

[уреди извор]

Литература

[уреди извор]
  • Očak, Ivan; Popović, Jovo (1976). Autobiografija — Marko Orešković Krntija. Zagreb: Alfa. 
  • Romano, dr Jaša (1980). Jevreji Jugoslavije 1941—1945. Žrtve genocida i učesnici Narodnooslobodilačkog rata. Beograd. 
  • Revolucionarni omladinski pokret u Zagrebu 1941—1945. tom I — zbornik povjesnih pregleda i sjećanja. Zagreb. 1984. 
  • Miletić, Antun (1986). Koncentracioni logor Jasenovac 1941—1945. tom I. Beograd: Narodna knjiga.