Портал:Хокеј на леду/Биографија август 2014.
Изабрана биографија
Валериј Борисович Харламов (рус. Валерий Борисович Харламов; 14. јануар 1948 — 27. август 1981.) био је совјетски и руски играч хокеја на леду. Наступао је за ЦСКА из Москве (1967—1981) и за репрезентацију Совјетског Савеза (1969—1980).
Био је два пута Олимпијски шампион (1972, 1976) и осам пута шампион света са репрезентацијом Совјетског Савеза.
Проглашен је за заслужног мајстора спорта 1969. године и два пута најбољи играч Совјетског Савеза 1972. и 1973. године. Један је од најбољих играча Совјетског Савеза седамдесетих година који је признат и у својој земљи у инострантсву.
За сениорски састав ЦСКА дебитовао је 22. октобра 1967. године у мечу са Сибиром у Новосибирску у коме је ЦСКА је победио са 9:0. Да би стекао више искуства Тарасов га је послао да сезону 1967/68. проведе у друголигашу Звезди из Чебаркуља. Тадашњи тренер Звезде Владимир Алфер добио је строга упуства од Тарасова. Захтевао је да се Харламову омогући да тренира три пута дневно, а да у утакмицама мора да игра најмање 70 посто меча. Заједно са Харламовим у Звезду је послат и дефанзивац Александар Гусев. Играчи су се за кратко време прилагодили клубу и дали су велики допринос резултатима Звезде. Харламов је постигао 34 голова на 40 утакмица и постао миљеник домаће јавности, а Гусев се одлично показао у улози одбрамбеног играча. Владимир Алфер је редовно информисао Тарасова о резултатима Харламова, а након састанка у фебруару 1968. године позван је назад у Москву. Последњи меч за Звезду одиграо је 7. марта у Калињину, а 8. марта се вратио кући и истог дана га је Тарасов позвао на тренинг.