Последње наздравље
Изглед
Последње наздравље | |
---|---|
Изворни наслов | Последње наздравље |
Жанр | драма |
Режија | Едуард Галић |
Сценарио | Симо Матавуљ адаптарао Мирко Ковач |
Главне улоге | Љуба Тадић |
Сценограф | Никола Радановић |
Монтажа | Мирјана Митић |
Продуцентска кућа | ТВ Београд |
Година | 1976. |
Трајање | 63 минута |
Земља | СФРЈ |
Језик | српски |
IMDb веза |
Последње наздравље је телевизијски филм загребачког редитеља Едуарда Галића, снимљен 1976. године.
Кратак садржај
[уреди | уреди извор]Ово је прича о старцу који се бори против физичке и духовне малаксалости која га све више савладава. Као дете је био нејак, али када га је отац крстио добио је „духовну” снагу, која је испоставиће се била само маска за зло које се скривало у њему. Како га је старост савладавала и његова права природа је излазила на видело.
Улоге
[уреди | уреди извор]Глумац | Улога |
---|---|
Љуба Тадић | Алекса |
Михајло Викторовић | Мајор |
Блаженка Каталинић | Вера |
Столе Аранђеловић | Кафеџија |
Мирослав Алексић | Конобар |
Војислав Мићовић | Господин Раја |
Предраг Милинковић | Гробар |
Милка Газикаловић | Алексина снаја |
Богдан Јакуш | Дрвосеча |
Ђорђе Јовановић | Старији Алексин син |
Љубиша Лазаревић ] | Млађи Алексин син |
Гизела Вуковић | Жена у цркви |
Слободан Матић | Берберин |
Матилда Шпилар | Рајина жена |
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- наздравље/ Последње наздравље на сајту IMDb (језик: енглески)