Привремене институције самоуправе
| Привремене институције самоуправе | |
|---|---|
| енгл. Provisional Institutions of Self-Government | |
 | |
| Преглед | |
| Успостављена | 15. мај 2001. |
| Држава | Србија |
| Веб-сајт | Архивирани веб-сајт |
Привремене институције самоуправе (енгл. Provisional Institutions of Self-Government; алб. Institucionet e Përkohshme të Vetëqeverisjes; скраћено ПИС) органи су регионалне и локалне самоуправе на Косову и Метохији, које је успоставио УНМИК доношењем Уставног оквира за привремену самоуправу од 15. маја 2001. године.[1]
Историја
[уреди | уреди извор] |
| Овај чланак је дио серије о политичком систему Косова и Метохије |
| Политички систем Србије |
Према Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација (1999), подручје Аутономне Покрајине Косово и Метохија стављено је, по завршетку рата на Косову и Метохији, под управу Уједињених нација.
Резолуцијом 1244 установљена је Привремена административна мисија Уједињених нација на Косову (УНМИК) са задатком да надгледа развој „привремених, демократских институција самоуправе” на Косову и Метохији. УНМИК је већ 1999. године успоставио Полицију Косова, под надзором међународне заједнице. Заједничка привремена административна структура (ЗПАС) успостављена је у мају 2000. године. У мају 2001. године УНМИК је прогласио Уставни оквир за привремену самоуправу којим су успостављене привремене институције самоуправе (ПИС). Исте године су одржани и први избори за представнике у привременим институцијама. После избора, УНМИК је почео да преноси разне административне надлежности на ПИС.
Резолуција 1244 из 1999. године дефинисала је Косово[а] као део територије Савезне Републике Југославије, која је 2003. године трансформисана у Државну заједницу Србије и Црне Горе, а чији је континуитет 2006. године наследила Република Србија. Исте године отпочели су и нови међународни преговори о политичком статусу Косова и Метохије.
У периоду од 2001. до 2008. године, питање о учествовању или неучествовању у изборима и раду органа ПИС било је једно од најзначајнијих политичких питања за косовско-метохијске Србе. Упркос обавезама КФОР-а, УНМИК-а и разним формално проглашеним правима, Срби су на том подручју били изложени константном насиљу и систематском прогону, што је кулминирао мартовским погромом (2004).[2]
Посланици албанске народности у Скупштини Косова једнострано су 17. фебруара 2008. године прогласили независност и стварање Републике Косово,[б] а потом је усвојен и Устав Републике Косово који је ступио на снагу 15. јуна 2008. године, чиме је албанска страна престала да примењује првобитни Уставни оквир из 2001. године.[3]
Иако су поменуте одлуке биле у супротности са Уставним оквиром, реакција УНМИК-а је изостала. Упркос трансформацији органа ПИС у органе самопроглашене Републике Косово, државне власти Србије су наставиле да третирају новостворене органе као део претходно успостављеног правног поретка који је дефинисан Уставним оквиром.[4]
Структура
[уреди | уреди извор]Према Уставном оквиру из 2001. године, привремене институције самоуправе су чиниле:
- Председник Косова (енгл. President of Kosovo), једини орган ПИС у чијем се званичном називу помиње Косово.
- Скупштина (енгл. Assembly), коју чини 120 посланика, од којих је 10 мандата намењено за Србе и 10 за друге етничке мањине.
- Влада (енгл. Government), са председником Владе кога именује Председник и одобрава Скупштина.
- Судови, односно правосудни систем чији састав именује шеф УНМИК-а са листе коју је усвојила Скупштина након што је предложи Судски и Тужилачки савет.[5]
Избори
[уреди | уреди извор]На основу Уставног оквира из 2001. године одржана су три изборна циклуса за привремене институције самоуправе:
- Избори за Скупштину Косова (ПИС) 2001.
- Избори за Скупштину Косова (ПИС) 2004.
- Избори за Скупштину Косова (ПИС) 2007.
Види још
[уреди | уреди извор]- Заједничка привремена административна структура
- Уставни оквир за привремену самоуправу
- Политички систем Косова и Метохије
- Политички статус Косова и Метохије
- Историја Косова и Метохије
- Срби на Косову и Метохији
- ЕУЛЕКС
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Уједињене нације су избациле реч „Метохија” из назива, оставивши само „Косово”
- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu (2001)
- ^ Батаковић 2008, стр. 227-243.
- ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2010-08-21. г. Приступљено 2012-08-19.
- ^ Извештај о преговарачком процесу са привременим институцијама самоуправе у Приштини (2023)
- ^ „UNMIK – Civil Administration”. 2008. Архивирано из оригинала 2008-03-11. г. Приступљено 2008-02-20.
Литература
[уреди | уреди извор]- Анђелковић, Зоран (2006). Година истине: Привремено извршно веће АП Косово и Метохија: октобар 1998-октобар 1999. године. Београд: АС Медија.
- Батаковић, Душан Т. (2008). „Српска заједница на Косову и Метохији 1999-2005: Од конститутивног народа до наметнуте миноризације”. Положај националних мањина у Србији. Београд: САНУ. стр. 227—243.
- Bataković, Dušan T. (2014). A Turbulent Decade: The Serbs in Post-1999 Kosovo: Destruction of Cultural Heritage, Ethnic Cleansing, and Marginalization (1999-2009). Paris: Dialogue.
- Bataković, Dušan T. (2015). „The Serbs of Kosovo and Metohija 1999-2007: Surviving in Ghetto-like Enclaves”. The Christian Heritage of Kosovo and Metohija: the Historical and Spiritual Heartland of the Serbian People. Los Angeles: Sebastian Press. стр. 935—945.
