Пређи на садржај

Раде Божовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Раде Божовић
Лични подаци
Датум рођења(1938-08-31)31. август 1938.(86 год.)
Место рођењаЗмајево, Краљевина Југославија

Раде Божовић (Змајево, 31. август 1938) српски је оријенталиста и универзитетски професор. Посебно се бави арапским светом и персијском књижевношћу.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Дипломирао на Одсеку за оријенталистику, група арапски језик 1962. на Филолошком факултету, Београд. Магистрирао на теми „Песимизам у поезији Бадра Шакира ел Сејјаба“ (рад делимично објављен у бејрутском књижевном часопису „Ал Адаб“), докторирао на теми „Арапи у усменој народној песми на српскохрватском језичком подручју“ (објављен 1977) чији су резултати нашли место и у Историји српске књижевности Јована Деретића.

Божовић је професор емиритус Филолошког факултета, на којем је био запослен већи део каријере. Више пута је био шеф катедре за оријенталистику, продекан и декан Филолошког факултета.

Члан је Удружења књижњевника Србије и Удружења књижевних преводилаца Србије.

Прихваћен и познат у арапском свету, одржавао контакте са најпозантијим арапским књижевницима 20. века (Abd al-Wahhab al-Bayati и др), члан Научног друштва Туниса од оснивања (1982), данас установе познате под именом Бајтул-хикма (Кућа мудрости), активни учесник на књижевним и научним скуповима на Блиском истоку, посебно на свеарапском окупљању песника у Мирбеду, у Ираку. Објављивао на арапском студије у арапским најпознатијим гласилима и преводе југословенске и српске савремене поезије.

Бавио се и теоријом епског стваралаштва. Током седамдесетих и осамдесетих година прошлога века објављен је велики број интервјуа са њим у арапском свету. Објавио је преко 200 студија и превода на српском и арапском језику, 26 књига, једну и на арапском (Према међукултуралном дијалогу, Либија, 2001). Био оснивач и председник неколико друштава пријатељства, сада је председник Друштва Српско-иранског пријатељства, Београд.

Сарађивао је у свим важнијим српским штампаним гласилима као Политика, Борба, Књижевне новине, НИН. Наступао на већини угледних српских електоронских медија, објављивао колумне на многим електронским сајтовима.

Живи у Београду.

Одабрана дела

[уреди | уреди извор]
  • Арапи у усменој народној песми на српскохрватском језичком подручју, 1977.
  • Антологије поезије Машрика и Магриба, Багдала, Крушевац 1981.
  • Граматика арапског језика, (три издања, 1984.
  • У крилу златна јабука, 1985.
  • Антологија кратке арапске приче, Багдала, Дечије новине, Крушевац-Доњи Милановац 1986.
  • Невина је, грехота је (антологија арапске љубавне лирике, два издања), друго издање Народна књига, Београд, 2000,
  • Српско-арапски речник, са С. Видаковић, 2000.
  • Nahwa hiwar thaqafi, Триполи, 2001.
  • Поезија Палестине(два издања), друго издање Народна књига, Београд 2002.
  • Ислам и Арапи (Бог и Човек),
  • Појмовник ислама (коауторство са В. Симићем, два издања),
  • Лав је рикнуо (историја енглеске културе), 2008.
  • Речник Ислама (са Војиславом Симићем), Друштво Српско-иранског пријатељства, Београд, 2010.
  • Око чује, ухо види, Исламска заједница, Београд, 2012.
  • Прогоњени ислам (са M. Теодосијевић и И. Е. Костићем), Службени гласник, Београд, 2013.
  • Историја арапске класичне и народне књижевности (од 6-14. века), Утопија, Београд 2013.
  • Стваралачка снага Енглеза, (Културна историја), Центар академске речи, Шабац 2015.
  • ПУТ ИСЛАМА, Службени гласник, Београд 2015
  • Врт чудесног умовања (источњачки ум на стази вечности), Завод за издавања уџбеника, Београд 2016.
  • Око чује, Ухо види (старе арапске анегдоте и приче), Завод за издавање уџбеника, Београд 2016.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Деретић, Јован, Историја српске књижевности, Београд 2007.
  2. Раде Божовић: ОПЕТ ПУШИМО ОД ДРУГИХ
  3. Dictionary of International Biography, Cambridge 1997.
  4. Речник (новог) светског поретка, Политика, 2-3. децембар 1995.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Друштво Српско-иранског пријатељства