Разговор:Јелена Угарска (хрватска краљица)
Ко је била и чија беше супруга
[уреди извор]Узевши у обзир композиције следећих дела и списе следећих хроничара: Ајнхардову хронику, Геста регум Сцлаворум, Ј. Т. Пешина итд., долазимо до следећих закључака (Био геније или лудак, можда само ја).
Како се доказано зна да су неки хрватски владари преузети од других народа или само измишљени, (и то: Кубрат (био бугарски владар) и његови синови Моухло, Лобелос, Косег, Клук, Туга и Буга (сви измишљени), затим, Кубер (Кубратов син), Порга или Порин (Кубратов унук од сина Алцека, аварског кана), Радослав (деда српског кнеза Властимира), Вишеслав (прадеда кнеза Властимира), Будимир (кнез Будимир (Мутимир), син кнеза Властимира), Војномир (Хормидор = Хордомир, тј. Гордомир, отац моравског кнеза Момира и деда кнеза Растислава), Ратимир (син словенског краља Бладина, Сенудслављевог унука), Бра(ни)слав (Братислав, син Светополка Великог (870-894) од Моравске), Илко (митски владар), Мунцимир (српски кнез Мутимир (Будимир)), Томислав (Домаслава, краљица Далмације, супруга краља Павлимира Ратоборног), Трпимир јр. + Крешимир I (Десимир, син Павлимира и Домаславе), Михаил Крешимир II (Михаил Вишевић + Прелимир, унук Павлимиров), Мирослав (стриц Јована Владимира и Стефана Војислава), Држислав (Драгослав краља Прелимира), Светислав (Свевлад краља Прелимира), Крешимир III (Хвалимир краља Десимира), Стјепан (Стефан Војислав), Крешимир IV (имао кћер Неду, тако се звала мати зетског краља Михаила I) + Звонимир (Михаило I Светомир или Славомир (Саганек / Спеланк и Суинимир / Суономир) од Зете) и Петар Све(т)чић или Сла(в)чић (Петар Константин Бодин)), долазимо напослетку до тога да су стварни и независни владари Далмације били Борна (Божегост Божен, брат Момира Моравског), Владислав (Растислав, братанац Момира Моравског), Ми(ло)слав (Милослава, ћерка Драгомисла, супруга Растислава Моравског, по Ј. Т. Пешином), Прибина (преименован у Трпимир), Домагој (неретвански кнез и узурпатор далматинског престола), Светислав (стриц Павлимира Ратоборног), Бранимир (из Равних котара?), Павлимир Ратник, Домаслава, Десимир, Прелимир, Драгослав, Свевлад, Хвалимир, Петар, Јован Владимир, Драгомир, Стефан Војислав, Гојислав, Михаило I Светомир, Петар Константин Бодин и Михаило II, а смрћу последњег су Загорје и Далмација пале под Мађарску (у распону 1102-1105 год.). Загорјем су владали: Људевид Посавски, Прибина, потом у саставу Моравске (њом као удеони кнез владао Братислав (помиње се и као Предислав), син Светополка Моравског (870-894)), затим под Мађарском...
Напослетку, вративши се на првобитну тему, Јелена Арпад је, ја верујем и држим то исправним и тачним, могла бити само прва супруга зетског краља Константина Бодина Војислављевића (владао 1072-1098). С обзиром да је зетског краља Михаила II (1098-1102), Бодинова супруга Јаквинта мрзела, чим га је збацила и погубила, а његовог савладара, краља Доброслава, Бодиновог полубрата, ког је Бодин одредио за синовог савладара, уништила, свом сину првенцу, Ђорђу, сурово је прокрчила пут до престола. Јелена је вероватно владала као мајка престолонаследника неком облашћу у Далмацији, можда Равним Котарима, као што и сад пише у чланку, на страници...