Пређи на садржај

Разговор:Аугусто Пиноче/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Isto kao i za Sadama. Izbaciti neenciklopedijski text kao Никада неко није толико погрешио у процени карактера..., dati reference za svaku tvrdnju koja može biti sporna. BokicaK Got something to say? 07:56, 7. јануар 2007. (ЦЕТ)[одговори]

Ево, избачено је. Ја не видим шта је то толико страшно у овом чланку осим што му је фалило мало плаве и црвене боје. Има сасвим довоњно референци, на сваку тврдњу. Осим тога, зар сумњаш да се све ово што пише овде догодило? Догодило се много више и гадније од овога што овде пише, и овај чланак је САСВИМ ОК.--Мадуиxа 02:01, 17. фебруар 2007. (ЦЕТ)[одговори]

Наравно да не верујем да је Пиноче светац, само се трудим да wикипедију не пишем на основу онога у шта верујем, већ на основу оног за шта имам податке. То је оно што одваја озбиљне wикипедије од аматера. Референце које сада (17.02.2007.) стоје сам ја постављао. :) Даље, овде пише да је Аљенде убијен, док се на енглсекој wикипедији тврди да је извршио самоубиство. Не знам шта је истина. Постоји још тешких реченица које немају извор, на пример да су лешеви политичких противника бацани у Тихи океан, да је комисија за људска права УН осудила његову владавину, тајни логори у којима су мучени људи. Кад сам већ код овога, свако мучење је већ нечовечни акт, нема потребе да се додаје епитети зверски. Такође, ми не знамо да ли је нови устав Чилеа био у функцији застрашивања Аљендеових присталица, вероватно јесте, али ми то не знамо, нисмо били у њиховим мозговима да тврдимо са сигурношћу. Исти је случај и са Садамом Хусеином. Ја бих ово све већ сам урадио, али не стижем. --BokicaK Got something to say? 08:15, 17. фебруар 2007. (ЦЕТ)[одговори]

Бокице, мислим да је то исто као кад би питао да ли знамо да је Сребреница била истинита? Или Рачак? Или Јасеновац? Ви тамо можда нисте толико у контакту са догађањима у Латинској Америци, али овде, пошто су на неки начин збратимљени, свака вест која се тиче неке латиноамеричке државе има исти третман као и нека из Шпаније. Шпанији је било ЈАКО стало да се дочепа тог крвника и да му суди овде, да се не би десило исто што се десило са три аргентинска диктатора која су била осуђена на доживотне робије па су на крају била помилована и пуштена, док хиљаде људи још увек не зна шта се десило са њиховим члановима породице. Видела сам на тону и по документараца и о Чилеу и о Аргентини, чула очевице и верујем да је то истина. Такве ствари се не измишљају. Што се тиче бацања из авиона лешева, то је била типична пракса свих латиноамеричких диктатора. Ухвате те у мрклој ноћи и одвуку у тајни затвор, тамо те муче на најзверскије начине које не можеш ни замислити, а онда те убију и ставе у авион и хо! Ај у океан, да те поједу рибе, и да ти се изгуби сваки траг. То је радио Пиноче, то су радила ова тројица у Аргентини, то је радио Трухиљо у Доминиканској Републици. О свима њима има писаних сведочења људи који су то преживели. Постоје организације које се баве проналажењем тих људи, откривањем истине, шта се на крају десило с њима. Цифре су тек проблем. Као што видиш у чланку (који је ТЕК клица) о диктатури у Аргентини (ставила сам тај наслов јер их је било више, укључујући и самог Перона), број оних који су нестали је веома различит од броја оних о којима се зна шта се десило с њима. Јер кад људи нестају, они који чине да ти људи нестају сигурно не праве никакве евиденције. О разноразним диктатурама су снимљени многи филмови, написане многе књиге. Писци и редитељи су сами латиноамериканци – Ллоса је у више наврата писао о разним диктатурама латиноамеричког континента. Град и пси, Разговор у Катедрали, Јарчева фешта.... У некима имаш описана мучења од којих ти се окрене желудац и помислиш да ли је могуће да је људско створење способно за такве ствари. Сви описи су засновани на истинитим догађајима, које су Љоси испричали они који су та мучења, неким чудом, преживели. Ако хоћеш филм, Имагининг Аргентина говори баш о овој диктатури у Аргентини између 1976—83. Мислим да за овако осетљиве ствари, најбоље је да се држимо изворних Википедија. Значи, ако се ради о Пиночеу, гледамо на шпанску Вики како бисмо проверили чињенице. Слажем се да треба да има референци у текстовима као што је овај, не зато да би подржали оно што ту пише, него да би му дали ноту озбиљности. Кад будем имала времена, бацићу око на шпанску Вики, и погледаћу те референце које си ставио. Само молим те, не говори ми не знамо да ли је то било истина. Ако ТИ не знаш, то не значи да се то није догодило. Реци то његовим жртвама, ако имаш образа.--Мадуиxа 10:30, 17. фебруар 2007. (ЦЕТ)[одговори]

Што се Аљендеове смрти тиче, на шпанској Вики пише да је погинуо у нападу на Председничку палату и да се убио. Е сад, у целој тој гунгули напада, мислиш да није у ствари био убијен? Наравно, не можемо писати оно у шта верујемо или смо сигурни, и треба то поправити. Писање оваквих чланака је веома незгодно. Ако се хоће да чланак буде веродостојан и истинит пре свега, али да у исто време не умањује (нити преувеличава) догађаје, потребно је много истраживања. Није довољно само превести шта пише на другој Вики. Потребно је видети документарце, прочитати тону и по текстова, пре свега ЗНАТИ о чему се пише кад се пише. Ја бих радо да се позабавим овиме, али веж имам петогодишњи план, и скачем само с теме на тему што ми се не свиђа, јер тако онда не могу ништа да урадим како треба, што ми стварно није циљ. Ако се не појави још неко ко говори шпански, мораће да чека мене, јер мислим да она права литература је написана на шпанском.--Мадуиxа 10:44, 17. фебруар 2007. (ЦЕТ)[одговори]

Опет ме не схваташ. Нисам рекао да се нешто није десило, рекао сам да желим видим поуздан извор, а успут то нису ни шпанска ни енглеска Wикипедија. Још ће испасти на крају да ја браним Пиночеа, а ни на крај памети ми то није. Да се не расправљам даље, прочитај овај линк горе.

Јој, Бокице, наравно да те разумем, па то ти и говорим. Наравно да не сматрам да ти браниш Пиночеа. Таман посла. Да почнемо из почетка. Прво треба да утвридимо, једну битну ствар. Шта ти сматраш под поузданим извором? У једној диктатури, нико не води писмену евиденцију о људима које је мучио и убијао. Сигурно нећеш нигде наћи документ потписан од стране Пиночеа који каже „Пера Перић је осуђен на мучење јер је против мене и мог режима. Нека га муче на најзверскије начине па онда нека га убију и нека га баце из авиона у море.” Дакле, шта нам остаје? Сведочанства преживелих. Као што сам ти рекла, у тим земљама постоји гомила организација које се баве управо тиме: проналажењем тих несталих особа или утврђивањем шта се на крају десило са њима. Зато сам ти и рекла да погледаш онај започети чланак о аргентинској диктадури. Пише: Процењује се да је више од 30 000 особа нестало, мучено и убијено. Међутим, има само 8961 случај који је до 2007 документован. Проналажење истине у оваквим случајевима иде веома споро, а њено документовање још теже, јер су крвници знали и те како како да заметну трагове. Ако мало размислиш, мислим да би се Слоба такође одужевио да је имао неки океанчић близу, па да тамо побаца све оне из Сребренице и одакле све не још, али није имао. Океан је идеално место за уклањање трагова, и то је установио не један него сви латиноамерички диктатори. Кажи ми молим те, шта је за тебе ваљан извор? Да ли је за тебе довољнан извор подаци које обезбеђују УН и ОНГ, као и организације које сам споменула, оне које се баве проналажењем истине о несталима у тој земљи?--Мадуиxа 15:00, 17. фебруар 2007. (ЦЕТ)[одговори]

Што се тиче шпанске и енглеске вики, ту се делимично слажем, јер оне могу да буду додатан извор, никако главни извор. Шпанска је у том смислу боља јер вероватно жће да обезбеди боље и веродостојније примарне изворе (које можеш наћи у њиховим референцама), јер су ОНИ ти који су се бавили испитивањем тих диктатура, а не Американци или Енглези. Штавише, има многих ствари у вези са тим латинским диктатурама које би Амери волели да избришу, јер су управо они били ти који су постављали те исте дитаторе на власт, као што се десило у случају Пиночеа, или ако већ хожеп да изађемо са америчког континента, у случају Талибана и Садама такође. --Мадуиxа 15:04, 17. фебруар 2007. (ЦЕТ)[одговори]

Упс, оно је требало да буде Википедија:Проверљивост. Прочитај ово ен:Wикипедиа:Релиабле соурцес. --BokicaK Got something to say? 16:09, 17. фебруар 2007. (ЦЕТ)[одговори]

Слушај, ак СВАКИ читалац нора бити способан да провери оно што се тврди у чланку, онда српска википедија би могла да има три чланка, углавном о сопственој култури и историји. Јер ако СВАКи читалац мора да буде способан да провери извор, онда то значи да извори треба да буду писани искљуливо на српском, а на српском има ТАКО мало литературе о ТАКО МНОГО ствари и из ТАКО МНОГО области. I ако се следи тај систем онда би требало да налепиш ту налепницу на више од 80 % чланака које имате овде.--Мадуиxа 16:22, 17. фебруар 2007. (ЦЕТ)[одговори]

Па ако би се слепо придржавали тога, од ове wикипедије не би било ништа. Ионако смо већ смо зашли у оффтопиц. Страница за разговор о Пиночеу није за теоретисање о раду Wикипедије. Ако хоћеш да наставиш причу, иди на трг, али чућеш од других исто што ти ја говорим. --BokicaK Got something to say? 18:27, 17. фебруар 2007. (CET)[одговори]

А зашто Августо, а не Аугусто?

--делија 00:13, 15. март 2007. (CET)[одговори]

Зашто није Пиночет, у шпанском се Т изговара.--Миланче (разговор) 17:17, 4. јун 2014. (CEST)[одговори]