Пређи на садржај

Разговор:Благодатни огањ

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије

Црква гроба господњег[уреди извор]

Историја Цркве Гроба Господњег Изградња и рани период:325. година: Цар Константин Велики наређује изградњу цркве на месту за које се верује да је место Исусовог распећа, сахране и васкрсења.335. година: Црква је завршена и посвећена. Првобитно је била монументална грађевина која је обухватала неколико светих места: Голготу (место распећа) и Исусов гроб.

Разарања и обнова:614. година: Персијски краљ Хозроје II осваја Јерусалим и уништава цркву.630. година: Цар Хераклије обнавља цркву.1009. година: Фатимидски калиф Ал-Хаким наредио је уништење цркве.1048. година: Црква је поново изграђена под византијским царем Константином Мономахом.Крсташки период:1099. година: Крсташи освајају Јерусалим и преузимају цркву, уносећи многе измене и додатке.1149. година: Крсташи завршавају реновирање цркве.

Османско царство и даље:Током Османске владавине, црква је доживела бројне промене и конфликте међу различитим хришћанским деноминацијама које су се бориле за контролу над светим местом.Архитектура и унутрашњостСтруктура:Црква Гроба Господњег састоји се од неколико кључних делова:Ротонда (Анастасис): Централни део цркве који окружује Христов гроб.Голгота (Калварија): Брдо на којем је Исус разапет.Капела Светог Гроба: Место где је Исус сахрањен и васкрсао.Капела Анђела: У овој капели се налази камен за који се верује да је део камена којим је запечаћен Христов гроб.

Благодатни огањПорекло и значај:Благодатни огањ је чудесни пламен који се сваке године појављује на Велику суботу, дан пре Ускрса, у Цркви Гроба Господњег.Верује се да се огањ чудесно појављује у Христовом гробу и да га прима јерусалимски православни патријарх.Након појаве огња, пламен се преноси верницима који га преносе у своје домове и цркве широм света.

Церемонија:Патријарх Јерусалима улази у Христов гроб након што је прошао строге провере и молитве.Традиционално се верује да се огањ појављује сам од себе, без употребе људских средстава за паљење.Патријарх излази из гроба носећи свете свеће запаљене Благодатним огњем, које затим дели окупљеним верницима.Значај Цркве Гроба ГосподњегДуховни центар: Црква Гроба Господњег је један од најважнијих ходочасничких места за хришћане из целог света.Екуменски симбол: Представља место сусрета и сукоба различитих хришћанских деноминација које деле контролу над црквом.Археолошко благо: Место са богатом историјом и значајним археолошким налазиштима која пружају увид у рану хришћанску историју и архитектуру.

Контрола и управљањеЦрква Гроба Господњег је под заједничком контролом неколико хришћанских деноминација: Грчке православне цркве, Јерменске апостолске цркве и Римокатоличке цркве (Фрањевци).Постоје строги договори (Статус Qуо) који регулишу распоред богослужења, чишћење и одржавање цркве, како би се спречили конфликти међу деноминацијама.Занимљивости"Статус Qуо": Правило које регулише употребу и распоред цркве међу различитим хришћанским деноминацијама, уведено 1852. године.Врата Цркве: Кључ цркве чувају две муслиманске породице, које су задужене за отварање и затварање цркве сваког дана већ стотинама година, што је део традиције која симболизује толеранцију и мир. — 109.245.36.26 (разговор) 14:41, 2. јун 2024. (ЦЕСТ)[одговори]