Пређи на садржај

Разговор:Војнотехнички институт

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије

Војнотехнички институт копнене војске[уреди извор]

Мислим, да та идеја није добра. Овде је у питању институција, која је била по свим показатељима највећа у СФРЈ, да је као таква престала да постоји, а да су друге две институције у свему представљају самсталне целине. Добро би било да ти који ово предлажу прочитају материјал о овоме што предлажу. А сигуран сам да ни један припадник некадашњег института то не би прихватио. Предлог потиче од оних који нису схватили суштину проблема. Одредницу, чланак, може да има врабац, и сваки појам, а не може институција која је са 2000 запослених добитница прве награде АВНОЈ-а, која је имала 250 магистара и доктора наука и развила је више хиљада средстава наоружања. Проблем је настао и због тога што је од почетка уместо Ваздухопловно техничког института уведен назив Војнотехнички институт. У приказу шта су развили они и данас наводе само авионе без иједног средства копнене војске. Како то може? Ако се ово питање реализује, спреман сам да у средствима информисања о овоме покренем оправданост оваквог подухвата. Господо, морали бисте да мало уђете у стручна питања којима су се бавиле те инсституције. Ја сам лично 40 година радио у Институту копнене војске и у погледу правог информисања то би требало да остане као што је то сада урађено.@. — Звоно Манастира Девич (разговор) 10:55, 4. март 2023. (ЦЕТ)[одговори]

ВТИ копнене војске[уреди извор]

Када су се за параду Мај 1975. уприличеној поводом 30 година од победе над фашизмом, појавило возило БВП М80, изазвало је такво одушевљење у нашој јавности, а у стручној светској и више од тога. О том возилу које је само спољним изгледом подсећало на чувени и никада на Западу не достигнуту БМП, РТВ је снимила филм, а оно је од почетка дело стручњака тог института. Да наведем још један случај. Кувајт је годинама обилазио велике силе да би купио тенк за њихове услове. Када смо им ми понудили надградњу купљеног по лиценци, који је тада више од 60% био измењен, и када смо рекли да ћемо развити мотор од !000 кс и најсавременији систем за управљања ватром и још 40 измена, прихватили су оберучке, под условом, да у летњим условима упоредо га испитају са тенковима три највеће светске силе. Сами су возили и одражавали средство. Тврдим да ниво тог тенка ни у овом тренутку није достигнут. Варијанта потпуно новог тенка са ознаком M-84А извезена је у Кувајт у количини од неколико стотина примерака, све до распада земље. Наша Армија га у свом саставу нема, јер је распад државе обуставио производњу сложених система наоружања. О том тенку је написан чанак са детаљима у погледу врхунских карактеристика, али га је ваша редакција преусмерила иза стандардног тенка M-84, односно иза текста који је претежно написан из књиге за одржавање средства. Ово што сада предлажете, подсећа ме на нешто слично. Видите, далековиди помоћник министра одбране спојио је Ваздухопловни и ВТИ Ков, да би сачувао стручни кадар тог института, јер је непосредно било примљено 150 младих инжењера да би се започео развој надзвучног авиона. Ал у том здруженог института неке проблематике су нестале без трага, јер више од двадесет година није приман стручни кадар. Шта значи навођење броја лабораторија када у њима нису развијана нова средства? Ово наводим са дубоким жаљењем. Зато вас молим у име свих који су свој радни век жртвовали да би у ограниченим условима развили најсавременије наоружање, учините, бар толико, да оставите део простора да се непосредно може наћи чланак о овој чувеној кући. — Илија Макин гуслар (разговор) 13:49, 6. март 2023. (ЦЕТ)[одговори]

Тражим прихватљив одговор?[уреди извор]

Као чести посетилац Wикипедије, збуњен сам овим размишљањем, пре свега шта ми посетиоци овим губимо, а шта администрација верује да може добити. Губи се из вида да желимо брзо и на једноставан начин да добијемо неопходну поуздану информацију, а не да се кроз паковања траже чувене институције, које су биле симболи једног времена. А да је имао неко времена и снаге, могао је из тог једног чланка о ВТИ-у да напише десетине научно-стручних одредница. Али, сада је све касно, као и чињеница да се нисам регистровао јер никада нисам имао намеру да пишем и уређујем чланке (па и ово пишем са пријатељевог компјутера). Зашто? То је компликовано питање, а можда и због сумње да све што је у једном тренутку написано, нека нова генерација може да уништи због политике, субјективног мишљења и све то доводе у питање. Захваљујем се свим вредним младим људима који без накнаде, како ентузијасти, раде на једној племенитој и корисној замисли. Па сад, ред је мало да станете и о својим предлозима размислите. Стални корисник. — 79.101.74.69 (разговор) 16:45, 9. март 2023. (ЦЕТ)[одговори]

О НЕКИМ ЧИЊЕНИЦАМА[уреди извор]

На почетку да кажем следеће! Дошао сам код својих старих пријатеља, пошто су ми показали шта су написали и да је у питању „прекривање заборава“ нашег заједничког животног дела, понудише ми да нешто напишем чега се нису сетили. Објашњавају ми да први пут у животу могу да пишем на моћном компјутеру са процесором који има 8 језгара и могућност да ако било шта погрешим, да подвуче и нуди синониме. Најпре, за тренутак, мислим да то нема потребе, да је нерационално и кога интересује наше мишљење, а онда су ме подсетили да моја значајна област финих сервоа, због таквог нашег става и фрустрације. остаће занавек непозната. Један од њих ми показује књигу Архимеде лаку ноћ, у којој је писало како је са зида у аули нестао најчувеније мозаик дело Лазара Возаревића, намењено за ту кућу. Добро, кажем, нешто ћу да напишем. Када бих могао да укратко изнесем податак, колико је тај институт допринео укупном технички-технолошком развоју тадашње државе, научном доприносу у 29 стручних и научних дисциплина којима се бавио, кроз финансирање научних радова, инвестиција, школовању људи тако да у оно време има у свом саставу око 250 магистара и доктора наука. Али то је немогуће на прегледан начин приказати ни у великој монографији. I то, данас, нико више не може да реализује. Јер су нестали ти стручњаци са позоришне сцене. У огромној просторији на првом спрату зграде, која је доминирала некадашњим платом изнад Славије, налазио се први компјутер на овим просторима, који је функционисао на базу бушених картица, а данас се њој суди злочинцима и оним који су пореметили умом. Касније је било на десетине најмодернијих на пет локација где су се налазили делови Института у граду, и на три далеко ван града. Да наведем, поуздан податак, да је директор института са цивилним организацијама у земљи 1990. године потписао бројне уговоре који су били тешки 84 милион долара, за истраживачке теме и моделе, који су били од интереса за даљи рад установе. То су и данас огромна средства. А то је било широко поље рада, од медицине и биологије, па до бројних техничког и физичких области. I даље, да је од тема које је су по уговору радили: Институт за физику, Телеоптик и Михаило пупин, односно финансијских средстава, те институција су из темеља подигнуте. Никада се неће сазнати колико је то значило за земљу која је почивала на лиценцама. Област истраживања и развоја у ЈНА налазила се у сектору Помоћника министра одбране. У тај сектор су спадала три института, ВТИ КоВ, Ваздухопловни и Морнарички у Хрватској и 40 000 радника наменске производње, који су радили искључиво на војним програмима и у кооперацији имала још толико предузећа опште намене. Како су у њима морала да буду постројења и модерне технологије, поставља с питање колико је то утицало да се уздигне општи технолошки ниво индустрије у целој земљи. На то најбоље као пример указује ФАМОС, која је од фабрике за производњу тенкова постала гигант за моторе, трансмисије и друге уређаје. Хоћу да кажем, да стотине одредница које би биле од важности за сваку енциклопедију, остаће непознате широј јавности. У установу која оквирно приказује шта с у њој радило и који су резултати постигнути, требало би прекрити платном заборава и ставити је у други план. Тешко да се то може оправдати неким вишим и прихватљивим циљевима. Осим рутинским паковањем да се избегну сличне теме лили, можда, из разлога који ми само падају на памет. Захваљујем и срећан рад!@ @ — 79.101.74.69 (разговор) 15:57, 11. март 2023. (ЦЕТ)[одговори]