Разговор:Дубровачка република/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Датум?

ОК,на коју фору је република основан 1358.године?Западњачке легенде(,пошто је чланак дрпљен са хрвики). Црни Бомбардер!!! (†) 02:52, 10. септембар 2007. (CEST)

---

Prema engleskoj verziji Ludvig I, kralj Mađarske, je tada prihvaćen kao vladar Dubrovnika. Međutim, kod njih se pominje 1032 godina kao početak, tj osnivanje republike i navode Zadarski ugovor (koji je potpisan 1358.). To je više od 300 godina razlike a nigde se ne vidi šta se to desilo tog 27. juna 1032. godine. Baš zbunjujuće. Imaš li ti ideju o čemu se radi? -- JustUser  JustTalk 09:46, 10. септембар 2007. (CEST)

---

Па то је крајње проста (и нада све урнебесна) ствар.Наиме,Лајош/Лудвиг/Луј/Људевит I је био краљ Хрватске(сви знају за Пакту Конвенту којом је окончан сукоб између краљевине Хрватске и Краљевине Мађарске почетком XII века у коме је краљевина Хрватска извојевала велику победу(тј. њени великаши(фамозних седам родова/племена/патуљака) пошто је последњи краљ био већ неколико година мртав и бео) и ту победу је крунисала ступањем у персоналну унију са краљевином Мађарском чиме су хрватски великаши изабрали тренутног краља Мађарске Коломана за новог краља Хрватске(да ли ја једини овде уочавам парадокс да су победници постали вазали побеђеног Коломана или јок) пошто им се он учинио као најпогоднија особа за тако нешто(ваљда се нису могли договорити међу собом,шта ли)),па је самим тим то први пут да је Дубровник ушао у састав хрватске државе(ко је рек`о хрватско државно право),па је сасвим логично да се та година узима као година настанка Дубровачке републике,јер је опште познати став западњака пре нас потоп.

Елем,бек то ријалити.Према ономе што бити ти назвао оригинално истраживање википедије на српском језику најстарији по имену познати изборни кнез Дубровачке републике је извесни Лампридије који је то био око 1023.године,што је јопет пре те фамозне 1032.

Е сад,једино битно што се збивало те године(чини ми се) је шибање/јурцање са Сараценима по Јадрану и у тој древној поморској вештини нема ко није узео учешћа.Но то више није ни битно,јер је очигледно република постојала и пре тог датума.Можда су тад довукли чудотворну мрцину светог Влаха,па је то са тим у вези.Ко зна. Црни Бомбардер!!! (†) 04:51, 15. септембар 2007. (CEST)

---

Enciklopedijski pojam?

Šta je ovo (pri dnu teksta):

хуморално-мијазматички теоретски систем

Kako ovo super učeno čuči usred teksta o kugi i karantinu. Baš sam se osećao akademski dok sam čitao ovo. Samo što nisam našao u enciklopediji šta je to. Može neko da mi preporuči neku drugu enciklopediju? -- JustUser  JustTalk 09:37, 10. септембар 2007. (CEST)

---

Мој ти је савет да одговор на то питање потражиш на некој енциклопедији на којој ти могу рећи и шта је то Потепус(изведено од глагола потепати се) или можда да питаш директно великог срБског лингвисту Покија који ће ту древну реч(и тај древни глагол) унети у свој „речник старих срБских термина за који неке муфлончине живе у убеђењу да су `рватске речи“. Црни Бомбардер!!! (†) 04:51, 15. септембар 2007. (CEST)

---

Спомиње се у следећем тексту Матице Хрватске (зашто ме ово не чуди?), поднаслов Povijest kuge u hrvatskim krajevima, други пасус: http://www.matica.hr/HRRevija/revija052.nsf/AllWebDocs/kuga 91.226.242.156 (разговор) 09:57, 12. јун 2011. (ЦЕСТ)

Службени језици

Тек је ово морху.Значи прво је званични језик био италијански,а тек онда латински.Па мајка му стара,зна се шта је старије(амеба или жаба) забога и кад је шта настало,а поред тога ако силно не грешим(а мислим да не),после/поред латинског је у употреби био тзв. словински језик.

(Постојећи чланак добија једно оригинално истраживање од мене.) Црни Бомбардер!!! (†) 17:52, 15. септембар 2007. (ЦЕСТ)

---

Дупли текст

Исти овакав текст само му у наслову стоји Република са великм Р и без ознака да му је потребно сређиање и провера извора постоји на нашој вики. Ако су ови наводи проверени и усвојени као тачни требало би обрисати један текст.--Дразетад 01:04, 26. октобар 2007. (ЦЕСТ)

Преусмерио сам на `амо.Што се навода тиче,док не видим референцу и то валидну за било шта у тексту,остају оне налепнице. Црни Бомбардер!!! (†) 07:40, 27. октобар 2007. (ЦЕСТ)

Претходни текст је макнут и замењен другим.Заједно са њим су одлетеле и историјске чињенице о обућарима,апотекама и кухињама на спрату које требају дебело референцирање пре но што се врну у чланак. Црни Бомбардер!!! (†) 22:12, 13. август 2008. (ЦЕСТ)

Језик Дубровника

Шта је ово нека шала? Каже "Дубровчани су сами сој језик називали словинским, илирских, српским и ретко кад хрватским." Па лјуди драги, зар не знате да је словински и илирски био други назив за хрватски језик?! Батрол Кашић, Јаков Микалја, Павао Ритер Витезовић, чисти Хрвати, свој језик назиају словинским и илирским, а код назив илирски пишу "језика илирскога алити арвацкога." Промените то!--Вустенфукс (разговор) 15:35, 1. март 2010. (ЦЕТ)

Можда то у `рватској звучи као шала,зато што се тамо сматра да су то синоними,што се не може узимати здраво за готово. Црни Бомбардер!!! (†) 16:41, 1. март 2010. (ЦЕТ)

У Рваској је то нимало смешна шала. А не само да је у Хрватској шала, него и у осталом нормалном свету, изгледа само је у Србији или на српској википедији илирски и словински српски језик. Када су у оисторији Срби рекли да говоре илирским или словинским? Не знам да су говорили и српским него славеносрпским. Мислим да је ово само одраз љубоморе на богатство хрватске књижевности.--Вустенфукс (разговор) 16:24, 3. март 2010. (ЦЕТ)

Љубомора на богатство крватске књижевности?!Смешније шта чух нисам! Учити од плагијатора и фалсификатора је велика погрешка и заблуда пријатељу. Они који их следе од мале лажи временом стварају велике измишљене теорије које упорно заступају наивни а толико уверени у њихову истинитост. Најпре нешто о данашњем како се назива хрватском језику. Вратимо се на датум 5.XII 1835. Тада су господа Људевит Гај, V. Букић и А. Мажуранић издали проглас о напуштању дотадашњег кајкавског дијалекта и старог правописа те прихватању новог правописа ( да сваки глас треба писати само једним увек истим словом док је слова ч,ш...преузео из чешког писма)и штокавице са ијекавским наречијем. У преводу створио је абецеду по узору на азбуку Вука Караџића а преузео штокавицу којом су одувек говорили Срби и само Срби. Када је хрватска књижевност толико богата зашто су Штросмајерови следбеници лутали по Босни и записивали Српске јуначке песме (епске) да би их штампали у Матици Хрватској називајући их хватским, ширећи ту срамоту по Европи која им се грохотом смејала. Штокавицом и ћирилицом служили су се Срби католици како у Дубровнику и Далмацији тако и на приморију од Кварнера па јужно. Људевит Гај Немац из Крапине (немачко-француска комбинација - Фердо Шишић) дружио се двадесетих и тридесетих година XIX века у Грацу и Пешти са српским студентима и омладином занесеном српским устанцима и Српским народним песмама које је Вук Караџић објавио у то време. Гај се такодје занео али српским језиком којим је та омладина говорила и жалосним стањем утученог хрватског народа који је једва преживљавао у преосталим трима жупанијама и којем је забрањено и причати сопственим правим чакавским хрватским језиком и још подложан мадјаризацији и латинизацији. I човеку се родила идеја да преузме српску штокавицу и писмо по узору на српску Караџићеву ћирилицу те тако започне са хрватским народним препородом и обједињавањем хрвата чакаваца са острва и кајкаваца из Загорја. Но циљ му је био још перфиднији. Спрега Ватикана и Беча у борби за ширење католичанства али и територија извукла је из прашине преостали малобројни хрватски народ и употребила га као средство у остваривању поменутих циљева. Медју те Хрвате су временом што силом што лукавством што несмотреношћу СПЦ-а прешли сви Срби католици па и они у Дубровнику и Далмацији а потом и у Босни. Питате ли се зашто данас нема Срба католика или Хрвата православаца? А зашто се не запитате где су онолики католици из Зете дела спске средњовековне државе или Дубровника, приморија итд. Ко познаје историју зна да су српски владари из лозе Немањића подизали православне храмове, манастире али истовремено давали велике новце својим Србима католицима за њихове богомоље! Да цитирамо неке хрватске великане чије су речи заборављене. Иван Кукуљевић историчар: 1858.године - Сада је већ ишчезло овде (Босна) име хрватско. Антун Радић - Увјерио сам се да у доста мјеста сеоском свјету у Босни и Херцеговини хрватско име посве непознато (1899) Иван Јукић босански фрањевац - у Босанској Крајини од Хрватах не знају ни имена. (1847) Дубровачки историчар Мавро Орбини XVI век написао Повест Срба, историју српских династија посвећујући пажњу Хрватима само на три магловите странице и то описујући помоћ коју су Хрвати нудили Дубровнику у борби против великаша породице Војновић- Дубровник им одговара - Али ви сте из земље веома далеке! Могли би тако надалеко. У сваком случају Хрватски народни препород се и догодио захваљујући поменутој спрези Ватикана и Беча и похрваћеним Немцима Људевиту Гају водји Илиризма и Јосипу Штросмајеру зачетнику идеологије југославизма истина под бечком капом! Све то на штету српског народа и православља! У то време српским родољубима није сметао опоравак запуштене браће им Хрвата па им није сметало што им копирају писмо и књижевност. То је показао и Дјура Даничић радећи годинама на писању речника штокавског језика српских народних песама у Загребу да би на крају схватио сву подмуклост и претензије тзв. браће који би то све радо да похрвате. Приликом крадје српских епских песама извесни Јајић пише Фрањи Рачком следеће: Да ћемо I ТО благо отети Србима! Преузимањем штокавице преузет је и читав књижевни дубровачки опус и накнадно похрваћен. Идите медју старе дубровачке породице и питајте их да ли су српског порекла. Истину вам неће рећи али ће је и даље држати дубоко у себи као и до сада! Да неко од вас који лажете сами себе присвајате и Рудјера Бошковића истичући да он није православац. Па ако и није онда је католик српско- италијанског порекла себе сматрајући Дубровчанином пре свега а онда се позивајући на оца Николу Бошковића Србина трговца из Орахова Дола код Требиња! Иначе сврстан ако нисте знали медју 100 најзнаменитијих Срба свих времена, попут Тесле којег својатате, попут Иве Андрића који је као образован човек за разлику од многих и тада и данас знао за своје српско порекло иако је био католик као Меша Селимовић који је јасно истакао да је Србин исламске вероисповести итд, итд. Да је хрватска књижевност била тако привлачна и богата као што истичеш онда би имала и неко славно име које очито нема. Срби знају ко су и добро знају своје корене и имају свој идентитет градјен вековима, свој језик, своје писмо, своју књижевност, богату историју, традицију државности и не пате од комплекса и фрустрираности управо због овог поменутог, не фалсификују и не краду и имају своје ЈА! Нису имали ништа против опоравка хрватског народа и помогли су му у сваком случају али им је на жалост душмански узвраћено. Да није наши односи би и срцем и душом били добри овако на жалост нису. Истину треба изнаћи, открити и борити се за њу поготово против плагијатора и злонамерних фалсификатора. Зато позивам српске интелектуалце да дају свој допринос у изношењу истине и побијању лажи и фалсификата које неко шаље или из не знања и заблуде или намерно из злобе! Несхонни (разговор) 11:35, 19. октобар 2010. (ЦЕСТ)

А што га овај налупета!? Очито га јако боли та ствар. Заборавио је споменути Коминтерну и масоне у антисрпској завјери, а зашто не и Клингонце? :D. А ко су уопће ти Срби и српски језик? Ако је некад и постојала некаква српска државица, вазална или невазална, нити се зна која су све у њој била племена нити којим су језицима говорила. Ако су нека од њих језично и крвно била славенска, данашњи "Срби" то су само језично, јер имају јако малу генетску сличности с већином осталих Славена. Генетски су пуно сличнији Грцима, Албанцима и Румуњима него Русима и Пољацима. Очигледно су средњовјековне Србе, Серве, Рашане, или како су се већ звала та племена, уништили Турци. Ово што се данас зове Србима, скупљено је са свих страна Балкана и пречанске земље. До 19. стољећа нитко православно становништво у Хрватској, Славонији, Далмацији, Босни и Херцеговини није звао Србима него Власима, православцима, људима грчког закона, ришћанима, ркаћима и сл. А и у новије доба, примјерице, при крају комунистичке Југе, у Хрватској смо их звали само православцима. Наравно, многи су од нас знали да они хоће бити Срби, али било је пуно и оних који нису имали појма да у Хрватској живе неки аутохтони Срби. Примјерице, већини у Загорју није било јасно како неки православци у Лици могу бити Срби, кад већ стољећима живе у Хрватској. Кад је тако било прије тридесетак година, а како је тек било прије двјесто, тристо, петсто? За вашу најстарију књижевност морате бити вјечно захвални Аустрији јер сте једино у тој држави имали понеког писца. У Смедеревском санџаку (који неки погрешно зову Београдски пашалук) од свег народа било је писмено само неколико попова и гуслара. Хмммм, изгледа да овај горе гусларе сматра пјесницима. Можда и јесу, али по критеријима каменог доба. Ни у кнежевини Србији није било пуно боље. I Вук Караџић живио је и дјеловао у Аустрији. Из Србије су га најуриле Милошеве власти. Таква је тамо била културна клима. Узгред, то је био један од разлога зашто је фра Грго Мартић 1978. на Берлинском конгресу одбијао да Босна и Херцеговина буду прикључене Србији. Рекао је да Србија није ништа напредовала у седамдесет година своје самоуправе. Осим тога рече и да је Србија ужасно нетолерантна према католицима и да није допустила изградњу ниједне католичке цркве на свом територију. Ваш је највећи проблем у новијој повијести што сте хтјели бити водећи народ у јужнославенској заједници, а нисте томе били дорасли. Турци су вас тотално сјебали. Требат ће вам укупно четиристо-петсто година да се опоравите. Двјесто сте већ одрадили, остаје вам још двјесто-тристо, а неким дијеловима и више. Осим Војводине, која се одавно опоравила од цца двјестогодишње турске владавине. А што се тиче дубровачке књижевности, маните је се. Можете је само језично сматрати блиском (не и својом), али не и културно. Дубровчани већ јако дуго припадају Далмацији, Хрватској и дуго се сматрају Хрватима. Ни прије задњег рата ниси могао наћи ниједног аутохтоног Дубровчанина који би рекао да је Србин, а након онога што сте им учинили у рату, тешко је наћи неког и с пријатељским осјећајима према српском народу. Наравно, то треба разликовати од осјећаја према Србима као појединцима. Мени је свеједно рачуна ли се стара дубровачка књижевност као хрватска или као своја, али сами Дубровчани рачунају је као хрватску, као најбољу хрватску грану, као мираз који су унијели у укупну хрватску културу и нацију. Кад они то не би хтјели, мени и већини осталих у Хрватској не би сметало. Али ви сте заиста јадни кад се хоћете окитити дубровачким цвијећем, а сами вас Дубровчани сматрају другим народом. Да нисте толико наметљиви, можда би вас чак сматрали даљим или ближим рођацима. Љубомир, Загреб.

Срећан сам што сам случајно овде дошао на овај дивни коментар. Пишем техничке чланке, али се дивим овако лепо сроченом коментару, са детаљима и аргументима. Нема моје одушевљење ништа заједничко са навијањем. Браво -- Сахараразговор 00:56, 10. септембар 2011. (ЦЕСТ)

Одличан коментар,Несхонни, још кад би могао да га прекуцаш на ћирилицу, пошто латиница боде очи; а и назначено је да се не праве латиничне измене у ћириличним текстовима. А ово је страница нас српском, тј. на ћирилици. 91.226.242.156 (разговор) 10:11, 12. јун 2011. (ЦЕСТ)

Карта Дубровачке Републике преведена са енглеског на српски

Урадио сам превод топонима на карти Дубровачке Републике (ко зна како нека је постави уместо садашње верзије): http://imageshack.us/photo/my-images/191/ragusasrb.png 91.226.242.156 (разговор) 12:25, 12. јун 2011. (ЦЕСТ)

Језик Дубровника

Службени језик Дубровачке Републике био је латински, а народ се служио рагузејским дијалектом далматског и хрватским језиком. Дубровник је испрва био чакавски, а касније се штокавизирао. Нипошто се језик старих Дубровчана не може звати српским нити су га Дубровчани икада тако звали. Лингуа сервиана не значи српски. Серв (служитељ, роб) је назив за славенског вазала Бизанту, стога сервиана значи ропски, служитељски. Тако су га Бизантинци пошпрдно називали. Језик се претежно звао словинским именом јер су Дубровчани имали свијест о припадности славенском свијету. Рећи да сервиана значи српски било би исто као да данашњи Словенци или Словаци због сличности у имену рекли да словински значи словенски или словачки и да су Дубровчани говорили словенским или словачким језиком. Стари Дубровчани Мавро Ветрановић, Никола Наљешковић и Доминко Златарић називају језик хрватским. Свакако треба ставити да је језик у Дубровнику био хрватски јер је управо на темељу дубровачког говора настао сувремени хрватски стандардни језик.

--185.18.61.36 (разговор) 22:11, 31. октобар 2013. (ЦЕТ)

Цитирај неки угледни извор -- Bojan  Razgovor  04:58, 1. новембар 2013. (CET)

Што се тиче језика Дубровчана и израза lingua serviana, Павле Ивић у свом „Прегледу историје српског језика“ пише:

Основни језички израз богате књижевности која је у то доба цветала у Дубровнику био је штовавски ијекавски, у складу са особинама народног говора тога града, али је у поезији испрва преовлађивао чакавски икавски под утицајем песничке традиције млетачке Далмације, да би касније ипак добио превагу домаћи дубровачки говор. Међутим, у прози (у актима, писмима и комедијама), тај говор је господарио од почетка. Дубровчани су свој језик најчешће називали словинским, али има и доста примера за назив „lingua serviana“ (српски језик), најчешће у службеним документима на латинском или италијанском, а позната су и два-три примера употребе назива „хрватски језик“.

— Павле Ивић, Преглед историје српског језика, Сремски Карловци-Нови Сад 1998, 91-92

Детаљније о lingua serviana види P. Ivić, O značenju izraza lingua seruiana u dubrovačkim dokumentima XVI-XVIII veka, Зборник за филологију и лингвистику, 12, 1969, стр. 73-81

--Нимчевић разговор  19:12, 2. новембар 2014. (CET)

Српски званичан у ДР

Српски није био званичан а стоји поред одреднице Службени језик. Или Недељковић који је наведен као извор каже да је био званичан/службен? --5.43.99.155 (разговор) 01:02, 15. октобар 2019. (CEST)