Разговор:Кулин/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Велики бан босански, владао је од 1180. до 1204. и стекао поштовање великог вође у бошњачкој хисторији. Сачувани фрагменти свједочења о бан Кулиновој владавини говоре о 24 године мира и настојања да Босна економски просперира. Кулин банов трговачки уговор с Дубровником, чувена повеља Кулина бана, склопљена 1189, потицала је дубровачке трговце на експлоатацију босанских рудника. Овај уговор је најстарији познати државни документ писан на народном језику. Ова повеља недвосмислено показује да је у вријеме њеног издавања, крајем XII стољећа, на тлу Босне постојала државна са својом особеном организацијом власти и одређеним правним системом. Уговором се уређује једна већ уходана пракса трговачког промета и веза Босне са Дубровником. Три главна трговачка центра у то доба била су Врхбосна, Високо и Дријева (Нарента), на лијевој обали Неретве, код ушћа ријеке Крупе. У доба Кулина бана, Босанска се држава простирала од Дрине до Грмеча, са областима Босном, Усором, Соли и Доњим Крајима око Сане. Бан Кулин је вјероватно најтипичнија личност средњовјековне Босне и једини је Босански владар који је остао сачуван у савременој бошњачкој традиционалној народној пословици: "Од Кулина бана и добријех дана." Бан Кулин је, заједно са фамилијом, и родбином, као и остали Бошњаци тога доба, био припадник херетичког учења у Босни. О томе је папу Иноцента III 1199 године први извијестио зетски кнез Вукан, старији син великог рашког жупана Стефана Немање. Разлог иза Вукановог чина је био политички. Наиме, до српске пријестолне кризе дошло је када се 1196 велики жупан Стефан Немања, противно тадашњем реду наслијеђа, прескочивши најстаријег сина Вукана, одрекао власти у корист средњег сина Стефана, који ја као зет бизантског цара имао политичку предност над старијим братом. Вукан је од оца умјесто очекиваног пријестоља добио на управу Зету и Требиње, са титулом "великог кнеза." Увријеђен и незадовољан, Вукан се повезао са угарским краљем Емериком и уз његову подршку неколико се година борио за пријестоље против млађег брата. У склопу те борбе треба гледати и Вуканово писмо папи 1199 у којему је изнио читав низ оптужби против племенитог Бошњака, Кулина бана. Иза низа вјерских оптужби против Кулина бана и босанских херетика, крили су се и конкретни политички мотиви и циљеви. Уколико би краљ Емерик успио свргнути Кулина, онда би на мјесто босанског бана могао доћи сам Вукан, као Емериков савезник и правовјерник који признаје папу и римску цркву као праву и једину. Тиме би српски кнез Вукан дошао у посједство Босне. I сам краљ Емерик је имао негативан став према Кулину бану, те се у једном писму жалио папи да је бан Кулин упао у Србију и одвео "неке кршћане" у ропство као поданике угарске круне, те да пријети да ће и "преостали дио земље узети." Јасно је да Кулин бан није био никакав угарски вазал, него, за разлику од свог претходника бана Борића, није био ни политички повезан са угарским краљем. Након што је 1202 помогао Вукану да збаци Стефана, угарски краљ је сматрао да се може окренути Босни и довести је у своју политичку зависност. Да заобиђе могући крижарски рат, лукави и опрезни бошњачки вођа Кулин бан, одмах је показао вољу да у погледу вјере прихвати све што од њега тражи римска курија. Папа је почетком априла 1203 године послао свог изасланика у Босни да укаже на босанско наводно кривовјерје. На Билином пољу (код Зенице) одржан је сабор са старјешинама крстјана, баном Кулином, његовим часницима и бројним бошњацима. Папа је под пријетњом крижарског рата и истребљена бошњачких херетика тражио да се Бошњаци одрекну свог херетичког учења и праксе. Тиме је мудри Кулин бан потписао акт о одбацивању херетичког учења у Босни. Чин одрицања од херетизма показао се само као Кулин банов тактички потез, повучен у самоодбрани да би се избјегла опасност крижарског рата против бошњачких херетика. Треба имати у виду да је Сабор на Билином Пољу одржан у вријеме IV. крижарског рата 1202-1204 и мудри тактички потези Кулина бана спасили су Босну од крижара. Услијед свих ових пријетњи и вањских притисака, бошњачки народ се ипак није одрекао свог вјерског учења.

Овај текст написала Периц Мирослава

Видим да се Кулин налази у шаблону Српски владари. Зар то ипак није хисторијска грешка? Не говорим ово зато што сам Босанац - овако бих реаговао и да се у шаблон с босанским владарима убаци неко ко ту хисторијски не припада. Држимо се чињеница. -- Кукац (разговор) 01:20, 18. септембар 2011. (ЦЕСТ)

Ми сматрамо да су у средњовековној Босни живели и Срби, тако да је бан Кулин био и владар Срба. А ако већ причамо о историјским чињеницама како објашњаваш речи византијског историчара Јована Кинама, старијег савременика бана Кулина, да Босну Дрина одваја од остатка Србије. Другим речима, Кинам у другој половини 12. века Босну идентификује као једну од српских држава, а у питању је био и савременик и учесник у балканским походима Манојла I Комнина.--ЦлаудиусГотхицус (разговор) 12:26, 18. септембар 2011. (ЦЕСТ)