Разговор:Михаило Обреновић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Називи

Netacna je tvrdnja da je stariji brat Kneza Mihaila Obrenovica bio Milan I Obrenovic. Taj, nazalost kratko vladajuci, srpski knez je bio stariji sin Kneza Milosa (Knez Mihailo je bio mladji sin Kneza Milosa) i u istoriografiji je nosio titulu Knez Milan II Obrenovic. (Knez Milos je zvanicno bio Knez Milos I Obrenovic a Knez Mihailo je zvanicno bio Knez Mihailo III Obrenovic). Zvanican naziv sledeceg vladara iz loze Obrenovica (ali ne direktnog Milosevog potomka vec potomaka Milosevog brata Jevrema) je bio prvo Knez Milan IV Obrenovic. Ista osoba , dakle Knez Milan IV Obrenovic (znaci da je bio cetvrti vladar iz dinastije Obrenovic sa titulom kneza) je kasnije (tacnije 1882.) postao prvi kralj iz dinastije Obrenovica pod nazivom Kralj Milan I.Njegov naslednik je Kralj Aleksandar I Obrenovic s kojim se i zavrsava dinastija Obrenovica.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 78.30.143.63 (разговор • доприноси) | 13:43, 5. септембар 2009.

• Прецизније речено, број је ишао иза презимена, на пример Михаило Обреновић III. --Ђорђе Стакић (р) 19:07, 5. јануар 2010. (CET)

Михаилов гроб

Ставио сам {{чињеница}} на реченицу: Кнез Михаило је сахрањен на тадашњем гробљу код цркве светог Марка, јер бих волео видети извор за ту тврдњу. Према књизи „Записи старог Београђанина“ Косте Христића (1852-1927), кнез Михаило је одмах сахрањен у Саборној цркви, у гробници кнеза Милоша, а није ту касније пренет. --Ђорђе Стакић (р) 19:07, 5. јануар 2010. (CET)

Датуми

Рекао бих да се у чланку мешају датуми по старом и новом календару. -- Bojan  Razgovor  22:10, 4. април 2015. (ЦЕСТ)

Убиство и суђење

Прво, око убиства, и овде пишете о неким кочијама и атентаторима који су пришли кочијама те о Светозару Гарашанину који је пао са неког коња!!!

Имате велики број описа атентата у делима савременика, дохватите се књига, физичких примерака књига објављених у XIX и XX веку и прочитајте а маните се неких назови извора са интерента, интернет је лепа ствар али је проблем што је већина прихвата некритички или да поједноставим, једну неистину неко негде постује, други је препише па потом трећи и онда то постане нека "истина" и "чињеница"! Он је убијен док су били у шетњи Топчидером, пешке.

На крају крајева, корисници wикипедие из Београда, а и остали када наврате, нека нађу времена да прошетају по Кошутњаку па одоздо, од Раковице кад приђу, из рупе, уместо да продуже узбрдо путем нека скрену лево кроз шуму, после пар стотина метара пољском стазом наићиће на ограђено место убиства кнеза Михаила.

Даље, говорите о неком скривању документа са саслушања а у тексту спомињете и суђење. Никаквог скривања и тајни није било, тадашња штампа је детаљно пратила суђење а по окончању суђења, 1868 издат је зборник "Суд убицама Кнеза Михаила" и два тома где су објављене и стенограмске белешке тока суђења. Наведена књига је и касније издавана као репринт првог издања и једно издање поседујем али није проблем га ни сада физички наћи а и доступно је и у ПДФ формату на интернету па кога интересује може да потражи.

62.193.155.244 (разговор) 21:56, 26. октобар 2015. (ЦЕТ)

О чему сам горе говорио, неко негде на интернету нешто напише а потом то неко ископира и то је онда историјски "тачно" и то су "чињенице". Истоветан текст, од речи до речи... http://opusteno.rs/biografije-poznatih-f151/biografija-knez-mihailo-obrenovic-t21631.html

62.193.155.244 (разговор) 22:32, 26. октобар 2015. (CET)

Posle vise od cetiri meseca i dalje u clanku stoje one netacne informacije o nacinu kako je ubistvo izvrseno kao i o tome da su "Сви завереници су изведени на саслушање истог дана, а главну реч је водио Никола Христић. Пресуда је била — смрт. Завереници су стрељани у поноћ на Карабурми" te "Због поверљивих докумената о апсолутистичком режиму кнеза Михаила и пресуде на смрт Љубе Радовановића, влада је сакрила документа са салушања и узроке атентата. Јавности је само речено да су страни плаћеници убили кнеза Михаила и да су кажњени смрћу"...

Evo link u prilogu ga knjizi koju sam spominjao pre nekoliko meseci i koju je ocito bilo strahovito tesko autoru clanka naci pa da konacno jednom ispravi neistine iznesene u clanku.

https://archive.org/stream/KnezMihailo1/knez%20mihailo%201#page/n7/mode/2up

Обратите пазњу прво на годину издања, 1868 година, одмах после атентата и судјења јер је владало велико интересовање у Србији и то није била ствар која се могла тајити, понајмање је народу све саопстено на нацин који је у цланку наведен.

Онда обратите пазњу да датуме са судјења. Судјење јесте било брзо обављено али далеко од тога да се несто преко ноци радило, понајмање да је полиција сама одрадјивала.

Даље, пазљиво процитајте страну 6, од другог пасуса надаље, опис пред сам атентат,

"... С овом родбином својом упути се право к обицном месту, где га зликовци оцекиваху, не имајуци у пратњи својој никог висе до адјутанта једног г. капетана Светозара Гарасанина и једног послузитеља Миту Тимарцевица. Кнез изадје напред са гдјицом Катарином. Мало за њима исла је гдја Анка, за овом на дваестину корака г-дја Томанија коју због старости њене водјасе под руку адјутант г. Гарасанин. А послузитељ Мита бесе иза њих заостао јос за десетину корака."

Где се овде спомињу икакве коције, и са ког је то коња Гарасанин пао у несвсет?

Даље, иде сам опис атентата, при цему се верзија из цланка битно разликује.

Ако сте вец описивали сам цин атентата, цему онда "песницка слобода" јер ово не претендује да буде прозно дело вец једна енциклопедијска одредница.

" Лакеј који је возио кочију је преклињао браћу да не чине лудост.", "Кнез Михаило је убијен са три хица, а такође је страдала и Анка Константиновић која је својим телом покушала да заштити кнеза за време пуцњаве, док је Светозар Гарашанин рањен пао са коња и онесвестио се", "Катарина је покушала да се наслони на кнеза и да не да Радовановићу да пуца", " Његов брат Павле Радовановић је био с њим за време атентата" итд, итд...

Процитајте, све је лепо до танцина описано... и обдукциони налаз Кнеза Михаила, са 4 хица је погодјен а потом висе пута убоден нозем од стране Косте Радовановица и да Павле Радовановиц није био присутан приликом атентата итд, итд...

У цему је проблем испаравити цланак сабразно утврдјеним и неспорним цињеницама уместо сто се тразе извори за нетацности?

109.245.116.82 (разговор) 22:01, 3. март 2016. (ЦЕТ)

михаило обреновиц

стварно је добро урадено. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник ‎178.79.16.114 (разговор • доприноси) | 13:24, 21. март 2012.

Прилике у Србији или Михајло Обреновић

Завређује Кнез Михајло текст у којем ће бити написано мало више о њему. Не шта је радило и зашто завереништво њему иза леђа. Имам утисак читајући овај текст да Кнез Михајло можда не заслужује ону улицу и споменик у сред Престонице!

Закон је највиша воља у Србији

Wикипед (разговор)

Атентат у Кошутњаку

Прво, око убиства, и овде пишете о неким кочијама и атентаторима који су пришли кочијама те о Светозару Гарашанину који је пао са неког коња!

Имате велики број описа атентата у делима савременика, дохватите се књига, физичких примерака књига објављених у XIX и XX веку и прочитајте а маните се неких назови извора са интерента, интернет је лепа ствар али је проблем што је већина прихвата некритички или да поједноставим, једну неистину неко негде постује, други је препише па потом трећи и онда то постане нека "истина" и "чињеница"! Он је убијен док су били у шетњи Топчидером, пешке.

На крају крајева, корисници wикипедие из Београда, а и остали када наврате, нека нађу времена да прошетају по Кошутњаку па одоздо, од Раковице кад приђу, из рупе, уместо да продуже узбрдо путем нека скрену лево кроз шуму, после пар стотина метара пољском стазом наићиће на ограђено место убиства кнеза Михаила.

Обратите пажњу. "пољском стазом" која је исте ширине и сада као што је и била тада па замислите количка би то мала кочијица била да се провуче тамо?!

Даље, говорите о неком скривању документа са саслушања а у тексту спомињете и суђење. Никаквог скривања и тајни није било, тадашња штампа је детаљно пратила суђење а по окончању суђења, 1868 издат је зборник "Суд убицама Кнеза Михаила" и два тома где су објављене и стенограмске белешке тока суђења. Наведена књига је и касније издавана као репринт првог издања и једно издање поседујем али није проблем га ни сада физички наћи а и доступно је и у ПДФ формату на интернету па кога интересује може да потражи.

О чему сам горе говорио, неко негде на интернету нешто напише а потом то неко ископира и то је онда историјски "тачно" и то су "чињенице". Истоветан текст, од речи до речи... http://opusteno.rs/biografije-poznatih-f151/biografija-knez-mihailo-obrenovic-t21631.html

Što je najgore, i posle skoro dve godine dalje u clanku stoje one netacne informacije o nacinu kako je ubistvo izvrseno kao i o tome da su "Сви завереници су изведени на саслушање истог дана, а главну реч је водио Никола Христић. Пресуда је била — смрт. Завереници су стрељани у поноћ на Карабурми" te "Због поверљивих докумената о апсолутистичком режиму кнеза Михаила и пресуде на смрт Љубе Радовановића, влада је сакрила документа са салушања и узроке атентата. Јавности је само речено да су страни плаћеници убили кнеза Михаила и да су кажњени смрћу"...

Evo link u prilogu ga knjizi i koju je ocito bilo strahovito tesko autoru clanka naci a još teže bar u PDF formatu pročitati pa da konacno jednom ispravi neistine iznesene u clanku.

https://archive.org/stream/KnezMihailo1/knez%20mihailo%201#page/n7/mode/2up

Obratite paznju prvo na godinu izdanja, 1868 godina, odmah posle atentata i sudjenja jer je vladalo veliko interesovanje u Srbiji i to nije bila stvar koja se mogla tajiti, ponajmanje je narodu sve saopsteno na nacin koji je u clanku naveden.

Onda obratite paznju da datume sa sudjenja. Sudjenje jeste bilo brzo obavljeno ali daleko od toga da se nesto preko noci radilo, ponajmanje da je policija sama odradjivala.

Dalje, pazljivo procitajte stranu 6, od drugog pasusa nadalje, opis pred sam atentat,

"... S ovom rodbinom svojom uputi se pravo k obicnom mestu, gde ga zlikovci ocekivahu, ne imajuci u pratnji svojoj nikog vise do adjutanta jednog g. kapetana Svetozara Garasanina i jednog posluzitelja Mitu Timarcevica. Knez izadje napred sa gdjicom Katarinom. Malo za njima isla je gdja Anka, za ovom na dvaestinu koraka g-dja Tomanija koju zbog starosti njene vodjase pod ruku adjutant g. Garasanin. A posluzitelj Mita bese iza njih zaostao jos za desetinu koraka."

Gde se ovde spominju ikakve kocije, i sa kog je to konja Garasanin pao u nesvest?

Dalje, ide sam opis atentata, pri cemu se verzija iz clanka bitno razlikuje.

Ako ste vec opisivali sam cin atentata, cemu onda "pesnicka sloboda" jer ovo ne pretenduje da bude prozno delo vec jedna enciklopedijska odrednica.

" Лакеј који је возио кочију је преклињао браћу да не чине лудост.", "Кнез Михаило је убијен са три хица, а такође је страдала и Анка Константиновић која је својим телом покушала да заштити кнеза за време пуцњаве, док је Светозар Гарашанин рањен пао са коња и онесвестио се", "Катарина је покушала да се наслони на кнеза и да не да Радовановићу да пуца", " Његов брат Павле Радовановић је био с њим за време атентата" itd, itd...

Procitajte, sve je lepo do tancina opisano... i obdukcioni nalaz Kneza Mihaila, sa 4 hica je pogodjen a potom vise puta uboden nozem od strane Koste Radovanovica i da Pavle Radovanovic nije bio prisutan prilikom atentata itd, itd...

U cemu je problem isparaviti clanak sabrazno utvrdjenim i nespornim cinjenicama umesto sto se traze izvori za netacnosti?

109.93.204.5 (разговор) 05:26, 15. јануар 2018. (CET)

• Слободно можете унети измене у чланак наводећи изворе за њих. Није неопходно ни налог да отворите за то. --Ђорђе Стакић (р) 15:00, 28. јануар 2018. (CET)