Разговор:Република Конго/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

1 Географски положај

Математичко-географски положај

          Geografske koordinate Repuplike Kongo su 1˚00’ jgš  15˚ igd. 

Захвата површину од 342,000 км² од чега је копно 341,500 км², а под воденим површинама је 500 км². Најнижа тачка је на Атлантском океану-0м ,а највиша на Моунт Беронгоу-903 м.

Физичко-географски положај

              Republika Kongo se nalazi centralno-zapadnom delu pod-Saharske Afrike, presecajući Ekvator. Ima kratku obalu na Atlantskom okeanu, dužine 169km .

Физичко географска карта Конга и окружења

.

Регионално-географски положај

Конго је лоциран у западној Африци излази на јужни Атлантик између Анголе и Габона. На југу и истоку река Конго представља границу према ДР Конго.Репуплика Конго, такође позната и као Средњи Конго, Конго Бразавил и Конго (не мешати са Демократском Репупликом Конго, бивши Заир) представља део некадашње Француске колоније у западној и централној Африци. Граничи се са Габоном (1,903 км) , Камеруном (523 км), Централно-Афричком републиком (467 км) и ДР Конгом(2,410 км). Укупна дужина граница износи 5,504 км.

Политичко географска карта Конга и суседа

2 Природна обележја

Геолошке одлике

         Osnovne crte makro reljefa Afrike, posledica su geoloske istorije.Osnovnu         crtu istorije razvitka kontinenta predstavlja razvitak  platformskih  struktura sa preovladavanjem visoravni i slabim razvitkom geosinklinalnih oblasti. Fundament   kopna cine arhajske i algonkijske stene. Tri prostrana masiva, drevnih dokambrijskih stena, ostali su stabilni, tokom geoloske istorije. To su kraton Kalahari. Kraton Kongo, i zapadno africki kraton koji su izgradjeni od granita, gnajsa i magmatskih stena.

Кратон Конго обухвата појас Карагве-Анколе, појас Торо, појас Убендии Танзанијску провинцију. У току дугих континенталних фаза, од краја палеозоика и током мезозоика, древни фундамент је покривен континенталним еродираним хоризонтално услојеним седиментима. У басену Конго у дебелој серији континенталних седимената срецу се морске акумулације, које указују на краткотрајну везу са океаном. Вертикални покрети епирогеног карактера јавили су се у како у палеозоику, тако и у мезозоику и касније у терцијару и крартару; на тај нацин је створен и конацан облик котлине басена Конго који једним својим делом припада Репбублици Конго.

Геоморфолошке целине

Država je podeljena na na 4 topografske celine :

1- Обалска равница која је без дрвећа , али богата мочварама, језерима и рекама које постоје дуж Атланске обале или се спуштају са планине Маyомбе. 2- Плодна долина реке Ниари, централно- јужном делу која представља најплоднију област у држави 3- Централни планински или плато Батеке раздваја сливове Огове анд Ниари реке, покривена је густом шумом 4- Слив реке Конго на северу који се сатоји од поплављени терена у нижем делу и сувих савана у вишим.

У Конгу значи разликујемо обалску низију, простране речне и југу сливове на северу и централни плато.

Клима

        Kongo ima tipičan tropski klimat koji se odlikuje visokim temperaturema sa vlažnošću oko 80% i neznatnim sezonskim varijacijama. Kongo pripada ekvatorijalnoj klimatskoj zoni Afrike koja se odlikuje ravnomernim godisnjim temperaturnim hodom, malim godisnji temperaturnim amplitudama (1- 2ºC), dva pojacana kisna perioda, pocetkom i krajem leta.Vlažni period je između aprila i oktobra, dok je suvi od novembra do marta.Padavine su su konvenktivnog karaktera i izlucuju se, izlucuju se svakodnevno u popodnevnim casovima u vidu jakih pljuskova(vlazni deo godine). U toku leta vetrovi duvaju sa okeana  na kopno-vlazni monsun , a zimi su kontinentalnog karaktera-suvi pasat..

Ветрови: Снажни ветрови су оубичајена појава у влажном периоду;најутицајни је југоистицни пасат који који у области Гвинејсог залива дува као екваторијални монсун и доноси много падавина Падавине: Просечна годишна количина падавина варира од 1,250 то 1,750 мм.Највише падавина се излући на северу , док се према Атлантику и југу та количина се смањује. Температуре: Просечне температура варира од 17 до 28 ˚Ц у јулу и од 23 до 33 ˚Ц у априлу.

Reke
        
       Kongo je največa reka u zapadnoj Africi.Njena dužina iznosi  4380km i čiini je drugom najdužom rekom u Africi posle  reke Nil. Kongo sa svojim pritokama protiće kroz drugu največu prašumu na svetu, samo je Amazonska veća.Reka Kongo je Takođe druga u svetu po površini sliva  posle Amazona. Po njoj dve države nose ime R.Kongo i DR Kongo koje leže na njenim obalama. Između 1971 i  1997 vlada tadašnjeg Zaira nazvala ju je Zair.

Изтвире у ДР Конгу западно од места Кисагани, река Убанги која тече северним делом Конга и граница је између два Конга ,представља једну од већих притока. Киншаса-главни град ДР Конго и Бразавил –главни град Републике Конго налазе се на обалама Конга , један наспрам другог. Пре ушча у Атлантик код места Муанда, река гради водопаде познате као Ливингстонови водопади

Satelitski snimak  reke Kongo kod Kinšase i Brazavila     

Река Коуилоу (или Квил) је најзначајнија река за дренажу обалског дела Републике Конго. Протиче кроз регион Ниари и у том деле свог тока носи име Ниари.Највеча притока је река Лоуесс.Улива се у Атланктик недалеко од Порт Ноира.Покрива површину преко 650 км од свог ушча до извора.

Мотив са реке Квил

Биљни и животињски свет

        Veliki deo Konga je pod savanom ,mangrovom i tropskom šumom.

Заступљене животиње су :афрички слон, шимпанзе, гориле, крокодили, ловови, леопарди и разне врсте гмизаваца.

Појас влажних шума, чије је средиште у поречју Конга, шири се северно и јужно од екватора, од западне обале Африке до западних делова источног Афричког рова. Екваторској тропској шуми својствена је велика разноврност високог дрвећа (преко 30м висине) и велика биолошка продуктивност. У недостатку траве копитари брсте лишће. Међу њима су врсте попут бивола, шумских антилопа, мноштво слонова, мочварних свиња и разних малих сисара. Од грабљивица ту живе леопарди. Премда су и данас велике површине под тропском шумом, она је на многим местима уништена због комерцијалне сече и ширења пољопривредног земљишта.

Појас тропских шуна у Африци-тамно зелено на карти

         Na teritoriji Afrike prasume zahvataju povrsinu od 625 000km² Povoljne klimatske uslove za razvoj ovih suma, cine: kolicina padavina iznad 1500mm, velika vlaznost vazduha i visoke tamperature vazduha tokom cele godine. Prasume u Africi cine jedinstvenu zonu suma izmedju 4 ºsgš i 4 ºjgš.

У појасу прашума се налази веци број резервата природе и националних паркова . У Републици Конго се налази национални парк Одзала, који је на северу земље. У оквиру парка се налазе бројне биљне и зивотињске врсте које су застицене законом. Једна од њих је и ретка врста птица из рода Пицатхартес-зутоглава гологлавка, која настењује само тропске суме Африке.

3 Географско-историјске основе развоја

Историја

            Prvi naseljenici Konga bili su pripadnici Bantu grupa koji su okupirali i delove današnje Angole, Gobona i DR Konga, stvarajući osnove etničkih identiteta ovih država.Nekoliko Bantu kraljevstva--oni koji su bili vezani za Kongo, Loango i Teke—sagradili su trgovačke veze u slivu reke Kongo.Prvi Evropljani , Portugalci, su došli u 15.veku(1485, do1665 Bantu kraljevstvo je već bilo uništeno) i komercijalne veze su brzo uspostavljene—trgovina robovima koji su hvatani u unutrašnjosti. Obalski pojas ovog dela Afrike postao je glavni izvor transatlanske trgovine robovima. Kada se početkom 19.veka prestalo sa time, moć Bantu kraljevstva je već bilo uništeno.

Репуплика Конго, такође позната и као Средњи Конго, Конго Бразавил и Конго (не мешати са Демократском Репупликом Конго, бивши Заир, али једно време и Република Конго) представља део некадашње Француске колоније у западној и централној Африци. После стицања независности 1960, бивши француски регион Средњи Конго постао је Република Конго. После 30 година комунизма, демократски изабрана влада дошла је на власт 1992. После кратког грађанског рата 1997. на власт је враћен некадашњи председник Денис Сасоу-Нгуесо.Главни град је Бразавил.

Култура

         Prekolonijala umetnost je bila bogata ceremonijalnom muzikom, plesom, skulpturom, i usmenim predanjima. Hriščanstvo i kolonijalizam imali su velikog udela u ove umetničke forme. Rezbarenje ritualnih objekata postaje komercijalizovana, muzika i ples poprimaju uticaje zapadnih instrumenata i muzičkih stilova. 1980-tih godina region Brazavila ali i Kinšasa, na drugoj obali Konga, postaje centar savremene Afričke muzike.

Постоје две библиотеке у Бразавилу, и национални музеј у којем се чувају праисторијски предмети, остеци преколонијалне уметности али и модерна уметничка дела.

   Drevna maska i skulptura iz muzeja u Brazavilu

4 Становништво

       Stanovništvo Konga je skoncentrisano u jugo-zapadnom delu države ostavljajući tropske oblasti na severu nenaseljene. Kongo predstavlja najurbaniju državu u Africi, sa 85% stanovništva u nekoliko urbanih oblasti-u Brazavilu, Pointe Noiru, ili u nekom manjem mestu na 500km auto puta između ova dva grada.

Пре 1997. око 9000 Европљана, углавном Француза живело је у Конгу. Само је мали део тог броја остао.

Број, пораст, густина

Prema podacima iz 2000. godine, u Kongu je bilo 2,830,961 stanovnika ,a 2004. 2,998,040. Porast broja stanovnika u ovom periodu iznosi 167 079. Na godišnjem nivou, populacioni rast za 2004. iznosi 1,42%. Fertilitet: 5.06 dece/žena (2000 est.)              Gustina nasenjenosti za Kongo iznosi  8.6/km².

Структуре Старосна структура 0-14 година: 42% (мушкарци 605,546; жене 596,971) 15-64 година: 54% (мушкарци 748,217; жене 785,278) 65 година и старији: 4% (мушкарци 38,170; жене 56,779) (2000 ест.) Наталитет: 38.61рођених/1,000 становника (2000 ест.) Морталитет: 16.35 рођених /1,000 становника (2000 ест.) Просечно трјање живота за целу популацију износи 47,43 године ,за жене 50,47 , а за мушкарце 44.49.

Образовна, етничника, религиска и друге струцтуре:

Procenat pismenih ljudi preko 15 godina koji znaju da čitaju i pišu u Kongu iznosi 74% za celu populaciju, a po polovima:83,1% muškaraca i 67,2% žena

Официјални језик је француски, Лингала анд Монокутуба су “лингуа франца” ,а највећи до сатновништва говори неким од локалних дијалеката.

Етничке групе: Конго 48%, Сангха 20%, M'Боцхи 12%, Теке 17%, Еуроплњани и остали 3% .Религијске групе: Хришћани (Католици)50%, Анимисти 48%, Муслимани 2%

Велики проблем Конга али и целе Африке је АИДС. Годишње у Конгу има 4.9% ново оболелих, 90000 људи живи са ХИВ вирусом , а 9700 умре.Све ово драстично утиче на смањење трајања живота и бројност популације и драстично повечава смртност.

5 Привреда

Ресурси

           Najznačajniji resursi su nafta, drvena građa, cink, magnezijum, uran, prirodni gas, hidroenergija.

Нафта: после Нигерије, Анголе, Габона и Екваторијалне Гвинеје, Конго је 5. највећи произвођач нафте у под-Сахарској Африци. Највећа нафтна поља су Н Косса 500 милиона барела у резерви и Китина са резервом од 145 милиона барела нафте. 2003.године Конго је са дневном производњом од 293000 барела претекао Екваторијалну Гвинеју. Највеча рафинерија се налази у Поите Ноиру Извоз углавном тече ка Западној Европи и то ка Француској.Нафта са више од 50% учествује у извозу и представља главни извозни артикал.

Природни гас: резеве Конга износе око 2.2 трилиона м³ гаса, што је чини тречом државом у резервама природног гаса у окружењу, после Камеруна и Нигерије. Углавном се јавља заједно са нафтом, али постоје и независне локације као што су Банга и Литцхендјили

          Ekonomija Konga predstavlja mešavinu seoske poljoprivrede i rukotvorina sa jedne i industrijskog sektora zasnovanog na nafti i nafnim postrojenjima sa druge strane.

Добијање нафте је потиснуло шумарство као главну осовину економије, и постаје главни извозни артикал Конга који доноси највући зараду Влади. У раним 1980-им дрстични скок прихода од нафте омогућило је значајан развој државне економије и просечан раст бруто националног дохотка од 5% на годишњем нивоу, што је Конго ставило у ред првих земаља у Африци. Конго добија велику помоч од међународних институција као што су Светска Банка и ИМФ које помажу процес реформи и приватизације у Конгу након грађанског рата и успостављања демократски изабраног режима 1997. 2003. бруто национални доходак износи 2.5 милијарди долара, по глави становника 900 долара. Учешће у БНД по секторима- пољопривреда:6.9% ,индустрија:53.9%, сервиси:32.9%.

Саобрачај

Укупна дужина железничких пруга у Конгу износи 1152 км, а дужина ауто-путева 12800 км али је само 1242 км асфалтирано.Што се тиче воденог саобрачаја, он је развијен на реци Конго анд Оубанqуи реци.Укупна дужина водених путева износи 4385 км. Главне луке и пристаништа су Бразавил, Импфондо, Оуессо, Оyо и Поинте-Ноире.

Поинте-Ноире

Конго поседује 32 аеродрума, али само 4 са асфалтираним пистама дужине од 1524 до 3047 м.

Пољопривреда

Главни пољопривредни производи Конга су тапиока, шечер, пиринач, кукуруз, кикирики, поврче, кафа, какао и шумски продукти. Структура землишта: плодног земљишта је јако мало-само 0.51% укупне површине;стално се обрађује само 0.13%; пашњаци чине 29% док је под шумама и мочварама преко 62% укупног земљишног фонда Конга Наводњава се 10 км².

6 Насеља

        Najveći gradovi su Brazzaville sa 937,600 satanovnika, Pointe-Noire sa 576,200, Loubomo sa 83,600 i Nkayi 42,500 stanovnika .

Браззавил- највећи и главни град Републике Конго основан 1880 године на обали реке Конго као Нтамо од стране француских истраживача Пиера Саворгана де Браза по којем је град касније и назван.

Браззавил

1945. у Бразавилу је донешена Декларација која је тражила редефинисање односа Француске и њењих афричких колонија. Град је током друге половине 20. века био поприште многих оружаних сукоба, побуњеника и владиних снага али и сукоба са Анголом и ДР Конгом.

7 Регионалне целине

Република Кого је подељена на десет региона и град Бразавил који као главни град представља посебан дистрикт. Региони и њихови главни градови: • Боуенза (Мадингоу) • Цуветте (Оwандо) • Цуветте-Оуест (Еwо) • Коуилоу (Поинте-Ноире) • Лéкоумоу (Сибити) • Ликоуала (Импфондо) • Ниари (Лоубомо) • Платеауx (Дјамбала) • Поол (Кинкала) • Сангха (Оуéссо)