Разговор:Сентандреја/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Ово треба обрисати да би се направило место за премештање. Правописно правилно је Сентандреја а не Сент Андреја. Делија је већ једном преместио, али не знам ком паметњаковићу је пало на памет да премешта на тотално погрешан облик Сентендре.... --Јагода испеци па реци 21:39, 18. децембар 2007. (ЦЕТ)

Ево паметњаковића

Ево и чланка

СЕНТ АНДРЕЈА Пророчанство Јакова Игњатовића СЕНТ АНДРЕЈА: ОБИСТИЊЕНО ПРОРОчАНСТВО ЈАКОВА ИГЊАТОВИћА

СРПСКИ ГОВОРИ ШЕЗДЕСЕТАК ДУША

• Шта је остало од некадашње српске оазе • Само троје сентандрејске деце похађа Српску основну школу и гимназију у Будимпешти

"Тако се радујем што сам се родио у Сент Андреји, у овој малој српској оази", писао је знаменити књижевник српског реализма Јаша Игњатовић, рођен 1822. године, а који је оставио најупечатљивија сведочанства о суграђанима у овом граду на југу Мађарске. Писац "Вечитог младожење" и "Васе Решпекта", као и многих других дела, сматрао је да је "Сент Андреја, комад српске повеснице и културе, заслужила вечити спомен у Српству". Пристигли у време Велике сеобе 1690, с патријархом Арсенијем Трећим чарнојевићем, Срби су овде пустили корене и прославили Сент Андреју, али је вртлог историјских околности учинио своје. Показало се да је дивни писац био и прави пророк: "I кад у Сент Андреји једном нестане Срба, а једаред ће их нестати, онда ће им обронци дивних планина бити гроб, мирисно зеленило покров, звук звона њихових храмова пратиће их у вечност..."

чувају корене

Певачко друштво "Јавор", чији су чланови углавном старији Срби из Сент Андреје и околних места Помаза, чобенца и Калаза, негује српску духовну музику, док се српска кола играју у културно-уметничким друштвима "Табан" у Будимпешта" и "Опанци" у Помазу. Сентандрејски српски клуб, који гаји културну традицију, има на располагање времешну вилу у којој води и летњу Српску ликовну колонију.

Игњатовић је умро у Новом Саду, пре 116 година, а у родној вароши на њега подсећају двојезична спомен-табла на родној кући, улица названа његовим именом и биста подигнута 1977. године. Јаша немо, из непосредне близине, гледа ћипровачку цркву, која је после Првог светског рата продата католицима, а иконостас пренет у Призрен у цркву Богородице Љевишке. Остали су Срби, јер их је бивало све мање, и без других цркава - Оповачка је 1914. продата реформаторима, а Збешку је након Другог светског рата откупила Римокатоличка црквена заједница. У Сент Андреји данас има веома мало Срба. Матерњим језиком у вароши говори једва шездесетак душа. Захваљујући српско-мађарским родбинским везама, можда су нешто и бројнији. Више их има у суседном Помазу, а у целој Мађарској, "највише" Срба, староседелаца и новодошлих, има у Будимпешти! Једино место с већинским српским живљем је Ловра: према последњем попису укупно 176.

Посластичарница "Савић"

Двојезичну спомен-таблу добила је пре четири године и кућа у којој је живео Србин Евгеније Думча, први, пуне четири деценије градоначелник Сент Андреје. ћирилица продире и на приватну иницијативу, а не само на званичним двојезичним таблама које треба да подсете на вековно присуство Срба у вароши. Уз мађарски назив једне од најлепших посластичарница у Сен Андреји, у Улици Евгенија Думче, коју је давно отворила породица Савић, њени потомци, иако не знају српски, поставили су ћириличну таблу.

До пре неку годину, једна генерација сентандрејске деце различитог узраста учила је српски у допунској настави, али их је ове године само троје. У Српску основну школу и гимназију, на Тргу ружа у Будимпешти, довози их, као и ђаке из чобанца, Помаза и Калаза, школски аутобус. Та гимназија је једина средњошколска установа Срба у Мађарској. Сент Андреја је седиште Будимске епархије Српске православне цркве, а владика будимски Лукијан је и администратор Темишварске епархије. Уз епархију су Музеј, Библиотека и Архив, чија је делатност од непроцењивог значаја за Србе на овим просторима.

Куће - оријентири

Куће Маргаритовића, Максимовића, Милића, Николића и других некада угледних сентандрејских домаћина и данас су главни оријентири у вароши. Српски домаћини у Сент Андреји прославили су се захваљујући виноградарству и занатству, у првом реду изради платна и сукна, а и као предузимљиви трговци.

Саборна црква Успења пресвете Богородице, или Београдска, једина је у којој се редовно држи служба у Сант Андреји, док се у Преображењској Срби из Сен Андреје и других места у Мађарској окупљају за храмовну славу 19. августа, јер је Преображење и слава сентандрејских Срба! Трг Тихомира Вујичића, назван по познатом српском композитору из Мађарске, једини је од сентандрејских тргова и улица исписан двојезичним натписима! Градски оци су још пре неколико година трг са крстом цара Лазара назвали по овом српском владару, а сада су обећали да ће ускоро и он и Трг Вука Караџића, као и улице Српска, Јакова Игњатовића, Евгенија Думче и још неке, добити двојезичне табле.

Богата заоставштина

На главном варошком тргу стоји Српски еснафски крст подигнут 1763. године заслугом Српског привилегованог сентандрејског трговачког друштва, основаног 1698. године. Направљен од руменог мермера, богате рококо резбарије и са украсима од кованог гвожђа, под заштитом је Унеска као споменик светске културне баштине! Крст цара Лазара, Табачки крст и Крст виноградара, само су део богате заоставштине Срба у Сент Андреји из које су богати српски трговци имали јаке везе са Лајпцигом, Дрезденом, Бечом, Трстом, Ријеком, Београдом...

---

Лáсзлó (талк) 21:44, 18. децембар 2007. (ЦЕТ)

Тоо лонг

Хелло, I тхинк 'Срби у Сентандреји'-параграпх ис тоо лонг, ан еxтра паге ис неедед хере. Анд море пицтурес, плеасе, алсо соурцес ат тхе енд. Капетер77 (разговор) 21:21, 30. октобар 2018. (ЦЕТ)