Разговор:Српско привредно друштво Привредник/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Један од најзначајнијих Срба из Загреба је Владимир Матијевић, који је оснивао Српско привредно друштво Привредник 1897. године, које је оформило 50.000 елитних Српских привредника који су чинили стуб српске привреде у Аустроугарској, првој и другој Југославији, па и сада. Они су основали и највећу банку Хрватске Српску банку и још много других српских институција у Аустроугарској.'
Хрвати и касније комунисти су затварали Привредник као своју највећу опасност. Први председник Владимир Матијевић је провео први рат у егзилу у Швајцарској, другог председника Тому Максимовића су комунисти држали у затвору јер је као председник најорганизованије хуманитарне организације Српско привредно друштво Привредник и генерални директор Бате замољен од Недића да смести и спасе преко својих Швајцарских веза што више Срба из Хрватске.
Инжињер Тома Максимовић је то изузетно успешно урадио и то му није опроштено. Он је осуђен 1945. а имовина "Привредника " је одузета. Много шегртских домова је одузето а у њих је Приврдник смештао српску сирочад и уз кредо Рад, штедња и честитост, формирао хуману, поштену и скромну привредну елиту која је највећи део свог богатства опет поклањала Привреднику и другим просветним задужбинама.
Било је много покушаја да се обнови Српско привредно друштво Привредник под својим Пуним српским називом и делатношћу, но то власти нису дуго дозвољавале а и прећено је иницијаторима[тражи се извор].
Коначно је то успело групи привредника електо инжињера на челу са дипломираним електро инжињером Зораном Јовичићем 1994. године. Када је нови председник, Привредника послао 1996. забрану министарствима културе и финансија распродају имовине "Привредника", креће на њега страховит притисак да поништи регистрацију или ће власт формирати нови кооперативнији Привредник[тражи се извор]. Стога је и он отишао у егзил у Аустралију 1999. и вратио се 2004. да настави рад Привредника.
Друштво Привредник је од 1897. до 1923. деловало у Загребу, а касније у Београду где је 1946 забрањено.--Drazetad (разговор) 14:05, 11. март 2009. (CET)
Управо ових дана читам другу књигу „Сећања Привредникових питомаца“ издату 1998. у Београду, издавач Удружење Привредникових питомаца „Владимир Матијевић“. Фантастична књига, са толико љубави бивши питомци пишу о томе како им је „Привредник“ изменио животе и оспособио их шаљући их у разне радње где су били шегрти 3 или 4 године и спремали се за живот. Сваки питомац је добијао број приликом регистровања. Централа је у то предратно време била у Београду у Крунској 5. Ту је и живео Владимир Матијевић и умро 1929. године. Нови дом је подигнут негде 1933. и та зграда излази на Лазаревићеву улицу и постоји и данас. Е у тој згради је данас Дом ученика „Јелица Миловановић“ где сам живео 4 године током своје средње школе. Удружење Привредникових питомаца је основано 1967. године и издало је 1987 „Спомен књигу Српског привредног друштва Привредник 1897-1947“ на 1078 страна. Издате су и две књиге поменутих Сећања, 1990. и 1998. године, на 539 и 634 стране. Негде сам прочитао да је то била једна од 20 најзначајнијих институција у Краљевини Југославији пред рат. Врло лако се може сликати у Београду зграда дома у Крунској 5, где и сада стоји натпис и име Владимира Матијевића. Посебно је питање шта са имовином која је Привреднику после рата национализована, да ли ће она бити враћена и стављена поново у функцију и намену коју је Владимир Матијевић одредио. Не знам колико данас постоји живих Привредникових питомаца и колико је њихово удружење активно у Београду, али 1998. је то било још увек живо удружење. --Ђорђе Стакић (р) 22:05, 9. новембар 2009. (CET)